Recenzija: Ro­bna ku­ća

Na­kon vrlo us­pje­šnog se­ri­ja­la "Fu­dbal, no­go­met i još po­ne­što", Igor Sto­ime­nov se uhva­tio u ko­štac s no­vim, pod na­zi­vom "Ro­bna ku­ća", ko­jem je dru­ga se­zo­na u to­ku. Ovaj do­ku­men­tar­ni se­ri­jal sni­mljen u ne­za­vi­snoj pro­du­kci­ji ko­ji se pri­ka­zu­je na RTS-u pri­vu­kao je paž­nju te­ma­ma ko­je obra­đu­je, ali i za­ni­mlji­vim na­či­nom na ko­ji je ura­đen.

Se­ri­ja se ba­vi po­pu­lar­nom kul­tu­rom i svim po­ja­va­ma ko­je su odu­šav­lja­va­le ma­se ši­rom pros­to­ra biv­še Ju­go­sla­vi­je, kao i li­čnos­ti­ma ko­je će os­ta­ti upi­sa­ne zla­tnim slo­vi­ma u is­to­ri­ji mu­zi­ke, fil­ma, spor­ta, po­li­ti­ke… U bav­lje­nju ovim te­ma­ma in­ter­vju­isa­no je pre­ko sto lju­di od Lju­blja­ne, pre­ko Za­gre­ba, Spli­ta i Beo­gra­da, do Sa­ra­je­va i Sko­plja. Iako će mno­gi po­mi­sli­ti da je ov­dje ri­ječ o ju­go-nos­tal­gi­ji, ni­su u pra­vu, jer se ov­dje re­ži­ser ba­vi po­se­bnim slu­ča­je­vi­ma u pro­te­klih pe­de­se­tak go­di­na ko­ji za­vrije­đu­ju paž­nju u bi­lo ko­je vri­je­me, po­put to­ga da je Beo­grad je­dan od če­ti­ri evrop­ska gra­da (Ma­drid, Bar­se­lo­na i Mi­lano) ko­ji ima evrop­skog šam­pi­ona u fu­dba­lu i ko­šar­ci i dio su na­še ko­le­kti­vne is­to­ri­je. Ka­ko sam re­ži­ser ka­že, ko­li­ko god ne­ki lju­di gle­da­li na ovo vri­je­me s po­do­zre­njem, te­ško je da će po­no­vo ne­ki grad na ovim pros­to­ri­ma do­bi­ti Olim­pij­ske igre ili ne­ki klub pos­ta­ti evrop­ski šam­pi­on u fu­dba­lu. Mno­ge po­zna­te i ne­po­zna­te stva­ri se mo­gu ču­ti i sa­zna­ti u ovom se­ri­ja­lu, po­put one da je Bran­ko Lus­tig sli­je­pi nje­ma­čki voj­nik u filmu "Ko­za­ra". Prve dvi­je epi­zo­de se ba­ve fe­no­me­nom par­ti­zan­skih fil­mo­va, ko­ji su os­ta­li za­šti­tni znak YU ki­ne­ma­to­gra­fi­je, a po­se­bna paž­nja je po­sve­će­na filmu "Bit­ka na Ne­re­tvi" i ulo­zi Ri­čar­da Bar­to­na kao Ti­ta. Je­dna epi­zo­da se ba­vi smrti i sa­hra­nom na­ve­de­nog, a mno­ge po­zna­te li­čnos­ti pri­ča­ju šta su ra­di­le u vri­je­me ka­da je objav­lje­na nje­go­va smrt. Če­ti­ri epi­zo­de se ba­ve "Bi­je­lim du­gme­tom", ne­ko­li­ko naj­po­pu­lar­ni­jim se­ri­ja­ma po­put "Otpi­sa­nih", is­to­ri­jom fu­dba­la, Olim­pij­skim igra­ma u Sa­ra­je­vu…

Ka­ko sam po­dna­slov se­ri­je ka­že "Za ne­kog sve, a za sva­kog po­ne­što", ta­ko će se sta­ri­je ge­ne­ra­ci­je pri­sje­ti­ti ne­kih stva­ri uz pri­če akte­ra ko­ji su sve to pre­ži­vje­li (Ba­ta Ži­vo­ji­no­vić, Ale­ksan­dar Đor­đe­vić, Go­ran Bre­go­vić…), a mla­đi će se uči­ti ka­ko je to bi­lo ne­ka­da. U sva­kom slu­ča­ju, ovo je pou­čna se­ri­ja ko­ju bi svi tre­ba­lo da po­gle­daju.