Filmski, pozorišni i televizijski glumac Nikola Rakočević dosadašnjim ulogama u ostvarenjima "Šejtanov ratnik", "Šišanje", "Branio sam Mladu Bosnu", "Jutro će promeniti sve", "Vojna akademija", "Državni službenik", te brojim pozorišnim komadima osvojio je naklonost publike, ali i stručnjaka iz oblasti umjetnosti, koji su mu dodijelili brojne nagrade.
Uloge koje je igrao ostavile su traga u savremenoj domaćoj kinematografiji, a ona koja će se zasigurno pamtiti je i ona najnovija - uloga Mirka Jovića u filmu "Heroji Halijarda", koji je premijerno prikazan u banjalučkom "Cineplexxu Palas".
Rakočević je u Banjaluci boravio i publici se poklonio zajedno sa mnogobrojnom filmskom ekipom predvođenom rediteljem i glumcem Radošem Bajićem, a nakon premijere ratne drame inspirisane događajem koji je više od 70 godina bio skrajnut od očiju javnosti, a donosi priču o herojskom podvigu pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini koji su u proljeće i ljeto 1944. godine spasili više od 500 američkih i savezničkih pilota.
Više o filmu, svojoj ulozi, glumačkom pozivu uopšte, te planovima za buduće dane Rakočević je govorio u intervjuu za "Nezavisne".
NN: Kakvo je iskustvo za Vas bilo snimanje "Heroja Halijarda"?
RAKOČEVIĆ: Svi ljudi iz produkcije i organizacije su jako profesionalno i dobro uradili svoj posao, što je jako važno i uspeli su da obezbede uslove da se snimi jedan sjajan film, vrlo primetno velikog budžeta. Sav budžet su iskoristili na pravi način i za prave stvari. Pored toga, ovo je vrlo važna tema, treba da se bavimo ovim stvarima. To je pitanje našeg identiteta, na koji način određujemo nacionalni identitet. Meni je jako važno bilo da je dobar scenario, da je kvalitetno napisan, bez obzira na to koja je tema u pitanju. To je ono što sam video i pročitao, i lik koji ja tumačim je jako izazovan i dobar za mene. Imao sam želju da se bavim tim likom i tom temom. Jako mi je dragoceno da se sve poklopilo, da je produkciono film jako dobro napravljen i osmišljen. Verujem da je film dosta dobro prošao među publikom, barem što se tiče brojki u Srbiji. Dosta ljudi je ga već pogledalo i sa filma izađu sa nekom emocijom, što je jako važno za film. Nadam se da će imati dobar bioskopski život i da će ga još više ljudi pogledati.
NN: Šta je negdje za Vas najvažnija poruka ovog filma?
RAKOČEVIĆ: Pre svega mislim da je ovo film o srpskom seljaku i srpskoj porodici, koja nije bila ni četnička ni partizanska, oni su prosto srpska porodica. Vidimo šta se dešava sa Mirkovom porodicom u filmu i koliko različite ideologije u ratu utiču na njih. Oni su na neki način heroji, ali na drugi način i žrtve svega toga što se oko njih dešava. Sve ide preko njihovih leđa. Ceo ovaj film i cela operacija "Halijard" se prelama kroz porodicu Jović, nama su sve teme poznate, slušali smo ih od baba i deda, te neke stvari smo slušali, gledali, pratili i u tom smislu mi je tema bliska. Vrlo je važno da se na ovaj događaj pogleda iz te perspektive. Ovde postoji divan odnos prema srpskom seljaku, koji je godinama predstavljan kao čovek nižeg reda, jer živi na selu. Mislim da je ovo afirmativan film za srpskog seljaka. Srpski seljak je i danas za mene nešto između monaha i heroja, i verovatno će ljudima na selu biti drago da vide jedan ovakav film. To je meni ovde najznačajnije, jer i sam potičem iz jedne takve sredine.
NN: Koliko je bilo zahtjevno pripremiti se za ulogu Mirka Jovića, da li postoje neke nove vještine koje je trebalo savladati?
RAKOČEVIĆ: Ono što je vrlo interesantno, a sa čime nisam imao priliku da se sretnem, jeste to što sam išao na jahanje skoro godinu dana. To je jedno jako uzbudljivo, a istovremeno i strašno iskustvo, ali zaista se isplatilo i rezultat se vidi u filmu. Dosta nas je išlo na časove jahanja, uspeli smo to da savladamo i to dosta znači za film, zamislite da smo morali da se borimo za živu glavu na tim konjima.
