Muzika

Pratite nas na Google news

Dejan Najdanović za "Nezavisne": Malo je nas koji sami sebi određujemo pravila

Dejan Najdanović za "Nezavisne": Malo je nas koji sami sebi određujemo pravila
Foto: Vedran Ševčuk | Dejan Najdanović za "Nezavisne": Malo je nas koji sami sebi određujemo pravila
David Jojić

Ovo je veliki uspeh, ova petogodišnjica, i meni je posebno drago što sam deo toga. Saradnja sa "Simfonijom" laka je zato što su momci profesionalni i unapred su znali šta ćemo da radimo, jer na kraju krajeva iz tih pesama se i učila prava istorija rokenrola, kazao je Dejan Najdanović Najda, legendarni pjevač benda "Smak", nakon koncerta sa orkestrom "Rock simfonija" održanog u Banskom dvoru u Banjaluci.

Muzičar je boravio u gradu na Vrbasu nekoliko dana, a u razgovoru za "Nezavisne" govori i o radu sa svojim sinom u bendu "Najda i Smakovanje", trenutnom izgledu rokenrol scene, kao i prilikama i neprilikama sa kojima se muzičari danas susreću.

NN: Kako Vam izgleda današnja rokenrol scena u našem regionu?

NAJDA: Slabo pratim ono što se dešava danas, jer rokenrol scena je postala namenska, ima tu onih koji imaju nešto novo da kažu i postoje definitivno, ali možda im sistem ili nešto drugo ne omogućava da dođu u priliku na većoj sceni da to prikažu publici, ali rokenrol je borba i inat i ko se ovim bavi, mora da bude spreman da to radi iz inata, ali prvenstveno iz ljubavi.

NN: Nastupate pod imenom "Najda i Smakovanje" i pozornicu dijelite sa svojim sinom. U ranijim intervjuima rekli ste da je on glavni kreator i idejni tvorac?

NAJDA: Pa jeste, on je iz nove generacije, koja je manje-više za mene nekako robotizovana i kompjuterizovana, mada on to svakako nije, ali postoji jedna vrsta discipline koju smo mi zapostavili. Treba nam neko da nas dovede u red. Čak mi stariji ispadamo neozbiljniji nego ovi mlađi i definitivno se trudimo u ovom bendu. Spremamo autorski materijal, a on dosta toga zna i radi na aranžmanima i snimanju. Vrlo je talentovan i ovaj album koji smo izbacili kao jednu vrstu moje muzičke knjige za sve ove godine, on je bukvalno to producirao i snimao i vrlo sam zadovoljan kako to zvuči, a i ovi koji su to čuli jako su zadovoljni.

NN: Kada spominjemo nove bendove, šta je to, po Vašem mišljenju, što bi oni morali da imaju da bi se istakli u odnosu na druge?

NAJDA: Ja mislim da su originalnost i ideja najbitniji u svemu. Moraš da imaš dobru ideju da bi se ljudi u njoj pronašli, ljudi koji konzumiraju muziku, bez obzira na to što ne znaju sigurno da sviraju kao mi koji pravimo muziku. Ovo vreme danas je, po mom mišljenju, lakše, jer je lakše doći do instrumenta, do svega toga što ti je potrebno da počneš i da se razvijaš, ali je mnogo teže svirati uživo.

NN: Bez obzira na to što su u vezi sa tehnologijom stvari danas mnogo naprednije?

NAJDA: Da, sve ćeš ti to imati kad dođeš do tog nivoa da sviraš, ali mislim da se šanse manje daju mlađima. Sve su to i dalje matori iz tog nekog vremena. Mislim, i meni su već dosadni. I sebe ponekad ubrajam tu, bez obzira na to što ja nisam toliko star (smijeh), ali mislim da mladima treba dati priliku i motivisati ih na jedan način. Potrebno ih je pusti u medije. Večito oni sami nešto pokušavaju oko tog marketinga, sve je to danas jedna lepa igra i, što bismo mi rekli, zezancija, ali sve to košta. Naravno, ne kažem da ovi stari treba da odu sa scene, ali bi trebalo polako da to prepuštaju nekim mlađim, boljim, svežijim i pametnijim ljudima koji nastavljaju taj put.

NN: Da li će biti moguće u budućnosti stvoriti egzistenciju od ovog vida umjetnosti ili danas medijima vladaju stvari koje nemaju toliko veze sa umjetnošću?

NAJDA: Danas je vreme prodavanja magle, svi kao nešto rade, ali niko ništa ne radi. Sve što treba da napraviš i da stvoriš, to je mnogo komplikovano danas. Postoji jedna mala grupa ljudi koja drži monopol nad tim i to je to, za ostale i ne znam kako funkcionišu. Tako je i sa muzikom, definitivno. Postoji ono što se tiče psihologije mase, možda čak i sve ono u šta ja ne volim da se petljam, ali ima veze i sa politikama koje nam određuje pravila. Malo je nas koji, kao ja, sami sebi određujemo pravila. Nisam ničiji i idem dalje kroz zid. Ali prijaju mi ti udarci, jer su zdravi i svaki put imam to otrežnjenje, jer bolje vidim i bolje razumem ljude oko sebe. Nešto što je meni maglovito i nejasno ponekad mi se razbistri i zapravo shvatim da treba da se sklanjam od svih tih stvari, jer nisu mi bliske, ali to je zapravo možda i normalno, jer sve to ide u nekom pravcu i tehnološka i medijska revolucija. Danas imaš sve i uopšte nije važno da li znaš da sviraš ili pevaš. Važno je da budeš lep, da imaš sise i da imaš pare da to izgleda skupo, ali meni nije jasno kako se ljudi identifikuju sa tim kad ljudi nemaju para, a vole to da slušaju. To mi je nejasno. Ja sam voleo bendove gde sam nešto mogao da saznam i naučim iz tih priča i posle kad skidam tu muziku, učim one gitarske pasaže, učim harmoniju, a ovde danas nema muzike. Mi smo definitivno ostali u manjini kao neki Indijanci.

NN: Šta će, po Vašem mišljenju, ostati da se pamti u budućnosti od ovog vremena?

NAJDA: Mislim da će sve da se pamti. Pamtiće se po onoj priči da li je bilo dobro ili loše, ali pamtiće se definitivno. Jer i mi smo u neko svoje vreme imali dobre, ali i loše stvari kojih smo se stideli. Sa ekipom koja je slušala narodnjake nismo uopšte hteli da izlazimo u grad, jer oni su bili posebna varijanta i oblačili su se čudno, bar za nas. A mi smo sa druge strane bili čudni njima, jer smo bili istetovirani, iscepani, sa minđušama, tako da možda, gledajući sa ove strane, ja sam za tu varijantu u pravu, ali su oni za njihovu sigurni da su u pravu, tako da će se pamtiti i jedno i drugo, i po dobru i po zlu. Možda ćemo upravo mi biti to zlo, to se nikad ne zna.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije