Sve što sam postigao, postigao sam u pravom trenutku pa mene nisu mogli "izmanipulisati". Ne odobravam ovo vreme prevara i manipulacija koje je prisutno u novom talasu muzike, kaže za "Nezavisne novine" Miroslav Ilić, jedan od najpoznatijih i najpopularnijih velikana narodne muzike, koji se druži s publikom već 38 godina.
Ovaj vrhunski pjevač rođen je u selu Mrčajevci 10. decembra 1950. godine. U Čačku je završio gimnaziju, a nakon toga je upisao elektrotehnički fakultet u Skoplju, koji nije završio.
U svojoj karijeri održao je mnoštvo koncerata i nastupao pred publikom širom svijeta.
Više dana puni Centar "Sava" u Beogradu, gdje svake godine tradicionalno, na svoj rođendan, održava svoje solističke koncerte. Počasni je član Sportskog društva Crvena zvezda, gdje ide na utakmice sa svojim kumom i najboljim prijateljem Dobrivojem Topalovićem. U međuvremenu postaje kum i sa nekada najboljim fudbalerom Evrope i svijeta Hristom Stoičkovim. A i danas je jedan od najpopularnijih inostranih pjevača u Bugarskoj.
O svemu tome, a i o budućim projektima razgovarali smo s njim pred sam nastup na banjalučkom Trgu Krajine, koji je organizovan u čast proslave Pravoslavne nove godine.
NN: Kako se poslije skoro četiri decenije rada osjećate na sceni?
ILIĆ: Pa dobro, nije baš četiri, ali ne bunim se. Još dve godine je do jubileja. Ja nikada nisam krio da se dobro osećam na sceni i sa punim ustima govorim o tome.
NN: Da li ste ikada imali tremu pred izlazak na scenu?
ILIĆ: Naravno, pred svaki koncert imam tremu. I dan-danas. Bilo da se radi o nastupu pred mnogobrojnom publikom ili da je to pevanje u nekom restoranu, trema je uvek prisutna i sada posle skoro četiri decenije pevanja.
NN: Od svih Vaših koncerata, da li biste mogli izdvojiti neki koji Vam je posebno drag?
ILIĆ: Ima ih dva koja uvek mogu da izdvojim. To je koncert u Mostaru, na stadionu FK Velež osamdeset i neke, i koncert u beogradskoj "Areni". Ta su dva koncerta u mojoj glavi nezaboravna.
NN: Na početku svoje karijere da li ste ikada mogli zamisliti da ćete ovoliko daleko dogurati?
ILIĆ: Ne. Bio bih najveći lažov kada bih ti rekao da sam sve to planirao. Nikada nisam ni pomislio da bih mogao ovoliko dugo da se zadržim u svetu muzike. Da postoji neka formula do sada bih je zapisao. Ali ne postoji.
Moraš pre svega imati dosta volje i naravno dosta sreće da se uspe u ovom poslu i, naravno, da se nađeš u pravom trenutku na pravom mestu. Evo, recimo, ja ću ti navesti neki primer. Ovih zadnjih nekoliko godina, od svih mojih pesama, najviše se peva "Polomiću čaše od kristala", a ja sam to snimio 1979. godine. I u tom trenutku ona nije naišla na neko preveliko razumevanje kod publike. Tek prije nekoliko godina, kada sam shvatio da bi mi bilo jako žao da ta pesma prođe nezapaženo, odlučio sam da je ponovo snimim i onda se dogodilo to što se dogodilo. Ali u svakom slučaju nisam ni sanjao da ću ovoliko daleko dogurati.
NN: Da li ste u svom dugogodišnjem radu bili na neki način prevareni od svojih saradnika?
ILIĆ: Ja sam sve ovo što sam postigao, postigao u pravom trenutku pa mene nisu mogli izmanipulisati. Sve sam postigao pre nego što je došlo vreme prevara i manipulacija i svega onog što ja ne odobravam u ovom novom talasu muzike.
NN: Osvrćući se na pjesmu s početka karijere "Devojka iz grada", pitala bih Vas da li je u stvarnosti postojala neka takva djevojka?
ILIĆ: Ne. To nije moja autobiografska pesma. Tekst za tu pesmu je napisao jedan od najvećih srpskih pesnika Dobrica Erić. Pa njega morate pitati za tu devojku iz grada (smijeh). A da sam je otpevao sa emocijama to je tačno, jer mi se pesma zaista dopala.
