TREBINJE - Jedan od najznačajniji srpskih reditelja Egon Savin, sa preko 85 režiserskih ostvarenja, koji je ovaj epitet ponio još u davnim sedamdesetim godinama i svojim prvim režiserskim ostvarenjima, ni danas, kako kaže, ne pravi razliku u režiranju za neformalne grupe i najveće nacionalne teatre, niti vidi suštinsku razliku između amaterskog i profesionalnog.
Razlike se, kaže, mogu praviti samo između ukusa i neukusa protiv kojeg se treba boriti.
Ovih dana boravi u Trebinju, gdje je predsjednik žirija čuvenog "Festivala festivala", koji je kao smotra najboljih amaterskih dramskih ostvarenja otvoren u četvrtak naveče u ovom gradu i, kako kaže, uživa u pomiješanoj klimi mediterana i kontinenta i u igri u kojoj se ne vidi razlika između amaterizma i profesionalizma.
NN: "Festival festivala" je smotra amaterskog karaktera. Postoji li i kolika je razlika između amaterskih i profesionalnih pozorišta?
Savin: Ja zapravo tu razliku između dramskog amaterskog i profesionalnog stvaralaštva jasno i ne vidim. Nije svako ko je školovan istovremeno i bogomdan da se bavi pozorištem, jer, usotalom pozorišne škole datiraju svega stotinak godina unazad, a pozorište postoji kroz hiljade godina. Zato, sa svojim malim amaterskim iskustvom u režiranju, među kojim je i moje studentsko ostvarenje sa Valjevskim pozorištem, sa kojim smo 1976. gostovali i ovde u Trebinju, ali i iskustvom pozorišnog gledanja, pamtim dobro nekoliko veoma uzbudljivih i vrednih pozorišnih događaja koji su, ne samo ravni, nego i nadmašuju ono što je nekakav prosek profesionalnog teatra u nas.
NN: Budući da ne razdvajate dramski amaterizam od profesionalizma, postoje li neke podjele kada su u pitanju pozorišta ili dramski komadi?
SAVIN: Kako ne znam za podele u okviru dramske umetnosti, tako nikada nisam imao nikakvih žanrovskih predrasuda, niti predrasuda o tome šta je metropola, šta je provincija. Gde god sam osetio da postoji raspoloženje i dobra volja, kao i onaj nužni broj darovitih ljudi, ja sam bio spreman da radim pozorište. To je bilo, doduše, najviše u institucijama, ali sa velikim zadovoljstvom i van institucija, neformalne predstave u privatnim trupama i kroz celu sam karijeru prošao sve vrste pozorišnog izraza, tako da pozorište ne delim ni na klasično, avangardno, konvencionalno, pa sam se čak bavio i operom. Zato mislim da, kada se čovek bavi teatrom, mora se baviti u nekoj svojoj ukupnosti, a pozorište ne trpi tu vrstu ograda za koje sam se ja trudio da ih rušim.
NN: Pamtite li, ipak, od svih tih predstava neku posebnu?
Savin: Nijednu ne mogu da izdvojim, jer je za mene rad u pozorištu donekle i ljubav prema literaturi, pa u tom smislu pozorište treba ponovo da dobije mnogo od vrhunske literature, kao i dramska literatura od pozorišta. Nažalost, nisam bio u prilici da radim onoliko dramskih komada koliko sam želeo, zbog raznoraznih trendova, domaćih komada i slično, pa sam na neki način ostao gladan rada na nekim klasičnim komadima.
NN: Da li nedostatk dobrih dramskih komada i sve više neukusa ima veze sa nedostatkom novca?
Savin: Mislim da neukus nije nužno povezan sa finansijskom oskudicom, već sa oskudicom kulture, odnosno, neke vrste društvene angažovanosti u prosvećivanju naroda. Mi danas imamo jedan potpuno različit fenomen od onog vremena koje ja pamtim, vreme titoizma, kada je šund bio zabranjen na medijima, dok danas imamo njegovu popularizaciju - i u tome je problem. Uvek je postojao loš i dobar ukus i u tome se vremena ne razlikuju, već je problem u popularizaciji lošeg ukusa koji se uvukao u sve pore ljudskog života, u sve društvene odnose, u institucije i što je najstrašnije - uvukao se u političku vlast, tako da ne možemo više ni očekivati od ljudi kojima je "Guča" jedan optimalan kulturni doživljaj, iako nemam ništa protiv "Exita".
Pozorišni festivali postoje više kao regionalne smotre, dok su veliki, kao BITEF, potpuno izgubili snagu i to zato što generacije koje dolaze na vlast ne idu u pozorište i ne mogu ga ni voleti kada ga ne poznaju, pa samim tim ne mogu ni davati novac.
"Festival festivala"
Predstavom "Ad infinitum" Slovačkog pozorišta "Vhv-skud" - "Heroj Janko Čmelik" iz Stare Pazove, u Trebinju je u četvrtak naveče otvoren ovogodišnji 59. "Festival festivala", najprestižnija smotra dramskih amatera regiona, na kojoj se takmiče dramska pozorišta iz BiH, Srbije, Crne Gore, Makedonije i Hrvatske.
Na ovom festivalu, koji će se od 21. do 27. jula odvijati u sedam takmičarskih večeri, biće prikazana najbolja ostvarenja amaterskih dramskih festivala nekadašnjih republika bivše Jugoslavije, osim Slovenije…
Loš ukus uvukao se u sve pore ljudskog života