Dobro poznato ime domaće muzičke scene Ana Štajdohar nedavno je objavila novi studijski album "Psiholuks", koji donosi savremeni elektro pop u kombinaciji sa ličnim i introspektivnim tekstovima.
Kroz prenaglašene boje, spotove koji odišu atmosferom moderne AI apokalipse i kritičke tekstove poznata umjetnica je pred publiku iznijela novu muzičku cjelinu koju kuje još od singla "Simulacija".
Anin autorski rad se provlači kroz muziku i tekstove, dok je za aranžmane i produkciju zaslužan Srđan Tanasković.
Više o novom albumu, savremenom društvu, umjetnoj inteligenciji i muzici u tom svijetu Štajdoharova je govorila u intervjuu za "Nezavisne novine".
NN: Kako je nastala kovanica psiholuks, kakva se simbolika krije iza nje?
ŠTAJDOHAR: Kovanica psiholuks nastala je kao radni naziv albuma, spontano i bez mnogo razmišljanja. Kada je došao momenat da smislim zvanični naziv, razmišljala sam danima, nedeljama i nijedna ideja mi nije imala dovoljno smisla. Onda sam shvatila da je sav smisao u nazivu koji već imam. Ta nepostojeća reč - psiholuks - opisivala je sasvim dobro kako sam se osećala u toku procesa stvaranja pesama. Sva moja psihička stanja koja su išla od euforija i ultimativnog zadovoljstva koje sam osećala kada mi se sopstvena ideja dopadne, do suza u danima u kojima sam loše, prilično loše, u kojima sumnjam u sebe i svoje stvaralačke sposobnosti, sve je bilo tu. Čudna atmosfera među ljudima u doba korone, budući da su prve pesme nastale dok je korona još bila među nama, i ona je bila tu. Studio kao mesto za psihoterapiju, sve je to bilo sadržano u prefiksoidu psiho. Nekada dobra ideja dođe u sekundi, kao nagrada, a nekada se za njom traga predugo. Možeš da razmišljaš danima, ali ako iz tebe izlaze samo nedovoljno dobre ideje, one su nevažeće, a ti ostaješ sa osećajem zgubidana. Primera radi, ako se baviš proizvodnjom čaša, napravićeš proračun za koliko vremena možeš da proizvedeš određeni broj komada. Ako se pridržavaš plana, u već poznato vreme završavaš posao sa izvesnim ishodom. Možeš da budeš zadovoljan učinkom i rezultatom. U stvaranju umetnosti toga nema. Ja ne znam kada ću uspeti da napravim "čašu", ne znam ni da li ću. Sve je neizvesno i relativno. Ne postoji nikakav proračun koji može da garantuje rezultat i uspeh. Tu dolazimo do luksuza. Nije li luksuz upustiti se u takav posao? Luksuz je dati sebi pravo da radiš ono što voliš, uprkos logici savremenog čoveka koji je stalno u potrazi za praktičnim i materijalno isplativim rešenjima. Međutim, luks ima još jedno značenje. Luks je svetlost. Ona me vodila. Ona je to nešto što me celog života vraćalo muzici. Svetlost daje nadu.
NN: Kroz ovaj album ste se uputili u ispitivanje i kritikovanje modernih društvenih tokova i načina života koji je na kraju dana samo simulacija stvarnosti. Koliko je u današnjem svijetu prisutno iskrenosti i emocija? Zbog čega nam je muzika značajna u tom kontekstu?
