Radivoje Raša Bukvić je srpski glumac koji je slobodno možemo reći vrhunac dosadašnje karijere dosegao glavnom ulogom u seriji "Besa", čija je druga sezona završena nekoliko dana prije ulaska u 2022. godinu.
Iako je popularnost stekao kao vrlo mlad u seriji "Stižu dolari" te iako je iza njega bogata internacionalna karijera, Bukvić je, čini nam se, tek ulogom Uroša Perića razgrnuo put ka vrhu srpskog glumišta. Upravo u toj ulozi, o samoj seriji "Besa", rolama koje je odigrao u stranim produkcijama, kao i o prilikama u svijetu sedme umjetnosti govorio je u razgovoru za "Nezavisne novine".
NN: Završeno je emitovanje druge sezone serije "Besa". Koliko ste zadovoljni reakcijama gledalaca?
BUKVIĆ: Vrlo smo zadovoljni kako je emitovanje prošlo. Reakcije publike su, mogu da kažem, očekivano dobre jer smo pedantno i uporno radili godinu i po dana s ciljem da nadmašimo prvu sezonu.
NN: Druga sezona je susretom Vašeg lika Uroša Perića i Dardana Beriše završila veoma napeto, tako da odmah na početku ne možemo da ne pitamo kada će biti ono što pomno očekujemo, a to je nastavak u vidu treće sezone? Postoji li scenario i da li je isplanirano snimanje?
BUKVIĆ: Što se tiče treće sezone serije "Besa", na njoj bi uskoro trebalo da počnemo da radimo. Potrebno je napisati scenario kako bismo ušli u pripremnu fazu i snimanje. Ja se nadam da bi emitovanje treće sezone trebalo da se desi sledeće godine, mada to ne mogu sa sigurnošću da potvrdim. U svakom slučaju čeka nas veliki zadatak, a to je da dobacimo i nadmašimo ove dve veoma uspešne sezone.
NN: Arben Bajraktaraj koji tumači Dardana Berišu u "Besi" i Vi igrali ste ranije u dva francuska filma, ali niste imali zajednički kadar. Sudeći po onom što ste uradili u "Besi", da li se Francuzi mogu kajati što vam nisu obezbijedili zajedničke role?
BUKVIĆ: Pretpostavljam da bi imali razloga da zažale. Arben i ja se znamo, kao što rekoste, desetak godina, sarađivali smo na filmovima "Taken" Lijama Nisona i "Naoružane ruke" Pjera Žolivea. Uživali smo u zajedničkoj saradnji i u prvoj i u drugoj sezoni "Bese". Nadam se da neće proći mnogo vremena pre nego što nastavimo saradnju i na trećoj.
NN: Serija ima hičkokovski momenat - "običnog čovjeka" odmah na početku postavlja u neobičnu situaciju, na čemu se kasnije gradi cijela radnja. S tim u vezi, koliko je ovo u glumačkom smislu bio kompleksniji zadatak od ostalih jer Vaš lik Uroš Perić biva i taj obični i neobični lik, a u drugoj sezoni čak i zaštićeni svjedok totalno drugog identiteta?
BUKVIĆ: Lik Uroša Perića je slojevit i zahtevan. Radi se o trpnom heroju koji ne utiče na situaciju, nego situacija utiče na njega i na njegovu sudbinu. Situacija u kojoj gubi ženu i sina na početku druge sezone dovodi ga do duševnog i emotivnog kolapsa i to su bile neke od najzahtevnijih scena za izvedbu, znajući da su najveća uzbuđenja duše u stvari nema. Tako i u njegovom slučaju nije bilo prostora za mnogo priče, nego za emotivni krah.
NN: Gledaoci su bili prikovani za male ekrane prateći put Uroša Perića, suosjećali su s njim i navijali za njega iako se nalazi u koži čovjeka koji mora da ubija da bi preživio, a među gledaocima ostala je upamćena njegova rečenica "Čovek bi trebalo da ima dva života, znaš? Prvi da u njemu napravi sve greške, a drugi da u njemu živi". Može li se ova rečenica primijeniti i na realan život?
