Koncert Irene Blagojević i sastava "Jazz Friends" biće održan u Art dvorištu Banskog dvora večeras s početkom u 21 čas.
Na koncertu će nastupiti Irena Blagojević - vokal i flauta, Miodrag Đino Maljoković - bubnjevi, Dragan Milovanović - klavir i Slaviša Stenli Pavlović - bas.
Irena Blagojević, vokalistkinja, flautistkinja, kompozitorka i autorka, jedno je od najprepoznatljivijih imena domaće džez scene.
"Nakon uspješne karijere klasične flautistkinje, tokom koje je ostvarila brojne solističke koncerte, festivalske nastupe i nagrade, svoje umjetničko izražavanje u potpunosti je posvetila džezu i autorskoj muzici, spajajući na osoben način glas i flautu u prepoznatljiv muzički izraz", navedeno je u saopštenju Banskog dvora.
Tokom bogate karijere osvojila je brojna priznanja na domaćim i međunarodnim takmičenjima i festivalima, a 2025. godine dobitnica je GODUM nagrade za najistaknutijeg džez umjetnika, koju dodjeljuje Udruženje džez, rok i pop muzike Srbije.
Blagojevićeva u intervjuu za "Nezavisne" povodom nastupa u Banjaluci govori o repertoaru spremljenom za koncert, neobičnom muzičkom putu, nagradama te planovima za naredni period.
NN: U Banjaluku dolazite sa sastavom "Jazz Friends". Šta publika može da očekuje od koncerta? Kakav repertoar pripremate?
BLAGOJEVIĆ: Na repertoaru će biti numere sa mojih albuma, obrade tradicionala u džez aranžmanima, kao i sami džez standardi. Dolazim sa odličnim sastavom.
NN: Banski dvor i njegovo Art dvorište imaju posebnu, mogli bi reći intimnu atmosferu. Da li Vas inspirišu prostori u kojima je publika vrlo blizu izvođača?
BLAGOJEVIĆ: Prvi put gostujem u Banjaluci i veoma se radujem. Prostor Art dvorišta zaista deluje zanimljivo i intimno. Uživam u takvoj vrsti nastupa gde nas publika može doživeti veoma neposredno i blisko. To je pravi doživljaj nastupa i moja muzika ima tu "notu".
NN: Na muzičkoj sceni prisutni ste kao vokalistkinja, flautistkinja, kompozitorka, autorka. Koja od tih uloga Vam danas predstavlja najveći izazov? Šta Vas najčešće pokrene da napišete novu pjesmu?
BLAGOJEVIĆ: Da, prosto je tako, muzika zauvek. To je životni poziv, neograničena riznica mogućnosti. Izazov mi je da budem, što se zaista i trudim, svoja. U moru promena, izazova, mogućnosti, ne odustajem od muzike. Zadnjih godina najviše uživam u komponovanju i radu sa mladim talentima.
NN: Nakon uspješne karijere klasične flautistkinje, svoje umjetničko izražavanje u potpunosti ste posvetili džezu i autorskoj muzici, spajajući na osoben način glas i flautu u prepoznatljiv muzički izraz. Da li je odluka da se potpuno posvetite džezu bila rizična ili prirodan slijed događaja?
BLAGOJEVIĆ: Iskreno, bila je rizična jer je to zaokret u mojoj karijeri koji se desio pred 30. godinu života. Prosto sam osetila da je to moj put i da kada kombinujem sve te elemente osećam se celovito. Klasična muzika je čarobna, ali ste kao instrumentalista ograničeni da izvodite isključivo kompozicije već napisane i, naravno, na savršen način. U džezu i komponovanju pronašla sam slobodu i lični izraz.
NN: Vaša muzika spaja džez, soul, pop i elemente tradicionalne muzike, ali i zvuči vrlo lično. Koliko Vam je važno da zadržite autentičnost u vremenu kada se često traže brzi i komercijalni uspjesi?
BLAGOJEVIĆ: Naravno da to nije nimalo lako, ali meni je nekako uspelo. Važno je ne napraviti suštinski kompromis, znači ne prodati dušu đavolu. Ne postavljati novac i brze ciljeve kao meru uspeha i onda je sve OK. Uspeh je učiti, biti vredan, staložen, raditi u kontinuitetu i uspeh će uprkos svemu doći.
NN: Udruženje džez, rok i pop muzičara Srbije Vas je nagradilo nagradom GODUM za najistaknutijeg džez umjetnika 2025. godine. Bez obzira na nagradu, koliko ova i slična udruženja rade na zaštiti autorskih prava, s jedne strane, i doprinose boljem statusu umjetnika, s druge strane?
BLAGOJEVIĆ: Udruženje džez, rok i pop muzičara je jedino takvo, reprezentativno udruženje u Srbiji. Pored rešavanja statusnih pitanja koja su važna za samostalne umetnike, muzičare, verovatno i ove nagrade za vredne ljude u kulturi jesu jedna vrsta podsticaja da stvaralaštvo ne stane. Pored toga, i Organizacija "Sokoj" ima fond kulturnih davanja koja su vrlo važna za održavanje upravo ovakvih manje komercijalnih pravaca.
NN: Da li džez muzika u našem vremenu više pripada mainstreamu ili određenoj vrsti klasike?
BLAGOJEVIĆ: Ne pripada, koliko god deluje da bi moglo - i dalje je to daleko od toga. Da li u našim zemljama postoji više od jedne radio-stanice koja emituje džez, pitanje je. U nekim elementima srodna je sa klasičnom muzikom, ali džez ima svoj sopstveni život nezavisan od bilo čega i u tome je njegova posebna lepota.
NN: Do sada je objavila četiri studijska albuma - "Jutro bez ljubavi", "Blistavi grad", "Pero" i "Srebro i zlato". Da li radite na novim pjesmama? Kakvi su uopšteno planovi za buduće dane?
BLAGOJEVIĆ: Da, iza mene su četiri albuma na koje sam veoma ponosna. Veliki je to rad i odricanje, ali verujem sa smislom. Pored mog autorstva najvažniji su mi i ljudi koji su učestvovali na ovim albumima i koji su svojim sviranjem ostavili svoj poseban pečat u mojim pesmama, a tu su Nebojsa Zulfikarpašić, Ivan Aleksijević, Bojan Cvetković, Duda Bezuha i mnogi, mnogi drugi… A tu je i moj sin Relja Peršić, za koga ćete tek čuti, ali koji je odabrao drugi muzički pravac.
NN: Šta biste voljeli da publika u Banjaluci ponese sa Vašeg koncerta - neku emociju, misao ili možda želju da ponovo sluša džez?
BLAGOJEVIĆ: Prvo, volela bih da uživaju u trenutku jer je muzika najneposrednija umetnost. Volela bih da zaborave na svoje probleme, odlutaju daleko, zavole džez. "Želim ti leto, vetar blag, da čekaš nekog ko ti je drag, da imaš dobar osećaj, da nisi sam. Želim ti kišu dan il' dva, da čuješ srca otkucaj, toliko beše u meni tad ljubavi, znaj..." (Odlomak iz kompozicije "Posle ljubavi", Irena Blagojević, album "Blistavi grad" 2016).
