Srbijanska pjevačica narodne muzike Lepa Lukić nakon 40 godina uspješne karijere nedavno je u Centru "Sava" u Beogradu održala koncert za pamćenje. Tom prilikom oko 3.500 ljubitelja dobre pjesme moglo je da uživa u njenim nezaboravnim numerama.
Pjevačica za "Nezavisne novine" kaže da su mediji svojim napisima nakon koncerta dokazali da četiri decenije dug rad nije bilo uzaludan. U intervjuu Lepa Lukić, između ostalog, govori o počecima i aktuelnom stanju na srbijanskoj estradi.
NN: Na estradi ste preko 45 godina. Koje kvalitete je potrebno da posjeduje umjetnik da bi ovoliko dugo odolio svim iskušenjema?
LUKIĆ: Potrebno je da kvalitetno peva i ima kvalitetne pesme, da bude profesionalac, "pri zemlji" i da ga zavoli narod. Kad pevač uđe u narod, onda, ako je normalan, ne izlazi. Ako se pravi važan ceo život, laže, ne dolazi na vreme i ima profesionalne skandale, normalno je da ne može da traje. Evidentno je kod mene da je kvalitet u pitanju.
NN: Kažu da ste uvijek nasmijana, dobro raspoložena, vedra osoba. Iz čega crpite energiju?
LUKIĆ: Ne znam, takva sam valjda genetski. Znam i ja da se naljutim, ali dosta sam vedrog duha i to me drži. Volim svoj poziv. To je prirodno kod mene. Dobro, malo sam naučila kad sam došla u Beograd, gledala sam šta drugi rade i govorili su mi: "Samo budi profesionalac, nemoj da lažeš, nemoj nikad da dižeš nos." Ako te narod omrzne, možeš da pevaš kao Marija Kalas, džabe ti je. Uvek sam imala lepu reč za onog ko mi priđe. Bude nekad čovek i neraspoložen, kad me stalno neko vuče za rukav i pita: "Jao, Lepa, da Vas pitam ovo, ono, da se slikamo, dajte mi sliku". Uvek sam imala lepu reč iako mi to u tom momentu možda zasmeta, ali niko to ne sme da primeti, jer jedino tako može da se zadrži publika.
NN: Rekli ste da znate i da se naljutite. Šta Vas najlakše naljuti?
LUKIĆ: Dobro, čovek u životu ne može da bude kao biljka i da se nikad ne naljuti. Preosetljiva sam za nepravdu, u stanju sam da plačem dva dana kad neko izmišlja nešto o meni. Sekiram se i osetljiva sam strašno, ali me brzo to prođe. Idem dalje i ne držim to u sebi.
NN: Da li se sada lakše pjevaču dokazati kvalitetom ili je to slučaj bio kada ste Vi počeli pjevati?
LUKIĆ: Onda je svako morao da zna da peva. Ja sam zatekla strašnu garnituru pevača. Zatekla sam Bebu Selimović, Zaima Imamovića, Radmilu Dimić i mnoge druge koji su svi dobro pevali. Tu nije mogao svako da dođe do estrade i da skače po bini i da bude sve u prvom, a glas u drugom planu. Mogao je i malo ružniji čovek da napravi ime zato što dobro peva. Lepo je da neko bude lep i lepo da peva, ali nije bila u prvom planu samo lepota, a da ne zapeva. Sad svaki đavo snima. U moje vreme se gledao kvalitet, a sada, u ovom haosu, ne može da ispliva kvalitet, jer kvalitet ne skače po bini, ne "obada" se po njoj, ne pravi silikone i ne pumpa usta.
NN: Može li se sada živjeti od stare, kvalitetne narodne muzike, koju Vi pjevate?
LUKIĆ: Od toga ja i danas živim. Pesma nikad zapravo nije stara. Ona ako ne ostari, onda nije pesma, a ako ostari, znači da traje i sluša se.
NN: Da li je prava narodna pjesma slušana i u inostranstvu?
