"Rok nije umro, nije ni na respiratoru, jer budalaštine tipa Voajaž, Rasta, Breskvica i slični ne mogu dugo da traju. Postoji kriza autora, ali slušajte Džibonija, Hladno pivo, Kralja Čačka ili neki od banjalučkih demo sastava i shvatićete da dolaze bolja vremena za rok", rekao je Bora.
O "Ribljoj čorbi" i frontmenu ovoga benda Borisavu Bori Đorđeviću do sada je napisano mnogo članaka, tekstova i biografija, snimljeno nadesetine emisija i dokumentaraca i malo šta se ima reći i napisati o ovoj rokenrol legendi i fenomenu, a što njihova publika i obožavaoci ne znaju.
Od početka karijere grupa je na samom vrhu domaće rokenrol scene i već preko četrdeset godina ne silazi sa trona top deset najpopularnijih bendova s ovih prostora.
Dešavalo se tu i tamo da zbog odlaska pojedinih članova ili društvenih promjena u zemlji i teške situacije na terenu, pogotovo devedesetih, bend izgubi radni elan i energiju po kojoj je prepoznatljiv, ali to ne bi trajalo dugo i čim bi se konsolidovale snage Bora bi s muzičkom sabraćom i kolegama hrabro stao na stejdž i nastavio dalje kao da kratkotrajnih slabosti nikada nije ni bilo.
Iza "Riblje čorbe" je oko dvadesetak albuma i koliko god se neke pjesme stilski i aranžmanski razlikovale od onih predhodnih s početka osamdesetih prepoznatljive su po odličnim tekstovima svojstvene za Boru, pjesničkog velemajstora.
Boru neki vole, a neki baš i ne, ali ne postoji niko ko ga ne respektuje i ne bi potvrdio da je on jedan od najtalentovanijih muzičara koji stvaraju na prostoru bivše Jugoslavije.
"Riblja čorba" nastupiće 31, jula na "Banjalučkim danima muzike" u vodenom parku Aquana u organizaciji agencije Queen estrada i to je bio povod intervjua s Borom Đorđevićem, legendom domaćeg rokenrola.
Prije početka intervjua postaviću Vam jedno ljudsko pitanje, kako ste?
Bora: Hvala na pitanju, dobro sam.
Ova korona je mnoge unesrećila, a muzičari su nekako ispaštali i zbog činjenice da su bili uskraćeni da se bave svojim poslom. Da li je vas ovo stanje obeshrabrilo?
Bora: Korona nas nije obeshrabrila, samo rastužila i unazadila. Odnela nam je brata Mišu Aleksića i nikada se nećemo sasvim oporaviti od tog gubitka.
Naš menadžer Bane Obradović je jedva pretekao. Godinu i po dana nismo svirali i sada smo se nekako povratili i odlični smo što se vidi i po reakcijama ljudi koji nas slušaju.
Svirate u Banjaluci po zna koji put i uvijek je na vašim koncertima po nekoliko desetina hiljada ljudi? Kako objašnjavate taj fenomen?
Bora: Imamo svoje tvrdo jezgro navijača i poštujemo i njih i sve one koji vole našu muziku. Ta ljubav je uzvraćena.
Takve fanove imaju samo Čorba i Azra, ljude koji tetoviraju naš logo i koji su spremni da se pobiju zbog nas. Ljude koji se takmiče ko će biti na više Čorbinih koncerata.
Odakle tolika energija bendu i poslije preko četrdeset godina karijere?
Bora: Uvek smo imali tu retku sreću da radimo ono što volimo. Otuda i uživanje u svakoj odsviranoj noti. Takođe, nikad dovoljno želje za dokazivanjem. Mi se zaista radujemo svakom koncertu.
Vas ljudi percipiraju kao muzičara, međutim čini mi se da ste vi ipak više pjesnička duša. I upravo zbog toga čini se da ste ponekada i kontradiktorni, a zapravo vi ste uvijek bili istinski liberal i borac za slobodu mišljenja i govora. Da li ste uspjeli u toj namjeri da budete shvaćeni na pravi način, ili Vam do toga nikada i nije mnogo stalo?
Bora: Pa, ne bih se složio da su muzika i poezija kontradiktorni. Ja sam svaštar. Radoznao sam i volim da se petljam u sve. Zato se ne bih definisao ni kao muzičar, ni kao pesnik, ni kao novinar, ni kao političar. Jednostavno mislim da sam umetnik, ponekad shvaćen, malo više neshvaćen.
Kakvo je vaše viđenje rokenrol scene na području ex-Yu. Imamo li pravo da se nadamo da rokenrol nikad umrijet neće ili je trenutno i on na aparatima?
Bora: Rok nije umro, nije ni na respiratoru, jer budalaštine tipa Voajaž, Rasta, Breskvica i slični ne mogu dugo da traju. Postoji kriza autora, ali slušajte Džibonija, Hladno pivo, Kralja Čačka ili neki od banjalučkih demo sastava i shvatićete da dolaze bolja vremena za rok.
Planovi i budućnost Riblje čorbe.
Bora: Imamo puno planova. Nastavljamo sa svirkama, Bitolj, Celje i drugim mjestima. Sve dok ne izmisle neki novi virus, naprimjer krokodilski grip, jer Bil Gejts nije još zaradio dovoljno milijardi dolara. Ujedno, snimamo i novi album iako ni prošli nismo dovoljno promovisali, zato što je rokenrol naš život.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.