Koncert cijenjenog ruskog akordeoniste Alekseja Mikitenka biće održan 24. februara u Koncertnoj dvorani Banskog dvora s početkom u 20 časova.
Događaj je organizovan u partnerstvu Banskog dvora sa Ruskim domom u Beogradu i donosi bogat repertoar isprepleten umjetničkom i ruskom narodnom pjesmom.
"S nestrpljenjem očekujem ovaj koncert. Čak sam na internetu pogledao fotografije koncertne sale Banskog dvora i oduševljen sam", rekao je Mikitenko na početku razgovora za "Nezavisne".
Aleksej Mikitenko, koji trenutno živi i stvara u Beogradu, pored brojnih osvojenih nagrada iza sebe ima i dvije titule na takmičenju "Svjetski kup harmonike", a znanje je sticao pod mentorstvom Stanislava Zevahina i Vjačeslava Semjonova, te od 2019. do 2023. godine nastupa kao solista Uljanovske filharmonije.
Više o predstojećem koncertu u Banjaluci, harmonici kao umjetničkom instrumentu i nastupima na Balkanu Mikitenko je govorio u intervjuu za "Nezavisne".
NN: Kakav repertoar pripremate za koncert u Banjaluci? Kakve kompozicije ćete izvoditi, koje su njihove karakteristike?
MIKITENKO: Izvodiću slavne kompozicije, remek-dela svetske klasike, kao što su "Čakona" Johana Sebastijana Baha, "Igra smrti" Kamija Sen-Sansa i "Maslenica" iz baleta "Petruška" Igora Stravinskog. Takođe ću izvesti i manje poznata, iako zaista divna dela, kao što je "Sonata za harmoniku" Aleksandra Timošenka i, naravno, ruske narodne pesme.
NN: Imali ste niz nastupa u Srbiji. Kako publika ovdje na Balkanu reaguje na izvedbe tradicionalnih ruskih pjesama?
MIKITENKO: Iskreno se divim koliko ljudi ovde vrednuju narodnu umetnost, ne samo svoju, već i rusku. Moja supruga je pevačica, imamo porodični duet, prilično često nastupamo u Srbiji i vidimo koliko su ovde voljene ruske pesme. Veoma mi je draga ta spontana reakcija.
NN: Kod nas u Banjaluci je harmonika vrlo rasprostranjen instrument, pogotovo u narodnoj, tradicionalnoj muzici. Kakav je slučaj u Rusiji, da li je harmonika često viđen instrument?
MIKITENKO: Za običnog Rusa harmonika ili bajan, kako je mi zovemo, je i dalje popularan tradicionalni instrument, iako je pre nekoliko decenija bio izuzetno popularan. Želio bih da popularnost ove muzike u Rusiji ponovo naraste. Važno je da se bajan/harmonika pokaže kao instrument sa ogromnim dijapazonom i da se ne svodi samo na tradicionalni instrument, već da se osvesti njegov potencijal kao instrumenta koji može izvoditi muziku različitih žanrova kao što su klasika, avangarda i džez.
NN: Koja vrsta djela je Vama draža za izvođenje: umjetničke kompozicije ili narodne pjesme? Da li je moguće izdvojiti omiljeno?
MIKITENKO: Volim različite žanrove jer daju vrlo različite emocije i impulse. Klasika ili dela savremene akademske muzike možda u većoj meri daju mogućnost samoizražavanja, priliku da prodrem u najfiniju materiju duše. Izvođenje narodnih pesama daje vrlo neposrednu i direktnu reakciju ljudi, što mi je takođe važno.
NN: Zbog čega ste odlučili da svoju karijeru posvetite upravo ovom instrumentu?
MIKITENKO: Sve u mom životu se dogodilo tako da nisam mogao a da ne posvetim život muzici. Po završetku srednje škole nisam imao pitanje gde da studiram. Muzika je bila moj život, ona to jeste i ostaje do danas. U stvari, u našoj sferi ne mogu se postići neki značajni rezultati ako niste pasionirana osoba. Veoma sam zahvalan svojim roditeljima što mi nisu postavili prepreke na putu, već su, naprotiv, podržavali moje početke u muzici.
NN: Tokom godina ste osvojili brojne nagrade i priznanja. Koliko su Vam te nagrade značile za prepoznavanje i napredovanje u umjetničkom svijetu?
MIKITENKO: Učešće na konkursima je važna faza oblikovanja muzičara, iako ima i slavnih izvođača koji su se istakli i bez konkursa, na primer pijanisti Arkadij Volodos i Evgenij Kisin. Ipak, takmičenja su toliko česta u današnje vreme da se ovaj fenomen ne može zanemariti. Pobeda na takmičenju ne bi trebalo da bude cilj, već bi trebalo da bude podsticaj i odskočna daska u razvoju muzičara. Često je komunikacija na konkursima mnogo važnija od samog događaja i njegovog rezultata, jer nije najvažnije dobiti nagradu nego razgovarati sa ljudima koji su u ovom poslu, čije iskustvo može i nama pomoći. Ako se pravilno pristupi takmičenjima, ona mogu pružiti veliku korist. Meni lično su takmičenja pomogla da pronađem puno poznanstava u oblasti bajana/harmonike, steknem priznanje, postignem određeni kvalitet izvođenja kako bih bio konkurentan, jer je takmičenje dobar podsticaj da se više angažujem. Ključno je ne zaboraviti da je cilj mnogo veći od pobede na takmičenju. I usput, porazi su mi često davali više koristi za kreativni rast od pobede jer su neizbežno vršili refleksiju na temu na čemu treba raditi. Naravno, i pobede su svakako važne, jer su inspirativne.
NN: Već neko vrijeme boravite u Beogradu. Kako Vam se čini balkanska umjetnička muzička scena u poređenju sa ruskom? Koje potencijale ima i šta joj nedostaje?
MIKITENKO: Nisam dovoljno upoznat sa nedostacima, pa ne mogu da govorim o tome. Zato se fokusiram na mogućnosti. A mogućnosti zaista postoje. Postoji potražnja za različitim stilovima muzike, ima dosta kreativnih ljudi sa kojima sa velikim zadovoljstvom sarađujem. To mi daje razlog za optimizam.
NN: Kakvi su Vam planovi za budućnost u profesionalnom segmentu, šta biste voljeli da ostvarite?
MIKITENKO: Želja mi je da nastavim sa svojom profesijom, da se razvijam, da svake godine izvodim sve bolje i bolje, da sviram u novim gradovima i zemljama, da naučim puno dobre muzike, da imam umetnička iskustva i da ostvarim stvaralačka maštanja.