Biti uspješan znači biti normalan, bez obzira na ono što vam se događa, kaže Mirjana BobićMojsilović, beogradska književnica i novinarka, trenutno jedan od najtraženijih srpskih pisaca. Njene knjige posljednjih godina nalaze se u vrhu bestselerlista u Srbiji.
Ova svestrana književnica i novinarka završila je Fakultet političkih nauka u Beogradu, Odsjek novinarstvo, a svoju profesionalnu novinarsku karijeru započela je rano, još sa 19 godina. Za svojih 25 godina postojanja na javnoj sceni objavila je bezbroj tekstova u mnogim vodećim ovdašnjim novinama, vodila mnoge autorske tok šou emisije i do sada objavila devet knjiga. Roman `Dnevnik srpske domaćice` doživio je 53 izdanja i objavljen je i u Francuskoj i u Italiji. Monodrama `Verica među šljivama`, koju je igrala Svetlana Bojković, uvrštena je u Antologiju savremene srpske monodrame. `Srce moje` naziv je novog romana ove književnice, koji je prošle sedmice predstavila banjalučkim čitaocima. Sama i nasmijana, `nesavršena, ali divna`, kako za sebe zna reći, Bobić-Mojsilovićeva je svojom neposrednošću oduševila publiku.
`Ne vodim sa sobom kritičare ili recenzente jer mi je besmisleno da me hvale za moju kintu`, kazala je u svom jedinstvenom žargonu.
Sa Mirjanom Bobić-Mojsilović smo ovom prilikom razgovarali o njenom novom romanu, počecima književnog stvaralaštva, novinarstvu, njenoj najvećoj podršci, planovima za budućnost...
NN: Možete li našim čitaocima otkriti bar djelić priče Vašeg novog romana?BOBIĆ-MOJSILOVIĆ: Tema je prvenstveno ljubav, koja je ujedno moja omiljena tema i sigurno najveća inspiracija literature. Glavni junaci novog romana su dva pisca koja su se nekada mnogo volela, ali sada ne govore. Pošto ne mogu da govore u realnosti, svako od njih dvoje počne da piše svoj ljubavni roman o toj ljubavi, a ne znaju da to čine u istom trenutku i ne znaju da će imati istu priču. Ipak, `Srce moje` nije samo roman o ljubavi, nego i o stvaranju tih romana. Tako se, osim o ljubavi, u romanu govori i o dilemi da li je literatura trijumf osvete ili neka vrsta psihoterapije. Moji likovi se bore za svoju sudbinu.
NN: Jedinstveni ste po tome što sami svoje knjige štampate, distribuirate, prodajete... Nemate izdavačku kuću sa pratećim marketingom. Kako sve to uspijevate?
BOBIĆ-MOJSILOVIĆ: Ja sam kao mali privatni proizvođač umetničkih radova. Sve sama radim. Iza sebe nemam nikoga da mi čuva leđa. Bila sam i ostala do danas potpuno nezavisna, jer nemam svoje kritičare. Zato uglavnom i nemam recenzije, nemam izdavačku kuću s pratećim marketingom. Ja sam u bukvalnom smislu mali samostalni proizvođač umetničkih radova koje sama štampam, distribuiram, prodajem, reklamiram. Drago mi je što sav taj moj trud nije uzaludan.
NN: Ipak, Vaši počeci u književnom stvaralaštvu nisu bili laki?
BOBIĆ-MOJSILOVIĆ: Kada sam odlučila da sama izdam svoju prvu knjigu, a to je bila zbirka priča `Baba, nemoj ništa da me pitaš`, lično sam nosila knjige u knjižare. Stavila bih kćerku u stari reno 4, ona bi ostajala u autu da nas ne odnese `pauk`, a ja bih sa kineskim cegerom na točkiće vukla knjige u knjižare i uzimala keš za ono što je prodato. Kada sam prodala tri izdanja, mislila sam da je to dovoljno, da je to publika - tri hiljade, za zbirku priča, to je bilo sasvim dovoljno za moje početne standarde. Ali, kada sam 2000. objavila `Dnevnik srpske domaćice`, a tada sam bila bez dinara, i još u dugovima, prvo izdanje je prodato za mesec dana. Do oktobra sam prodala preko 7.000 knjiga. To je bilo vreme kada moje knjige iz političkih razloga nisu mogle da stoje u izlozima knjižara, ali me nije obeshrabrilo.
NN: Niste se odrekli ni novinarstva, vaše prve ljubavi. Pišete kolumne za nekoliko novina, a vodite i jednu TV emisiju.
BOBIĆ-MOJSILOVIĆ: Trenutno pišem četiri kolumne. U `Blicu` jednom nedeljno pišem o fenomenima savremene globalne kulture, u `TV novostima ` i `Politici ` pišem političke komentare, a u časopisu `Sofija` bavim se muško-ženskim temama. Uz to vodim i emisiju `Pogodi ko dolazi na večeru` na beogradskoj TV Enter.
NN: Osim što pišete, Vi i slikate?BOBIĆ-MOJSILOVIĆ: Slike stavljam na korice svojih knjiga. Nedavno je jedna banka iz Novog Sada napravila kalendar sa mojim slikama i moram priznati da izgleda zaista divno. U poslednje vreme imam sve manje vremena za slikanje, tako da ponekad prođe i po godinu dana a da ništa ne naslikam.
NN: U čemu nalazite inspiraciju?
BOBIĆ-MOJSILOVIĆ: U sebi, u ljudima i lepoti oko sebe. Ja nisam od onih koje inspiriše zlo, nego samo dobro, lepo i uzvišeno. Slikam i pišem uvek uz muziku. I uvek imam posebnu muziku uz koju pišem i uz koju slikam. Mene rad neverovatno zabavlja. Uživam u tome, što svakako ne znači da ne volim ljude. Naprotiv, obožavam ih. Ali posle svake gužve, svakog ludila, žurke, prijema, ja moram bar da se na neko vreme povučem u mir.
NN: Ko Vam je najveća podrška u životu?BOBIĆ-MOJSILOVIĆ: Moja kćerka Mila na prvom mestu. I zaista, kada imam stvaralačke krize, a imam ih često, ona uvek traži da joj čitam delove knjige i onda me teši. Kada nekim delom knjige nisam zadovoljna, ona je uvek tu da me ohrabri i da mi da savet.
NN: Koji je Vaš životni moto?BOBIĆ-MOJSILOVIĆ: Moj novi moto glasi `Nije važno biti u pravu, važno je biti srećan`. To je za mene logično, jer samo čovek koji je spreman da bez panike prizna da nije u pravu, samo on raste. A svako kome nije najvažnija stvar da bude u pravu ima šansu da zaista ukapira nešto o sebi i o svetu u kome živi.