Recenzija: Pod bu­dnim okom

Špi­jun­skih tri­le­ra sa mo­gu­ćnoš­ću nad­gle­da­nja obi­čnih gra­đa­na pre­ko ra­znih high tech gad­ge­ta smo već ima­li pri­li­ke dos­ta da gle­da­mo. Je­dan od bo­ljih pri­mje­ra je "Drža­vni ne­pri­ja­telj" sa Vilom Smi­tom. Me­đu­tim, u filmu "Pod bu­dnim okom" ma­li dio je po­sve­ćen i oma­žu Ha­lu iz Kju­bri­ko­ve "2001: Odi­se­je u sve­mi­ru" ko­ji je ov­dje u žen­skom ro­du pod ime­nom Aria.

Ona se oti­ma kon­tro­li da is­pra­vi "gre­ške" ko­je Ame­ri­kan­ci či­ne, a po­vod je bio ubi­ja­nje ne­vi­nih ci­vi­la na sa­hra­ni. Ti­pi­čni ho­li­vud­ski blo­kbas­ter, pun pu­cnja­ve, jur­nja­ve i ve­li­ča­nja ame­ri­čkog pa­tri­oti­zma uz is­pra­zne di­ja­lo­ge, po­ti­snuo je (mo­žda) osno­vnu ide­ju fil­ma, ko­ja bi kri­ti­ko­va­la sa­vre­me­no druš­tvo ko­je za­vi­si od mo­der­ne te­hno­lo­gi­je.

U sre­di­štu de­ša­va­nja su dva li­ka, mu­ški Dže­ri, ko­jeg igra mla­da zvi­jez­da Ša­ja La Bef i žen­ski Rej­čel, ko­ju igra Mi­šel Mo­na­han. Ti­me je ra­zbi­jen ste­re­otip ti­pi­čnih ba­di-ba­di fil­mo­va sa dva mu­ška par­tne­ra, ali s dru­ge stra­ne ni­je ra­zbi­je­no ste­re­oti­pno emo­ci­onal­no po­ve­zi­va­nje li­ko­va kroz ne­vo­lju ko­ja ih je spo­ji­la. Oba li­ka pa­te od odre­đe­nog kom­ple­ksa zbog ko­jeg ih je Aria i iza­bra­la. Dže­ri ima kom­pleks ma­nje vri­je­dnos­ti od bra­ta bli­zan­ca. Na sre­ću, sce­na­rio ni­je upao u vlas­ti­tu zam­ku ste­re­oti­pne za­mje­ne iden­ti­te­ta Dže­ri­ja sa bra­tom bli­zan­cem, ko­ja se oče­ki­va­la. Rej­čel je na ža­lost sa­mo­hra­na maj­ka ko­ja se do­vo­ljno ne bri­ne o svom dje­te­tu i ko­ju ta sa­vjest na­gri­za. Kraj je uobi­ča­jen za ova­kvu vrstu fil­ma, pa­te­ti­čan i uz žrtvo­va­nje, ali sa­mo dje­li­mi­čno. Da je bi­lo po­tpu­no žrtvo­va­nje, ne bismo ima­li is­tin­ski ho­li­vud­ski happy end. Mo­žda bi sve bi­lo bo­lje da Spil­berg, či­ja je ovo bi­la ide­ja, ni­je re­ži­ju pre­pus­tio Ka­ru­zu, ko­ji po dru­gi put za­re­dom sa­ra­đu­je sa mla­dim Ša­jom La Be­fom, a vi­di se i da je opči­njen te­hno­lo­gi­jom bez ko­je ne mo­že. Ova­ko smo do­bi­li ste­ri­lan i ko­mer­ci­ja­lan film ko­ji će bi­ti za­bo­rav­ljen za ne­ko­li­ko da­na.