ŠTAJDOHAR: Muzika je moćno sredstvo koje utiče na tvoja osećanja. Na neki način, ona je manipulator. Može da se poigrava tvojim bazičnim, animalnim nivoima, ali i onim najfinijim, najtananijim. Muzika može da te odvede i gore i dole. Može da te navede da se zaljubiš, odljubiš, odeš u boj, u osvajanje, u ekstazu, u ponor, suze, možeš uz nju da oprostiš, zaboraviš, zapamtiš, možeš da se smiriš ili zapališ. Može i da te odvede u razmišljanje, može da ponudi odgovor ili samo postavi pitanje. Biramo da slušamo, rekla bih, onu muziku koja nam daje rešenje za naš problem. Onu koja nam nudi potrebne odgovore. Otuda različiti muzički ukusi. Ja sam ovim albumom želela da provozam slušaoca kroz ljubav kao najveći smisao života, ali i kroz drugu stranu medalje savremenog čoveka i njegovog razmišljanja. Savremeni čovek je ubeđen da je sam odabrao da traga za savršenom verzijom sebe i svog života. Uglavnom nije svestan da je to došlo spolja. O tom savršenstvu i "njegovoj odluci" priča svaka reklama. Savršen čovek ima sve preparate, najnovije modele gedžeta, automobila, ima veliki stan, stanove, vežba, zgodan je, oblači se skupo, lice mu je opeglano, hrani se organski, putuje, uvek je "busy, busy", fotografije i misli su mu filtrirane. Čovek treba da bude svoj sopstveni savršeni avatar i mora stalno da kupuje jer sreća je negde tamo, ako je i dotakneš tako brzo isklizne iz ruke. Savremenom čoveku na tom putu ostaje vrlo malo vremena u kom se zaista okreće sebi, unutrašnjem sebi koji je usamljen i gladan smisla. A smisao je ljubav. Besplatna, nereklamirana, neprofitna, čista ljubav.
NN: Na društvenim mrežama, koje su trenutno najpopularniji medij, dosta stvari izgleda mnogo drugačije nego u stvarnom životu. Koliko ta iskrivljena slika svijeta utiče na nas svakodnevno (čak i kada mislimo da ne podliježemo trendovima) i kako se Vi s tim nosite u privatnom životu?
ŠTAJDOHAR: Smatram da društvene mreže utiču vrlo moćno i u značajnoj meri. Pomislim na Orvelovu "1984". U njoj se opisuju tzv. tele-ekrani, sredstva kontrole koja vrše stalni nadzor nad građanima, ali i oblikuju ponašanje i razmišljanje ljudi. Društvene mreže danas, iako ih koristimo dobrovoljno, imaju dosta sličnosti. Mi korisnici biramo da budemo izloženi pogledima drugih, delimo svoju privatnost, učestvujemo u prikupljanju podataka dok nam algoritmi usmeravaju ponašanje, mišljenje, ukus i interesovanja nudeći nam sadržaje prema onome kako su nas pročitali. Algoritmi su tu da nas drže u kutiji. Svako dobija svoju kutiju prema proceni algoritma. Stvaraju nam želju da budemo kao svi ti drugi ljudi koji su od nas naizgled uspešniji, bolji, zabavniji, zgodniji, bogatiji, sve u svemu bolje troše svoje vreme. Društvene mreže, TV, mediji generalno, na suptilan način približavaju nas Orvelovoj distopiji. Današnji "ekrani" nude primamljivo šarenilo, zabavu i informacije dok nam kreiraju "naše" odluke. O tome govorim u pesmi "Filter", koja se naslanja na "Simulaciju" u kojoj u društvu plastičnih lutaka kreiram kontente u kojima predstavljam upeglanu verziju života iza koje stoji bolna usamljenost. Dok stvaram iluziju za druge i dok ih na taj način varam - varam i sebe. Ekrani iz spota za pesmu "Dobar dan" inspirisani su Orvelom. Sa njih stižu poruke, stiže perfidna kontrola. Mi je prihvatamo dobrovoljno. To su mediji. "Ekrani" nam kreiraju viđenje realnosti, kreiraju na nesvesnom nivou naše stavove, oblikuju javno mnjenje. Mi ih hranimo svojom pažnjom. Ako čovek želi da misli svojom glavom, da izađe iz rutine, iz kutije, mora da prekine hipnozu. Mora da se probudi. "Dobar dan" je poziv na buđenje.
