Vanja Nenadić trenutno je jedna od najangažovanijih mladih srpskih glumica, a svoj talenat nesebično je pokazala i u novoj seriji "Tajne vinove loze", zahvaljujući kojoj je još jednom predstavila svoj talenat pred TV publikom. Prije toga popularnost je stekla u još dvije serije "Biser Bojane" i "Tajkun", ali, kako navodi, njeno srce ipak pripada pozorištu
Nedavno je zaposlena u Beogradskom dramskom pozorištu (BDP), a pozorišna publika može da je gleda u redovnom repertoaru ove kuće, u čak tri premijere koje slijede. U pauzama od mnogobrojnih snimanja i iscrpnih proba, u intervjuu za "Nezavisne" Nenadićeva raspoloženo i zadovoljno govori o snimanjima nove serije, budućim projektima i željama, ali i o razvoju i odricanju u svojoj karijeri od završetka akademije do danas.
NN: Uloga djevojke Anje u aktuelnoj seriji "Tajne vinove loze" otvorila Vam je velika vrata popularnosti na domaćoj glumačkoj sceni, gdje ste se našli rame uz rame sa poznatim imenima našeg glumišta. Koliko je bilo zahtjevno odigrati jednu tako veliku ulogu?
NENADIĆ: Nije bilo zahtevno, bilo je vrlo izazovno, naročito za mene, jer sam se prvi put našla u jednoj takvoj formi od 36 epizoda sa nebrojeno mnogo scena. U jednom danu snimana je scena iz 18. pa iz 35. pa druge epizode, dakle, bez ikakve hronologije. Tu je zapravo i bio najveći izazov ostati u kontinuitetu i graditi tu neku liniju svog lika da bude logična. Naravno, ova forma brzo se radi i još brže snima, tako da je tu negde bilo bitno i zahtevno ostati koncentrisan da sve na kraju bude kako treba.
NN: Popularnost ste stekli ulogama u serijama "Biser Bojane" i "Tajkun", ali Vaše lice je dobro poznato i na pozorišnim daskama. Koliko se razlikuje pripremanje i rad na liku na filmu i u pozorištu? Gdje se više pronalazite?
NENADIĆ: Razlikuje se mnogo pripremanje i rad na liku na filmu i u pozorištu. Razlikuje se baš mnogo iz razloga pre svega zato što za serije i film retko ima ozbiljnih priprema, nažalost, i to predstavlja veliki nedostatak naše televizije. Naravno, ima izuzetaka, ali ovo je neko moje iskustvo. Za pozorište su probe minimalno mesec dana ako ne i više, i ja, naravno, to preferiram. Probe su plodonosne, ali i na televiziji, kada se počne snimati, vrlo brzo se uđe u materiju i ja se zaista predam tome. Rekla bih da sam sa te strane odgovorna, tako da te pripreme obavim sama kod kuće. Mislim da u pozorištu imam mnogo više iskustva i to je zaista moja prva i velika ljubav. Ipak, ne mogu to tako striktno da podelim, ja svoj posao obožavam i volim da ga radim na sve moguće načine.
NN: Rođeni ste u Somboru, gdje ste bili članica Narodnog pozorišta Sombor, a onda ste svoju karijeru nastavili u Beogradu i postali stalni član Beogradskog dramskog pozorišta (BDP). Šta je za Vas predstavljao taj prelazak?
NENADIĆ: Prelazak je bio vrlo emotivan. Pozorište u Somboru je pozorište uz koje sam odrasla i zbog kojeg sam se i zaljubila u ovaj posao, tamo sam išla u dramski studio i tamo su moji veliki prijatelji, sadašnje kolege. U tom pozorištu se vrlo požrtvovano i dobro radi i, prosto, tamo svi žive za to pozorište, koje ima ozbiljnu tradiciju. Taj prelazak je prosto došao kao neki logičan sled okolnosti, jer sam ja u Beogradu završila fakultet i tu sam živela sve vreme, a putovala u Sombor. Sve su to neki normalni životni koraci i svi su me podržali u mojim odlukama.
NN: BDP je dobilo pojačanje ansambla u vidu novih lica. Tu su se našli mnogi poznati glumci, kao što su Miloš Biković, Mirjana Karanović, Branka Katić. Šta publika može da očekuje od sada već Vaše kuće u budućnosti?
NENADIĆ: BDP se u prošloj godini, koja je bila užasna za sve, ali ne i za BDP, našlo kao jedna ozbiljna tačka u pozorišnoj mapi Srbije sa mnogo novih mladih glumaca i drugim pojačanjem kao što su Mirjana Karanović i Branka Katić. Mi već ozbiljno pripremamo repertoar gde nas, naravno, korona virus tu i tamo spreči pa pomeramo datume, ali smo mi konstantno u pozorištu i radimo punom parom. Tako da, već sada imamo ozbiljne predstave koje publika stvarno voli, a to nam i sledi do kraja ove pozorišne sezone, sigurno. Veliki reditelji, velike predstave i divne podele kojima se ja jako radujem.
NN: Najavljeno je da će popularna serija "Tajne vinove loze" dobiti svoj nastavak na malim ekranima. Kakve reakcije očekujete i šta publika može da vidi u sljedećem dijelu serije?
