"Riblja čorba"pri izradi albuma nikada nije kalkulisala o ciljnoj grupi, tvrdi Bora Đorđević, pjevač tog srbijanskog rok sastava. Ocjenjuje da se njihov posljednji album od prethodnih razlikuje u najvećoj mjeri po tematici. Đorđević naglašava da su neki od obožavaoca "Riblje čorbe" već proslavili 90. rođendan, ali da, uprkos tome, još nije ispunio sve muzičke ciljeve.
U intervjuu za "Nezavisne novine" pjevač jedne od napopularnijih rok grupa na prostorima bivše Jugoslavije govori o muzičkim počecima, (ne)prilikama na estradi, i brojnim drugim temama.
NN: Umjetnošću se bavite dugi niz godina. Da li ste ostvarili sve muzičke ciljeve koje ste bili zacrtali prije više od tri decenije?
ĐORĐEVIĆ: Nikad. Uvek postoje novi ciljevi i novi izazovi. Bio sam u grupi "Zajedno" godinu i po dana. Zatim, tu je grupa "Suncokret", koja je trajala prilično, nekoliko godina. Bend "Rani mraz", gde sam takođe bio član, trajao je 45 dana, od kojih, ne sećam se, mislim da sam nekoliko dana bio trezan. Grupa "Riblja čorba" traje već 31 godinu. Jubilej ćemo proslaviti u Beogradu 31. oktobra na velikom koncertu.
NN: U koju starosnu kategoriju spada većina vaših obožavalaca?
ĐORĐEVIĆ: Ima ih od tri i po godine, pa do devedesetih godina, možda i više.
NN: U posljednje vrijeme dosta se govorilo i o poštanskoj marki u čast "Riblje čorbe", koja se, navodno, pojavila u Sloveniji. Da li je ta markica zaista izdata?
ĐORĐEVIĆ: Bio sam u Australiji i tamo sam napravio sebi poštansku marku, koju sam mogao da lepim na pisma, ali to ne bi imalo značaja u nekom finansijskom smislu. Ovog puta je nešto drugačija stvar... Radi se o tome da je naš menadžer za Sloveniju inicirao izdavanje marke, ali ta marka ima nominalnu vrednost na sebi. Dakle, može da se koristi kao poštanska marka, odnosno da se tretira kao zvanično izdanje. Napravljena je povodom koncerta u Sloveniji.
NN: Vaši nastupi su česti i dugo traju, a svaki put trebate biti novi, energični... Kako održavate formu?
ĐORĐEVIĆ: Nastupi jesu iscrpljujući i dugi. Svaki naš koncert traje dva sata i dvadeset minuta. Na Zlatiboru smo nedavno svirali dva i po sata, a u Skoplju skoro tri sata. Pa, šta ja znam... U dobroj sam formi! A, kako je održavam, to je suviše privatno - ne mogu da Vam kažem!
NN: Na nastupima su među publikom nerijetko i ljudi pod dejstvom alkohola, koji znaju biti nasrtljivi. Vi ste, pretpostavljam, već savladali vještinu kojom se "branite"?
ĐORĐEVIĆ: Nećete verovati, čak neki i konzumiraju drogu. Naravno, zezam se (smijeh). Cela stvar je u odnosu prema bendu. Niko ne dođe na koncert "Riblje čorbe" da namerno za..bava bend. Znači, dođu ljudi s dobrim namerama. E, sad su tu i redari, koji su zaduženi za red, ali neće odreagovati idiotski i izudarati nekog ko je suviše nasrtljiv. A, drugo, imam čelične živce, i dovoljno autoriteta da smirim ljude i da ih usmerim ka pozitivi.
NN: U Srbiji i okruženju iz dana u dan na muzičku scenu stupa sve više novih lica. Koliko je u takvim uslovima teško biti originalan, drugačiji od ostalih, te opstati?
ĐORĐEVIĆ: Nisam primetio nove autore, a ima novih izvođača koliko god hoćete. Nisam primetio nešto što bi bilo autentično, privuklo pažnju i imalo svoj pečat, znak raspoznavanja od ostalih. To vam dođe kao sarajevska pop škola. Pa, vi probajte da vidite ko je Valentino, ko Dino Merlin, ko "Plavi orkestar", "Hari Mata Hari"... Dajte mi jedno "Zabranjeno pušenje" i onda ćete znati šta je original. Ili, dajte mi u Zagrebu jedno "Hladno pivo" i znaćete šta je original.
NN: Smatrate li onda da je na estradi, u zemljama koje su nastale raspadom bivše Jugoslavije, dosta muzičara koji ne zaslužuju pažnju publike i medija?
ĐORĐEVIĆ: Publika ima svoj ukus i ja se tu ne bih mešao. A što se medija tiče, oni su oduvek forsirali g..na, to je jasno, i nametali nesrećnim ljudima nekakve idiotarije. Znate onu: "Više puta ponavljana laž postaje istina", a više puta ponavljana glupost uđe u mali mozak i postane kulturno relevantna (smijeh). To je najstrašnije u dijaspori - kada vidite da ljudi pevaju i uče se takvim stvarima. Pevaju gluposti i njima se oduševljavaju. Za mene je imbecilno da ljudi slušaju, recimo, "Ako imaš herca, ako imaš čuku, dijamantski prsten stavi mi na ruku". Mislim da bi tekstovi trebalo da forsiraju neke druge stvari. Sad ja tu nešto kao morališem, ali... zaboravljene su neke važne stvari.
NN: A kako biste prokomentarisali pisanje medija o Vama? Da li ste postali imuni na novinske redove koje Vam se ne dopadaju?
ĐORĐEVIĆ: Bezveze su mi neke stvari. Naročito ako vidite: "potpisnik ovih redova". To označava vrhunsku sujetu kod novinara. Najlakše je popljuvati Boru Čorbu i tako privući pažnju. Odavno sam prestao pridavati pažnju tome o tome šta će ko napisati. Meni je satisfakcija to što je "Riblja čorba" ušla u udžbenik istorije za osmi razred, udžbenik muzičkog za srednje škole... Koliko znam, neke od pesama će ići i u čitanke. To je za mene pravo vrednovanje ovog što radimo.
NN: Mediji su pisali da ćete biti jedan od učesnika rialiti šoua "Farma", ali se to ipak nije dogodilo. Možete li sebe zamisliti u toj ulozi?
ĐORĐEVIĆ: "Veliki brat" je postojao u literaturi, reč je o plagijatiranoj knjizi... Ali, sada "Veliki brat" postoji stvarno, i to je onaj dr..džija koji zadaje zadatke onim nesrećnicima koji bi se za šaku para i malo publiciteta pojavili i je..li pred svetom, pokazivali svu svoju privatnost tim nesrećnicima koji uživaju u tome. S druge strane, ako ste čitali Orvela, znate da postoji knjiga "Životinjska farma". Zaživela je i "Farma". Nije samo zaživeo "Veliki brat", zaživela je i životinjska farma, u kojoj žive životinje koje su preuzele vlast od ljudi, dogovorile su se da budu jednake, sve među sobom, ali jednakije su svinje. Ako verujete da bih učestvovao u orvelovskom svetu, onda se grdno varate.
NN: Da li ste sigurni da Vas publika ne želi vidjeti u takvom izdanju?
ĐORĐEVIĆ: Siguran sam da oni koji veruju u "Riblju čorbu" znaju da me tamo neće videti.
NN: Recite nam još kad Vas možemo očekivati u BiH?
ĐORĐEVIĆ: Eto nas u Republiku Srpsku svaki čas.