Živojin Miljković Paško, koreograf i muzičar iz Kragujevca, uradio je više stotina kinetografija i dao izuzetan doprinos čuvanju narodnih igara od zaborava, a mnoge njegove koreografije igraju djeca u dijaspori.
Još kao srednjoškolac Miljković postaje član KUD-a "Abrašević" iz Kragujevca, odnosno igrač i pjevač prvog folklornog ansambla. Vrlo studizno počinje da izučava i zapisuje narodne igre, a istovremeno se razvijala sklonost ka narodnoj pjesmi i sviranju na narodnim instrumentima. Frula je bila prvi instrument na kome je zasvirao i otkrio svu ljepotu muzike. Narodne instrumente je toliko zavolio da je počeo i sam da ih izrađuje.
Danas je njegova karijera ovjenčana i brojnim nagradama, a prvo priznanje i danas pamti.
NN: Još kao srednjoškolac postali ste igrač i pjevač prvog folklornog ansambla KUD-a "Abrašević". Kako sada gledate na taj period?
PAŠKO: Da, daleke 1973. godine sam počeo i to je moj najlepši period života. Moja mladost je ostala u "Abraševiću". Bio sam amater 34 godine, što je zaista jedna retka stvar uopšte u amaterizmu. U tom periodu sam se razvijao, postajao sam sve zreliji, sve više sam znao, tako da je to na kraju prešlo u poziv. Zadnjih godinu dana sam profesionalac, vodim Ansambl narodnih pesama i igara i mogu da kažem da sam zadovoljan.
NN: Kada je počelo Vaše studiozno izučavanje i zapisivanje narodne igre i koliko ste do sada postavili koreografija?
PAŠKO: To je jedan dugačak period. Posle dve godine igranja počeo sam se zanimati za koreografiju, postavio sebi neka pitanja i počeo tražiti neki odgovor. I onda su počeli prvi radovi. Ipak prva prava i ozbiljna stvar se desila 1986. godine, kada sam uradio jednu koreografiju koja je bila u pravom smislu pobednička. Pobedila je na našem republičkom festivalu u Srbiji, a kasnije i u Beogradu na jednom festivalu. Tako je počeo taj moj razvojni put. Do sada sam uradio preko dvadeset koreografija u zemlji i inostranstvu, tako da imam jedan zaista zanimljiv opus.
NN: Deceniju i više djelovali ste u KUD-u "Zastava", gdje ste postavili brojne koreografije i mnogo folklornih minijatura za dječji folklor. Da li je KUD "Zastava", igrajući upravo Vaše koreografije, postao respektibilan u Srbiji?
PAŠKO: Upravo u tom perodu, početkom devedesetih, kad su bile one čuvene inflacije, bilo je vrlo zanimljivo raditi s njima. Bili su puni entuzijazma. Oni su obnovili svoj rad i upravo, da budem malo neskroman, zahvaljujući tom repertoaru oni su postali poštovani u Srbiji i imali su uspeha.
NN: Kažu da je frula bila prvi instrument na kome ste zasvirali i otkrili ljepotu naše muzike?
PAŠKO: Da. To je prvi instrument na kome sam počeo, moja prva ljubav. Kasnije sam to proširio na još mnogo, mnogo instrumenata.
NN: O kojim instrumentima je riječ?
PAŠKO: Ni sam im više ne znam broj. Neke sam čak i sam pravio. Stalno sam obogaćivao svoj asortiman instrumenata, tako da imam veliku zbirku kući.
NN: Tokom svoje karijere došli ste na ideju da melografirate narodne pesme i ubacujete ih u svoje koreografije zajedno sa zvukom narodnih instrumenata. Otkud ta ideja?
PAŠKO: Najviše sam zapisivao narodne igre pošto sam folklorac u duši, pa sam ovladao jednim sistemom za zapisivanje u koji se retko ko upuštao do kraja. Tako sam uspeo da notiram mnogo narodnih igara, verovatno preko pet stotina. Centar za izučavanje narodnih igara iz Beograda je upravo preko mene zapisivao te igre, tako da zaista imam impozantnu zbirku zapisa. Dao sam doprinos na taj način i očuvanju naše tradicionalne kulture, odnosno narodnih igara. Kroz taj zapis ostaće zauvek zapisano.
NN: Vremenom ste postali i član narodnog orkestra "Abrašević", gdje ste 1998. godine kao nabolji svirač nagrađeni plaketom od strane Saveza amatera Srbije. Koje još prestižne nagrade možete da izdvojite?
PAŠKO: Pa to je bilo prvo priznanje. Tada smo napravili divan splet koji se, evo, već 10 godina izvodi i za koji se kaže kao za staro vino "što je starije i zrelije, to je bolje i ukusnije". Kasnije sam dobijao još nagrada kao instrumentalista - što na saborima za profesionalne instrumente, što kao gajdaš, kao dvojničar, kao frulaš itd. Tako da, hvala bogu, ima nagrada i dobro je da ima nas koji hoćemo da negujemo tu našu tradicionalnu muziku.
NN: Možete li reći čemu ste više naklonjeni - muzici ili koreografiji?
PAŠKO: Moja prva ljubav je bila igra. To znači da sam naklonjen koreografiji, tom stvaralačkom činu. Međutim, više uspeha i nagrada dobio sam za muziku. Ali meni je podjednako drago i jedno i drugo. To je kao da imate dvoje dece, pa koje ćete dete izdvojiti - da li vam je bolje, lepše. Ja sam zadovoljan sa obe.