Nedavno objavljeni drugi album "Dommino" pop pjevačice raskošnog glasa Aleksandre Radović pobrao je simpatije onih koji se nisu zaljubili u njene pjesme sa debialbuma. Sa samo dva CDa Aleksandra je uspjela dokazati i potvrditi kvalitet, što nekim izvođačima nije pošlo za rukom ni nakon decenija karijere.
Mnogo prije nego što se pojavila na `Sunčanim skalama`, prije četiri godine sa pjesmom `Kao so u moru`, glas popularne pjevačice svima je bio poznat `odnekud`... Reklame, studijski bek vokali i koncertni bek vokali - sve su to bila zanimanja kojima je Aleksandra krčila put, strpljivo čekajući da joj se nebo osmijehne i pošalje prave osobe koje će je ugurati u studio i omogućiti joj da pjeva za sebe. Naime, bez obzira na muzičko obrazovanje, zreo i kvalitetan glas, Aleksandra je sporo ali sigurno koračala ka prvom albumu. Napisala je šest pjesama sama jer je novca imala samo za četiri i tako je nastalo debi-izdanje, koje ju je lansiralo u zvijezde.
NN: Nakon drugog albuma `Dommino` tvoja karijera se popela za još nekoliko stepenika više, što nije uvijek slučaj sa pjevačima koji su startovali baladom u estradnom svijetu. Obično njihova slava ostane negdje sa prvim albumom?
RADOVIĆ: Nisam ovaj put planski radila više balada. Tek kada je bilo gotovo shvatiš da si opet uradio više balada nego što si mislio. Čak sam i bežala od toga da imam mnogo balada, ali izgleda da nema veze šta pevam - to na kraju bude balada (smijeh). Ima nekoliko brzih pesama, ali ipak balade preovladavaju.
NN: Krug ljudi koji slušaju tvoju muziku se dosta proširio... Od domaćih pjevačica, ako zaobiđemo narodnjake, po klubovima se puštaju samo tvoje i pjesme Tijane Dapčević?
RADOVIĆ: Jeste, krug ljudi se definitivno proširio. Da li je to zbog bolne ljubavne tematike u pesmama koju su svi prošli u životu ili same muzike - ne znam, ali veoma mi je drago što su svi tako prihvatili album, u celini... Druga stvar, ovaj album je dosta produkcijski kvalitetniji od prvog, bukvalno sam potvrdila svoj rad i trud i zaokružila ono što želim da radim.
NN: Album je pratila promjena imidža... Kažu da žena kada želi da nešto promijeni u životu, prvo promijeni boju kose. Da li imaš možda nešto da nam povjeriš?
RADOVIĆ: Hm... Pa, nećemo zalaziti puno u privatnost (smijeh). Što se tiče kose, ja sam želela promenu. Predugo sam bila plava, a sticajem okolnosti dosta mojih kolegica na muzičkoj sceni su bile plave, tako da sam ubrzo poželela da se razlikujem i to drastično. Mogu reći da se mnogo bolje osećam kao tamna, a malom broju poznanika i prijatelja se sviđala plava i svi su oduševljeni trenutnim izgledom.
NN: Prije nekoliko godina si izjavila da ti je san `Evrovizija`. Da li radiš na tome? Možemo li očekivati tvoj nastup na ovogodišnjoj `Beoviziji`?
RADOVIĆ: Ove godine neću nastupati iz razloga što se ništa nije promenilo u odnosu na prethodnu godinu, iako je bilo govora o tome da može nešto da se promeni u koncepciji i organizaciji takmičenja. Međutim, ista je politika kao i prošle godine, tako da ću da preskočim ovaj put. Možda se prijavim naredne godine, ali za sada svakako ne.
NN: Da li ćeš promovisati album u Banjaluci? Ovdašnja publika dugo te nije vidjela uživo...
RADOVIĆ: Nekako se štedim u poslednje vreme, ne bih htela da uradim svirku, nego nešto veće. Mogu reći da sam se poželela Banjaluke, jako lepa sećanja me vežu za taj grad. Recimo, svoj prvi nastup sam uradila upravo u Banjaluci, pred ogromnim brojem ljudi, što me je pozitivno šokiralo, tako da jedva čekam da dođem. Ipak ću se strpiti malo jer na proleće nameravam da napravim veliki koncert na Kastelu kakav Banjaluka zaslužuje.
NN: Prošlo je prilično dosta vremena otkad si posuđivala glasove i radila reklame u kojima manekenke `pjevaju`. Šta pomisliš kada se osvrneš na taj trnoviti dio puta, dok je muzička scena željno očekivala glas poput tvog?
RADOVIĆ: Novim `glasovima` koji su tako po strani savetujem samo da ne sede i ne čekaju da se nešto samo od sebe desi. Ako se ukaže prilika da rade u studiju, da ih neko pozove za prateće vokale, za bilo šta, neka prihvate. Treba se kretati jer to je jedini način da svojim trudom uradiš nešto za sebe. Druga je stvar kada je sistem vrednosti poremećen pa ti moraš da se `nahodaš` da bi došao do svoje pesme. U svakom slučaju - sve dođe na svoje. Recimo, ko zna kada bih ja snimila nešto svoje da nisam doslovno trčala od džingla do džingla i nema kome nisam bila prateći vokal. Ne treba sedeti i pričati o nekoj pravdi, treba biti uporan i ne gubiti volju. Kada upoznajete stalno nove ljude, ako ste dobri i kvalitetni, dobar glas se brzo širi.
NN: Šta misliš o `Celebrity Big Brotheru`? Da li možeš sebe da zamisliš u kući?
RADOVIĆ: Nema šanse. Imam problem kada me neko od novinara samo pita za privatni život, još da me snimaju 24 časa - nema teorije. Mislim da je bezveze što se tolika pažnja pridaje jednom reality showu.
NN: Koga bi voljela od političara vidjeti u kući?
RADOVIĆ: To bi trebao biti neko originalan, interesantan, jer koliko kapiram iz nekoliko nazovi epizoda, dosadni ljudi brzo izlaze. Ne znam koga bih od političara, ali znam da bih volela videti Ognjena Amidžića (`Flamingosi`) i Dragana Marinkovića Macu, oni su recimo otkačeni... A političare ne mogu da zamislim, ne verujem da će se to desiti.