NN: Kroz specifičan zvuk savremenog elektro popa, prenaglašavanje i parodiju ste vrlo jasno dali Vaše viđenje svijeta u kojem nas vještačka inteligencija i plastika polako zamjenjuju. Da li je realan scenario da će umjetna inteligencija zamijeniti čovjeka?
ŠTAJDOHAR: To jeste put kojim čovečanstvo ide. Veštačka inteligencija već zamenjuje čoveka u mnogim delatnostima. Mene je zamenila u novom spotu za pesmu "Dobar dan". Bio mi je vrlo čudan prvi susret "sa mnom", kreacijom koja se nalazi u mom spotu, ima moj izgled, moje izraze lica, trepće kao ja. Ja je, a nije ja. Vrlo čudno. Sve komplimente uputila bih Srđanu Tanaskoviću koji je pri izradi spota tako maestralno ovladao alatkama AI. Dobro je dok AI ne ovlada nama. Da li će do toga doći niko ne može sa sigurnošću da zna, ali nije nemoguće.
NN: Muzička industrija se, kao i mnoge druge grane, svakodnevno mijenja. Šta je Vama lično najveća promjena od perioda kada ste ulazili u ove vode do danas?
ŠTAJDOHAR: Završetak analogne ere i prelazak u digitalnu, tada je došlo do velikih promena. Svako je dobio mogućnost da otvori prozor ka svetu i pokaže mu šta ume. Previše prozora nosi sa sobom borbu za pažnju. Što je veća ponuda, to je pažnja kraća.
NN: Osim pjevanja, bavite se pisanjem muzike i tekstova. Koji segment Vam je najizazovniji i kako nastaju nove pjesme u Vašem slučaju? Kako filtrirate teme kojima ćete se detaljnije baviti?
ŠTAJDOHAR: Najveći izazov mi predstavljaju tekstovi. Kada donesem odluku o čemu želim da ispričam priču i kada pronađem prave reči za nju, muzika se lako desi. Bila sam uključena i u izradu aranžmana dajući Srđanu Tanaskoviću, bez koga se ovaj album ne bi desio, sugestije i smernice. Sa njim se odlično razumem. Bio je na albumu moj producent, aranžer i psihoterapeut. Pre svega veliki prijatelj. Beskrajno sam mu zahvalna.
NN: Na početku karijere ste pjevali prateće vokale velikim imenima domaće muzičke scene. Koliko su Vam ta iskustva značila i koliko je za mlade autore bitno da imaju iskustva prije nego što se upute u solističku karijeru?
ŠTAJDOHAR: Moje prvo muzički iskustvo desilo se kada sam imala svega četiri godine i kada sam sasvim slučajno dobila priliku da na pravoj bini uz muzičare otpevam pesmu "Džuli", u to vreme ogroman hit. Tada sam osetila magiju scene. Gradila sam svoj put kroz horove, muzičku školu, studijski rad, period sa grupom "Tap 011" u kom smo snimili dva studijska albuma, festivale, nastupe sa bendom, TV projekte, sinhronizacije… Bilo je raznih stepenika, pevanje pratećih vokala je bio samo jedan segment, ali ne moj početak bavljenja muzikom. Ne bih mogla da kažem koji je pravi put, rekla bih da svako ima svoj.
NN: Kakvu muziku najčešće slušate i da li Vam je neko od mlađih kolega "zapeo za uho"?
ŠTAJDOHAR: Mislim da ima mnogo talentovanih mladih ljudi. Od srca im svima želim da ne odustaju od svojih snova. Ja ću uvek biti podrška našoj mladosti.
NN: Kakvi su Vam planovi za ovo ljeto i hoćemo li uskoro imati priliku da Vas čujemo i u Banjaluci?
ŠTAJDOHAR: Plan za leto je da pročitam knjige koje sam započela a nisam završila, da sredim konačno plakare, da smislim koncept vizuala za ostale pesme s albuma, da uživam sa porodicom, vidim prijatelje koje dugo nisam, odem na more i manifestujem da me pozovete u Banjaluku da se družimo.