Sloboda Mićalović iza sebe ima mnoge uloge i jaku porodicu kojoj, kako kaže, može da zahvali što je ostvarila jednu od najvoljenijih uloga koju je imala.
Sinoć je u Sava centru premijerno prikazan film “Santa Maria della Salute” reditelja i scenariste Zdravka Šotre u kom Sloboda igra manju, ali važnu ulogu.
“Igram Olgu Dunđerski, sestru Lenke Dunđerski, koja je nekako jedina znala šta se dešavalo između Laze Kostića i nje. Ona je svoju sestru možda nesvesno pustila da ode predaleko, s obzirom na to da je znala šta se dešava”, kaže slavna glumica za B92.
“Olga je vrlo zanimljiv lik. Ona je kasnije preuzela brigu o celoj porodici i imanju. Međutim, u ovoj verziji pratimo samo ljubav između Laze Kostića i Lenke Dunđerski, a Olga je samo prateći lik. Nešto više biće me u seriji koja će kasnije biti prikazivana na RTS-u.”
Sloboda trenutno ima mnogo obaveza. Pored filma, uveliko igra uz Igora Đorđevića u predstavi “Frenki i Džoni” koja je urađena prema scenariju američkog pisca Terensa Meknelija u režiji Tee Puharić. Za tu ulogu je na nedavno završenim Danima Zorana Radmilovića ponijela nagradu “Zoranov brk”.
“Isprobala sam malo i duo-dramu da vidim kako mi to leži i zasad nam dobro ide”, skromna je Mićalovićeva.
Ipak, ona ima mnogo razloga da se hvali. Nedavno je koračala crvenim tepihom na prestižnom Filmskom festivalu u Veneciji, gdje je zajedno sa rediteljem Emirom Kusturicom i glumicom Monikom Beluči, predstavljala film “Na mliječnom putu”, koji je za nju bio vrlo važan.
“Nikako da pronađem pravu reč kojom bih opisala kako se sve to događalo. Po prvi put posle dugo vremena sam se osetila zaista kreativnom i slobodnom da stvaram, za šta je zaslužan reditelj, ali i još neke okolnosti”, kaže Sloboda.
“Potrebno mi je još vremena da se svi utisci slegnu, ali je to svakako jedno od iskustava koja ću pamtiti i kad doživim neku duboku starost. Što bi rekao moj kolega Vuk Kostić, pre nego što zauvek zaklopiš oči, sigurno će jedna od stvari kojih ćeš se setiti biti saradnja s Emirom. To je zaista tako. Osećala sam se sigurno, kreativno, slobodno, srećno, tako da sam mogla apsolutno da uživam i kreiram svoj lik.”
Snimanje filma trajalo je tri i po godine što je dug period koji je valjalo uklopiti i sa privatnim životom.
“Na tome mogu da zahvalim i svojoj porodici, pre svega Vojinu, pa mojim roditeljima, mojoj deci koja su bila strpljiva. Ja sam bila non-stop na putu. Oni su sve uredili tako da ja ne moram da razmišljam ni o čemu drugom osim o filmu. To se vidi na platnu. Mi u Srbiji nemamo često tu mogućnost. Obično radimo mnogo poslova istovremeno”, kaže Sloboda.
Ona ima samo reči hvale za reditelja, ali i ostale glumce u filmu, uključujući i Moniku Beluči, koja je na nju ostavila snažan utisak.
“Monika Beluči je divna. Uopšte nije slučajno što je ona doživela toliku slavu i što je radila sa fantastičnim rediteljima i što je imala fantastične projekte i uloge, jer je zaista posebna i kao ličnost i kao glumica. Uživala sam”, kaže Sloboda.
Ona je nedavno učestvovala u teletonu „Pozovi, pomozi“ u organizaciji Unicefa i TV Prve i razgovarala sa publikom kako bi se prikupila sredstva za ugrožene mališane Srbije.
“Ja često apelujem da se ovakve akcije najmanje jednom u tri meseca organizuju. Mi Srbi smo kratkog pamćenja. Sigurna sam da postoje ljudi koji redovno uplaćuju humanitarnu pomoć, ali što se tiče države, ne bismo bili ovde gde smo da je sve u redu što se toga tiče. Mnogo je dece, porodica, na ivici egzistencije, ali svako od nas treba da pomogne koliko može”, kaže Mićalovićeva za B92.
Osim što se trudi da pomogne materijalno, zajedno s kolegama, kako kaže, trudi se da pokaže koliko je kultura važna, ne samo za mlade, nego i za cijelo društvo.
“Situacija je sada veoma loša, ali to nije od juče. Sada je samo dohvatilo dno. Sve se urušava u proteklih 20 godina. Nepravedno je reći da se sve što je loše pojavilo sad. Kultura se urušava godinama unazad, a sad je samo dohvatilo dno, pa se više vidi”, kaže ona.
“Nisu slučajno ovolika ubistva po ulicama. Onog trenutka kada je kultura pala na najniži nivo, u smislu da su se institucije pozatvarale, pozorišta jedva preživljavaju, muzeji, galerije... sve to je počelo da se odražava na ulici.”
Ipak, vjeruje da ima nade i da svako može svojim primerom da pomogne društvu i preokrene proces.
“Ne želim da verujem da deci ostavljamo lošu budućnost”, kaže ona. “Želim pre svega svojim primerom, koliko mogu, da ukažem da je kultura neophodna. Kada odgledate Šekspira, Čehova ili nekog savremenog pisca, dobru predstavu ili koncert, mislim da neće probuditi u vama neku lošu emociju i da ćete izaći na ulicu i potući se s nekim ili, ne daj bože, izvaditi pištolj. Možda ne ostavljamo srećnu poziciju svojoj deci, ali mi u kulturi se trudimo da je poboljšamo.”
(b92)