NENADIĆ: Što se tiče nastavka, ja zaista ne znam apsolutno ništa šta će u tom nastavku da bude. Naravno, nadam se da će biti i bolji od prve sezone, ali zaista nisam još upućena u to šta se dešava, pa se sve svodi na moja nadanja.
NN: Da li ste zadovoljni svojim dosadašnjim ulogama i projektima i smatrate li da ste imali priliku da pokažete u potpunosti svoj talenat do sada?
NENADIĆ: Ja sam stvarno zadovoljna svojom karijerom i kako se ona kreće te mislim da ide vrlo postepeno, što i jeste moj cilj. Mislim da je na jednoj glumačkoj sceni izrazito bitno ostati prisutan konstantno, a meni se to i dešava. Ja sam pred kraj fakulteta počela već da radim u pozorištu i sve se nekako korak po korak dešavalo. Ja sam zadovoljna. A što se tiče drugog dela pitanja, mislim da još nisam imala priliku da pokažem u potpunosti svoj talenat. Nekako sada, što se tiče neke moje glumačke snage, osećam da to unutra treperi posebno snažno i za ovih nekoliko godina iskustva osećam da se sada dosta toga tu nakupilo i čekam tu ulogu gde ću moći onako to da "izbacim". Vrlo sam strpljiva i ne trčim pred rudu. Sada, mogu da kažem da znam da će to doći i to je razlog moje strpljivosti i zašto ne trčim. Potpuno sam svesna da će to da dođe, da li sutra ili za nekoliko godina, uopšte nije bitno. Doći će jednom ta jedna uloga, a možda i više njih.
NN: Kako gledate sada na situaciju vezanu za školu glume "Stvar srca", koja se nedavno našla u žiži javnosti zbog optužbi na račun Miroslava Aleksića od strane njegovih, tada maloljetnih učenica, a sada Vaših mladih koleginica? Da li mislite da će ta priča dobiti svoj zvanični epilog ili će ipak ostati samo na podignutoj medijskoj prašini?
NENADIĆ: Digla se velika prašina s velikim pravom i zbog toga mi je veoma drago. Mnogo sam ponosna na svoje koleginice i na sve kako se to odvijalo. Postoje promene koje su već uvedene kod nas i u drugim državama, kod naših komšija. Moram da kažem da je to bio veliki udarac za sve nas, ali isto tako je probudilo veliku nadu za neke promene i bolje sutra. A ta nada u neku promenu što smo izgubili, ovim se povratila. Sada je to sve na nadležnim organima da isteraju pravdu i ja sam, naravno, apsolutno sigurna da će se to i desiti i da će priča dobiti svoj zvanični epilog. To uopšte, nekako, ne dovodim u pitanje. Ne bih ni pričala o tome "ako se to ne desi", jer mi to deluje potpuno nemoguće. Ako i jeste moguće, na moje iznenađenje, mislim da će se podići onda i mnogo veća prašina nego što se podigla u samom startu. Ovo su svi vrlo ozbiljno shvatili, kako i dolikuje. Najbitnije je što će to ostaviti velike posledice na našu branšu i mislim da će neke stvari da se regulišu i promene, što me vrlo raduje. Te devojke su ohrabrile i sve nas, što je najbitnije.
NN: Da li mislite da danas mladi glumci imaju dovoljno prilika da se pokažu u pravom svjetlu ili je ipak više pravilo "sreće" u igri?
NENADIĆ: Mislim da su sada te prilike mnogo veće nego pre nekoliko godina. Najviše zbog ove hiperprodukcije u našoj zemlji, ali zaista moram da kažem da ja jako verujem u to da talenat uvek pronađe svoj put i da to ne može da bude sakriveno. Zasad se to meni dokazalo za sve ljude za koje ja zaista mislim da su vredni i talentovani. Oni su uvek izbili na videlo pre ili kasnije. Prosto, ovaj posao je jedan maraton, a ne trka na sto metara i to su nam stalno ponavljali na fakultetu i to je jedna od fraza koja mi se urezala u glavu i potpuno verujem u to. Ovde su bitni istrajnost i trajanje, usavršavanje i strpljenje i sigurno će se uvek sve pokazati. Uvek može bolje i više prilika i ja znam da postoji mnogo mladih glumaca koji ne rade, to su velike i teške borbe, ali sigurna sam da se u jednom momentu, pre ili kasnije, to sve isplati. Ili bar moram da verujem u to.
NN: Kakve uloge priželjkujete u budućnosti i šta publika može da očekuje od Vas?
NENADIĆ: Priželjkujem uloge u kojima može da dođe do neke ozbiljne transformacije, do menjanja ličnog opisa. Publika trenutno od mene može da očekuje tri pozorišne premijere, i to predstavu "Bal" po tekstu Bertalda Berta, u režiji Dijega de Brea, zatim "Divlje meso" u režiji Jagoša Markovića, a po tekstu Gorana Stefanovskog, kao i "U raljama života" po tekstu Biljane Srbljanović, a u režiji Andrije Nosova. To je ozbiljna pozorišna sezona i ubrzo druga sezona serije "Tajne vinove loze".