LUKIĆ: Oni u dijaspori spasavaju narodnu muziku. Njihova deca i unuci, svi igraju folklor. Kad odem tamo da pevam na crkvenim imanjima odnosno u crkvenim salama, bude i folklor u toku programa i svi su u nošnjama. Naši koji su otišli tamo ne daju svojoj deci da se vaspitavaju u nekim "limunadama". Treba da se ide napred, pevam i ja moderne; ne pevam strnjike i ovce, pevam fine ljubavne pesme. Ne kažem da sam ja najbolja, ima dosta pevača koji dobro pevaju, ali sam opstala. Sad u Centru "Sava" u Beogradu na koncertu sam imala 3.500 ljudi. Sve moguće novine su pisale: "Neprevaziđena", "Dokazala je da je kvalitet", "Anđeoskog glasa", "Kraljica narodne muzike"... Četiri do pet dana pisano je o mom koncertu.
NN: Da, i bh. mediji su pisali o Vašem koncertu.
LUKIĆ: Je l' da? Pa, mi smo trebali da dođemo u Banjaluku, ali - pravo da Vam kažem - nismo se usudili.
NN: Zašto?
LUKIĆ: Ne znam, nisam bila tamo od pre rata. Mislili smo nešto, ali odgodili smo to za jesen.
NN: Mislite li da sve pjevačice koje su sada na vrhu top-lista zaslužuju taj status?
LUKIĆ: Znate šta, možda pevač ili pevačica mogu da naprave hit, ali ako na sledećem CD-u ne naprave hit, gotovi su. Ima tu dosta pevača, 21. je vek, vreme se menja, oni pevaju ovo što pevaju i treba da je tako jer ide se za vremenom, ali ima tako nekih pesama kojim su sirotinjski tekstovi i ne znam ko to sluša. Narod voli lepu muziku, pa ne bih mnogo da komentarišem da li je neko nešto ili nije zaslužio. Ako neko napravi karijeru 10-15 godina, s pesmama koje su sumnjivog kvaliteta, ipak mu treba čestitati. Neko to voli, a ja sam i poznata po tome da pomažem mladima. Vać tri devojke sam promovisala. Sada sam i s pevačicom Radom Manojlović otpevala pesmu "Glavu gore, mala". Ja da mrzim mlade ne bih ni pevala s njima. Na njima treba da ostane svet. Ipak, nisam za to da se peva nešto bezveze.
NN: Spomenuli ste duet s Radmilom Manojlović. Kakva je Rada za saradnju?
LUKIĆ: Super je devojčica, lepo je vaspitana i slatka je. Ja sam joj dala nekoliko saveta. Kažem - ostani takva kakva jesi, nemoj da se stapaš sa drugima, jer nije simpatično da budete jedna sa drugom ko jaje na jaje, svaka silikone, svaka napumpala usta, svakoj nadograđena kosa, sve isto... Sve se to nosi, to je estrada, ali gledaj da ne ličiš na nekog. Rada prima savet, vrlo je fina, ako ne krene nekim drugim putem.
NN: Da li pratite posljednji serijal "Zvezda Granda" i da li bi neko od aktuelnih kandidata mogao potrajarati onoliko koliko ste i Vi?
LUKIĆ: Ne znam da li neko može potrajati koliko i ja. Gde mogu to da presuđujem? Onda ispada da sam prepotentna i da napadam pevače. Svi ovi momci i devojke lepo pevaju, neko manje, neko više. Ko će pobediti, to ne znam.
NN: Da li ste možda razmišljali da napišete autobiografiju?
LUKIĆ: Šta će mi to? Meni su nudili da je napišem; ja sam za to tražila 50.000 evra, a oni su rekli da idemo od procenta. Na to sam rekla: "Šta ću ja, da čučim na vratima i proveravam vas koliko ste prodali?" Tako da nisam htela. Pisano je sve živo, sve ljudi znaju o meni, šta će novo da se kaže u toj knjizi?