Viktor Savić, glumac koji je talentom obezbijedio mjesto na ljestvici najpopularnijih mladih srpskih glumaca u Srbiji i regionu, nedavno je ostvario ulogu u novom filmu "Bilo jednom u Srbiji", reditelja Petra Ristovskog.
Iako iza sebe ima na desetine projekata, uloga koju izdvaja na vrh svakako je ona Milutinca u filmu i seriji "Montevideo, Bog te video", a u intervjuu za "Nezavisne" popularni glumac govori o izazovima s kojima se susretao u toku snimanja filma, istorijskim temama u umjetnosti, željenim ulogama na filmskom platnu, banjalučkoj publici i pozorištu "Teatar na Brdu", ka kojem su usmjereni svi planovi i najljepše želje za budućnost.
NN: "Bilo jednom u Srbiji" je romantična, duhovita i nostalgična priča u kojoj mali ljudi postaju nada i nosioci promjena u Leskovcu, ali i Srbiji, a sama radnja je smještena u periodu između dva svjetska rata. Naša kinematografija u posljednje vrijeme sve više obrađuje teme iz epohe, pa na osnovu toga, kakvo je Vaše mišljenje o tome? Koliko je važno da kroz umjetnost prikazujemo prošlost našeg naroda, te da li to budi neku određenu svijest i koliko umjetnost može da oblikuje istu kod publike?
SAVIĆ: Mislim da je samo u jednom trenutku krenulo to s filmovima, serijama, projektima iz epohe, pa je onda odjednom stalo, pa su krenule moderne i krimi priče, pa evo, sad je opet vreme da se napravi predah od toga. Definitivno, umetnost treba da oblikuje svest, odnosno bar da ukazuje, pokreće i usmerava u nekom pravcu. Baš zbog toga i ja sam volim umetnost koja malo ulepšava stvarnost i koja, eto, kao što ovaj film, budi neke uspomene, kojima mi lično nismo svedoci, ali smo iz raznih priča slušali o tome, od naših baba, deda, komšija, prenosi se s kolena na koleno. Zahvaljujući filmu i mogućnosti da se takve teme snime, to ostaje zabeleženo, rekao bih večno, i neke nove generacije mogu da vide kako je to izgledalo. Ono što je posebno važno jeste da mladi shvate da su, iako tada, ljudi i dalje samo ljudi, oni se ne menjaju, samo se okolnosti menjaju, od životnih do tehničkih. Svemu tome ljudi su svedoci, kroz sve to plivaju ovako ili onako. Mi smo nepromenljiva, a kvarljiva roba. Treba da se ugledamo i podsećamo tih nekih priča koje će da nadahnjuju i da nas pokreću, kakva i jeste priča filma "Bilo jednom u Srbiji".
NN: U ovom filmu tumačite glavnog lika, a ono što je posebno istaknuto jeste činjenica da ste morali da promijenite svoj naglasak i govorite drugim dijalektom. Koliko Vam je to bilo zahtjevno i šta biste izdvojili kao nešto "najteže" u radu na ovoj ulozi?
SAVIĆ: Nije bilo ništa da bih mogao da iskoristim reč "teško", mi na Fakultetu dramskih umetnosti imamo predmet dikciju, gde učimo sve to, pa i dijalekte. Najnormalnija stvar za glumca, kao što je promena karaktera, tako je i promena dijalekta. Ono što je bio izazov u ovom projektu s dijalektom jeste to da se ne pregazi, da ne postane karikatura, nego da bude jednostavno jasno iz kojeg podneblja dolazi, a da ga svi savršeno jasno razumeju. Da nas Leskovčani sa juga Srbije ne kritikuju negativno, i to je bilo uspešno, a da opet svi ostali u Srbiji i šire koji će gledati film razumeju o čemu pričamo. Bavili smo se suštinom, birali smo srednju varijantu reči, da bi bilo normalnije i prihvatljivije ljudima. U ovom projektu jedan od izazova svakako je bio virus korona, pa povratak pred kamere, ali mislim da smo uspeli da izvučemo i predstavimo maksimum.
NN: Nedavno ste se poklonili banjalučkoj publici u sklopu pozorišnog festivala "Kestenburg" s predstavom "Šećer je sitan osim kad je kocka" reditelja Nikole Pejakovića. Kakva osjećanja u Vama budi Banjaluka, s obzirom na to da ste zasigurno jedan od omiljenih glumaca mnogih ovdje?
SAVIĆ: Ovakve stvari je divno čuti, ja zaista Banjaluku i Banjalučane obožavam. Dok sam studirao, moja klasa je često sarađivala s klasom profesora Vladimira Jevtovića na Akademiji umjetnosti u Banjaluci i zaista često smo pravili i razmene. Ostali smo u kontaktu i sprijateljili smo se, i evo sada, na primer, Velimir Blanić, koji je danas i profesor na ovoj akademiji, uvek dođe da podrži moje projekte u Banjaluci, a mislim i da nikada nije prošlo da mi se ne javi kada dođe u Beograd. To su neka prijateljstva za celi život. Od studentskih dana ja sam s njim prolazio Banjalukom i upoznavao svaki njen kutak, i tako i kada dođem ovde, nemam osećaj da sam negde otišao. Ne doživljavam ovaj grad kao nešto tuđe, Banjaluku smatram svojim gradom.
NN: U karijeri ste ostvarili na desetine uspješnih i zapaženih uloga. Ipak, koja uloga je, po Vašem mišljenju, ona za koju možete reći da Vam je obilježila karijeru, te za koju možete reći da Vam najviše znači?
SAVIĆ: Svaki period ima svoju ulogu, ali mogu da kažem da je možda nekako najjači utisak ostavio na publiku taj "Montevideo, Bog te video" i moja uloga Milutinca. To je uloga koja će mi uvek biti posebna i ne smeta mi što me publika prepoznaje po njoj. Tu je zaista jedan divan posao obavljen i drago mi je što sam ga ja predstavio.
NN: Da li postoji neka uloga ili žanr u kojem do sada niste imali priliku da pokažete svoj talenat, a voljeli biste da se oprobate u nečemu što je drugačije od prethodnih rola?
SAVIĆ: Uvek sam želeo da igram neku akciju, međutim sada, kako vreme prolazi, sve više sam zainteresovan za istorijske drame. Voleo bih da snimam što više o nekim našim ličnostima koje su obeležile naše živote i bez kojih ne bi bilo ni naše vere, kulture i naposletku - nas. Na primer, evo sada ću da kažem, Stefan Dečanski me posebno fascinira, i iako ne postoji trenutno neka konkretna priča ili ugovoreno snimanje, voleo bih da takvi ljudi dobiju svoje mesto na platnu. S druge strane, voleo bih da igram u nekom filmu kakve pravi Ves Anderson, dakle neke onako pomerene i bajkovite filmove.
NN: Kakvi su Vaši planovi za budućnost, gdje će filmska i pozorišna publika imati priliku da Vas gleda u narednom periodu? Imate li nešto što želite da nam najavite?
SAVIĆ: U principu, trudim se da ne pravim planove, koliko od danas do sutra. Zasad Andrija Milošević i ja na Banovom brdu vodimo "Teatar na Brdu" i svi planovi i želje se vezuju za tu zgradu i pozorište. Za kraj, što se tiče ovoga, korak po korak, videćemo, valjda nam je svima jasno da je danas sve neizvesno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.