NN: Kako ste uspjeli da zadržite i odbranite svoj brak svih ovih godina od estrade i kako ste prevazišli sva iskušenja?
ILIĆ: Često me ljudi pitaju kako vam opstaje brak na estradi, a uopšte nije tačno da brakovi na estradi ne uspevaju. Veći je procenat razvoda kod običnih ljudi nego kod nas koji smo u javnom životu. Problem je u tome što kada u javnom životu pukne brak, to se puno eksponira po medijima, pa zato ljudi imaju lažnu sliku o tome da brakovi na estradi ne uspevaju. A ja znam da ima puno divnih i dugogodišnjih brakova upravo u ovom poslu. Moj je jedan od njih.
NN: Da li mislite da se sa pojavom ove nove muzike, takozvanog turbo folka, izgubila naša tradicionalna narodna muzika?
ILIĆ: Na sreću nije još. Ali nastavi li se ovim bezobrazlukom i drskošću, bogami će ozbiljno biti ugrožena narodna muzika. To niko od ovih malih balkanskih naroda ne bi smeo da dozvoli. Šta će ovaj naš mali narod da ponese u to "globalno selo" ako ne malo svoje tradicije, malo svoje muzike, svog jezika, svog običaja i ništa drugo. Bez ovoga mi ćemo biti potpuno bezlični u tome "globalnom selu". Ja se samo zbog toga ljutim i bunim!
NN: Imate ogromnu pauzu u diskografskoj industriji. Da li planirate uskoro izdavanje novog albuma?
ILIĆ: Da. Uveliko smo u pripremama. Pošto nemam mnogo vremena za neke popravne, voleo bih da to stvarno bude nešto dobro. Odavno već pripremam. Velike su krize za dobrim pesama i ja se nadam da ću to ove godine uspeti da završim.
NN: Da li ste imali neki posao pored ovoga čime se bavite ili možda neki hobi?
ILIĆ: Posao ne, ali hobija sam dosta imao. I dan-danas volim sa prijateljima da odigram, naravno rekreativno, nekoliko fudbalskih utakmica. I pored toga volim da svaki slobodan trenutak provedem u selu.
NN: Na više izvora sam našla priču da je Vaša pjesma "Tebi" posvećena Vašoj supruzi. Da li je to istina?
ILIĆ: Uh, da te sada čuje moja žena tako bi te naružila! U toj pesmi žena pomalo podseća na Penelopu koja čeka Odiseja da se vrati sa svojih putovanja sa raznoraznih mora. A Gordana je sve drugo samo nije Penelopa. Gordana je jedna vrlo otresita, samosvesna, samostalna osoba koja uopšte ne liči na ženu iz te pesme... (Smijeh).
Biografija
Svoju pjevačku karijeru Miroslav Ilić je započeo 1972. godine singlom sa pjesmom "Voleo sam devojku iz grada", tekstopisca Obrena Pjevovića, koju je snimio za izdavačku kuću "Diskos" iz Aleksandrovca. Nakon te pjesme, veliki uspjeh ostvario je sa LP pločom "Sreli smo se, bilo je to davno" koju je 1979. snimio za Produkciju gramofonskih ploča Radio-televizije Beograd, a na kojoj su se nalazile pjesme kao što su "Oj, Moravo, tija reko", "Luckasta si ti", "Hej, mladosti". Ubrzo su uslijedili hitovi kao što su "Joj Rado, joj Radmila" (1980), "Najlepša si kad se smeješ" (1981), "Tako mi nedostaješ" (1981), "Šumadija" (1982) i mnoge druge.
Brigu oko njegove karijere preuzima menadžer Raka Đokić i nastupa na koncertima sa Lepom Brenom, kao najtraženiji i najtiražniji estradni duet. Snimaju i mini-LP sa hit pjesmom "Jedan dan života" (1985).
Slijede veliki hitovi koji su evergrin narodne muzike: "Tebi" (1986), "Balada o nama" (1988), "Lažu da vreme leči sve" (1989), "Naljutićeš me ti" (1993), "Amerika, Amerika" (1993), "Prošlost moja" (1993), "Božanstvena ženo" (1996), "Bili smo drugovi" (1996), "Lidija" (1998) ...