BUKVIĆ: Tako je, ta rečenica je ostala mnogima u sećanju. Nažalost, ona je utopijska. Iako bismo svi priželjkivali takvu sudbinu da možemo u jednom životu grešiti, a da u drugom živimo punim plućima, Gospod nas nije sačinio takvima. U stvari, ta rečenica nas upućuje da se preispitujemo na putu od porodilišta do spomenika, koji su naši gresi i šta učiniti da bi se ti gresi mogli oprostiti. Ta rečenica nas podseća na kajanje, na biblijsko kajanje.
NN: Tokom serije, i u prvoj i u drugoj sezoni, vidjeli smo da je teško porodicu održati na okupu i steći određeni mir. Koliko je realno da se situacije koje su zatekle porodicu Perić dese i u stvarnom životu, s obzirom na to da živimo u vremenu koje otvara razne mogućnosti i podrazumijeva da je sve moguće?
BUKVIĆ: Situacija u kojoj se našla porodica Uroša Perića je definitivno moguća, ali na našu sreću ona se vrlo retko može desiti. To je jedan splet sudbinskih okolnosti koji dovodi do tragične situacije u kojoj čovek nema pravo izbora, već mora da postupi onako kako šef narko-klana poželi. Naša serija u stvari tretira šta bi moglo da se desi kada se običan čovek nađe u takvim cipelama, a na svu sreću takve situacije u realnom životu su vrlo, vrlo retke.
NN: Na sceni je hiperprodukcija snimanja serija u Srbiji. Koliko kvantitet donosi kvaliteta i koliko kvalitetu, kao u slučaju "Bese", doprinose koprodukcije više zemalja?
BUKVIĆ: Naravno da se filmski radnici raduju ovolikoj količini serija, međutim moram da primetim da mi nismo bili spremni za tu količinu dramskog programa s obzirom na to da nam niko to nije javio desetak godina ranije. Da nam je to neko javio, siguran sam da bi i mnogi drugi serijski programi imali kvalitetnije scenarije, s obzirom na to da je jedna od suština dobre dramske radnje upravo u kvalitetnom scenariju. Da bi se kvalitetan scenario napravio potrebno je mnogo više vremena nego što mi to imamo danas, pošto smo trenutno kao na traci i svi priželjkujemo kvalitet, a nažalost taj kvalitet u ovoj brzini najčešće ne može da se uspostavi.
NN: Igrali ste i igrate u visokim svjetskim produkcijama u Evropi i Americi. Koje su razlike i sličnosti u igri na maternjem i na stranom jeziku?
BUKVIĆ: Gluma je način mišljenja, jezik je način saopštavanja tog mišljenja, tako da ako glumac zna da uđe u situaciju u kojoj se nalazi njegov lik, ako zna da uđe u njegove misli - već ima dobar preduslov da kvalitetno odglumi tu rolu, no istina je da bez znanja stranog jezika teško možemo da glumimo u stranim filmovima. Na moju sreću, ja sam kao mlad počeo da učim engleski jezik, a onda se ispostavilo da imam dobar sluh za strane jezike pa se to pokazalo i u slučaju francuskog jezika kada sam u 25. godini dobio ulogu u filmu "Kalifornija" Žaka Fijeska. Međutim, bez obzira na sve, evidentno je da je lakše glumiti na maternjem nego na stranom jeziku, jer u momentima improvizovanja, što nije tako redak slučaj, glumac se oseća mnogo prijatnije i opuštenije kada interpretira ulogu na maternjem jeziku.
NN: Koliko ste po profesionalnom planu zadovoljni odlazećom 2021. godinom i kakvi su Vaši planovi za 2022?
BUKVIĆ: Bio bih lažno skroman kada bih rekao da 2021. godina neće biti upamćena, bar u mom slučaju, kao uspešna godina. Što se tiče 2022. godine, kao i 2023. i 2024, važi ono pravilo Ljubomira Simovića da je glumcu neizvesnost jedina izvesnost. Iako postoje najave za neke projekte u ovoj godini, ništa još nije dogovoreno i potpisano, tako da 2022. godina počinje onako glumački - neizvesno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.