NN: Na ovom projektu ste sarađivali sa nekim od zvučnijih imena domaće scene, kakvo je to iskustvo bilo?
RAKOČEVIĆ: Ne bih da zvučim nadobudno, ali uvek sam kolegu u kadru tretirao kao kolegu, bez obzira na to da li ima 12 ili 67 godina i sa svima se trudim da imam dobar odnos. Nezgodno je kad neko hoće da vas podučava, mi većinom gledamo na starije kolege u načinu na koji su vodili svoju karijeru, šta su radili, iz tog najviše učimo. U ovom filmu igraju ljudi od kojih stvarno, posmatrajući njihove karijere, može nešto da se nauči, svakako.
NN: Iza Vas su brojne uloge koje su pokupile simpatije publike, a da li postoji neka koja je Vama posebno draga?
RAKOČEVIĆ: Nikad nisam gledao na svoje uloge kao na drage ili manje drage. Nikad nisam u tom smislu posmatrao svoju karijeru, niti nešto što sam uradio, da je više ili manje značajno, ja sam to uvek gledao kao mozaik, kao neku širu sliku u kojoj svaka uloga ima svoje mesto i imala je uticaj na mene u određenoj meri. Sve te uloge, velike i male, u filmovima koje je gledalo sto hiljada ljudi ili tri hiljade, ja to vidim kao deo karijere, možda bih mogao bez nekih uloga, ali su i one bitne, pre svega za moj razvoj. Svaka moja uloga mi je pomogla da se razvijem kao glumac, kao neko ko se bavi ovim poslom na ovaj način. Mirko Jović je nastao kao rezultat onoga što sam ja skupljao, kolektovao i učio svih ovih godina. Uspeo sam donekle tečno to da prenesem Mirku, bez nekih većih problema. To dosta zavisi i od scenarija, odnosa reditelja prema ekipi i uopšteno atmosfere na snimanju. Prednost je raditi sa ljudima koji su ljubazni i znaju svoj posao.
NN: Mogu li režiseri i glumci formirati ukus filmske publike i kako doći do kvaliteta?
RAKOČEVIĆ: To je donekle obostrana stvar. Mora u publici neko da traži kvalitet da biste tome posvetili vreme. Ljudi najčešće idu linijom manjeg otpora. Naravno, neko dobije potrebu, bez obzira na to da li mu neko traži ili ne, da uradi nešto što je kvalitetno. Svima nama koji volimo svoj posao je bitno da uradimo nešto što je kvalitetno i dobro, ali to uvek postoji u odnosu na nekog, tj. publiku. Važno je da postoji izvor finansija, da se adekvatno rasporedi budžet, da se odredi koji filmovi će da se snime. Kvalitet zapravo dolazi iz tog nekog odnosa, odnosa finansijera, autora i publike. Kada im je svima bitno to što se radi, zapravo dolazimo do prave stvari, do umetnosti, a sve između je snalaženje.
NN: Kakvi su Vam planovi za budućnost, možete li nešto da najavite?
RAKOČEVIĆ: Mogu da najavim predstave koje igram. Igram u Jugoslovenskom dramskom pozorištu "Audijenciju", koju igramo Miodrag Radonjić i ja, u Banjaluci smo je igrali tri puta. Igram "Autobiografiju" u "Vuku", predstave u Narodnom pozorištu "Očevi i oci" po Selenićevom romanu i Nušićevu "Vlast" i u mom matičnom pozorištu Jugoslovenskom dramskom pozorištu "Vatre". Što se tiče novih filmova, očekujemo premijeru filma Marka Đorđevića, on je reditelj koji je pre par godina napravio film "Moj jutarnji smeh", koji je imao veliki uspeh. Jedno je veliko osveženje na našoj sceni i napravili smo film koji se zove "Za danas toliko".
Preporod pozorišta
NN: Uporedno sa filmom i televizijom aktivni ste i kao pozorišni glumac. Može li pozorište još uvijek da parira digitalnim medijima?
RAKOČEVIĆ: Čini mi se da pozorište posle korone doživljava neku vrstu preporoda, to je neko moje mišljenje, a možda i grešim. Da li je to zbog živog kontakta koji je u pozorištu vrlo bitan ili nečeg drugog, ne znam. Većina predstava u kojima ja igram je jako dobro posećena, nema karata, što je meni jako važno. Imam utisak da ljudima nije problem da daju novac za karte, kupuju nešto što im je važno i bitno. Jako je lepo i dragoceno to videti.