Iako je u utorak napustio "X Factor", Mladena Lukića, muzičara poznatijeg pod nadimkom Profesor, publika će pamtiti kao jednog od najinteresantnijih i najharizmatičnijih kandidata prve sezone regionalnog šoua.
Za Lukića je takmičenje u "X Factoru" bilo samo još jedna podsticajna stepenica u muzičkoj karijeri, a što je najbitnije, njegova očekivanja da izvođenjem malo poznatih pjesama uspije da pomjeri ljude i podstakne ih da počnu da slušaju nešto što ranije nisu su se ostvarila. Svira mnogo instrumenata, a priznaje da se najbolje snalazi sa klavirom i trombonom.
NN: Otkud u "X Factoru", s obzirom na to da ranije niste pjevali?
LUKIĆ: Pa da, bavio sam se muzikom, ali ne u smislu da pevam. Jedan moj prijatelj, koji me je ranije čuo, bio je u fazonu da moram da probam i on me je čak i prijavio. Inače se ja sam, verovatno, nikada ne bih prijavio. U svakom slučaju, bilo je veoma zabavno, pre svega jer nisam ni planirao da učestvujem u ovom takmičenju, pa sve to nisam shvatao preozbiljno. Priča je za mene postala ozbiljna onog momenta kada sam saznao da sam se plasirao među 12 finalista.
NN: Kakav je kao mentor i saradnik Željko Joksimović?
LUKIĆ: To je čovek koji definitivno nije moj fazon. Početak rada sa njim je bio nešto potpuno novo za mene, ali zaista me je oduševio.
NN: Mnogo radite i sa Nemanjom Kojićem Kojotom. Kako je došlo do ove saradnje?
LUKIĆ: Potpuno slučajno, s obzirom na to da je produkcijska kuća za koju izdaje Kojot, a sa kojom i ja sarađujem sa nekim mojim drugim bendom, spremala zajednički koncert i oni su me pozvali da sviram trombone. Veoma brzo smo se zavoleli kroz muziku i počeli jedni drugima da poklanjamo pesme, a sada svaki koncert sviramo zajedno.
NN: U kojem će pravcu dalje da se nastavi Vaša karijera?
LUKIĆ: Još nisam odlučio u kom ću pravcu da nastavim, jer se dvoumim između soula i sevdaha, koji je zapravo soul ovih prostora. Granice u muzici se brišu i odlična je stvar što možemo da koristimo sve njene nijanse da pravimo nešto zanimljivo.