Multiinstrumentalista Goran Kovačić je autor brojnih hitova pop muzike, a tokom karijere sarađivao je s izvođačima kao što su Aleksandra Radović, Željko Joksimović, Jelena Tomašević, Nina Badrić, Emina Jahović, Marija Šerifović, Maya Sar, Sergej Ćetković te mnogim drugima i dokazao se kao kompletan muzičar na svim poljima, kako autorskim, tako i izvođačkim.
Kovačić je rođen u Banjaluci, a od 1995. godine živi u Beogradu, gdje je završio Srednju muzičku školu "Josip Slavenski" i Fakultet muzičke umjetnosti u klasi profesorice Vere Ogrizović. Studirao je i na prestižnom univerzitetu "Mozarteum" u Salcburgu u klasi virtuoza Eliota Fiska, te je dobitnik brojnih republičkih i međunarodnih nagrada u domenu klasične gitare.
Od 2010. godine radi kao redovni profesor u Osnovnoj i Srednjoj muzičkoj školi "Kosta Manojlović" u Zemunu, u kojoj je do sada izveo na put visokog obrazovanja mnoštvo srednjoškolaca s kojima je i ostvario zapažene rezultate na takmičenjima.
U razgovoru za "Nezavisne" Kovačić govori o počecima svoje karijere, o tome kako su velike zvijezde dolazile do njega i koliko se taj period razlikovao od današnjeg, te o trenutnoj slici muzičke scene u pandemiji virusa korona, svom pedagoškom angažmanu, kao i novim projektima koje radi sa legendarnim Ivanom Bosiljčićem.
NN: Ostvarili ste se kao muzički tvorac i tekstopisac nakon završenog muzičkog obrazovanja. Možete li nam reći kako ste kročili u svijet stvaranja muzike za neke od najpopularnijih zvijezda regiona?
KOVAČIĆ: Iako sam se skoro ceo život bavio klasičnom gitarom kao solista, oduvek me privlačila potreba za svojim autentičnim izrazom u muzici, prevashodno kao autor, a ne samo izvođač. Zahvaljujući prijateljici Aleksandri Milutinović, koja je već bila ostvarena u svetu šou-biznisa, lako sam uplivao u vode autorstva i moje pesme su došle do izvođača mnogo lakše nego kada sami krenete u tu avanturu.
NN: Sarađivali ste sa velikim domaćim zvijezdama, kako je to u početku izgledalo i kako su oni dolazili do Vas?
KOVAČIĆ: U početku je sve naravno teže kad nemate izgrađeno ime i kad tek treba da se dokazujete. Ja sam imao sreću što sam svoju autorsku karijeru počeo u vremenu kada su izvođači još znali da prepoznaju dobru pesmu i nisu patili od toga da njen autor mora biti neko poznato i zvučno ime. Danas mahom izvođači nemaju svoj sud i stav pa pribegavaju pesmama ostvarenih autora, što u praksi često ispadne kao pogrešan pristup. Mi živimo u potpunom haosu kad se gleda cela muzička industrija i tu pesma, nažalost, više nema težinu. Producentske kuće skoro da ne postoje i izvođači lutaju u mutnim vodama ne znajući šta vole i šta je dobar izbor. Mediji su potpuno nemi da plasiraju kvalitet, merilo kvaliteta su neki lajkovi koji najčešće nisu došli od strane kritične mase i publike koja je krajnji potrošač i njen slušalac.
NN: Vi od 1995. godine živite u Beogradu. Koliko često posjećujete Banjaluku i da li ima nešto posebno što Vas veže za grad na Vrbasu?
KOVAČIĆ: Gledam da svaki slobodan trenutak iskoristim da dođem u svoju Banjaluku u kojoj žive moji roditelji, familija i prijatelji. Takvih trenutaka je zbog posla sve manje.
NN: Tokom prvih dana pandemije virusa korona Vi ste vrijeme koristili za snimanje obrada. Da li je taj period karantina bio pogodan za umjetnike da se više posvete stvaralaštvu?
KOVAČIĆ: Svakako je bio period da se isproba i uradi nešto što je dugo čekalo i bilo na pauzi zbog svakodnevne trke i nazovi bitnijih poslova. Muzika kojom se ja bavim je, nažalost, sve više trendovska i oslanja se na sadašnje vreme, tako da je teško stvarati u okolnostima kada ceo svet ne zna kuda će sve ići.
NN: Dobitnik ste brojnih nagrada, a ostvarili ste se i na pedagoškom planu. Koliko je teško balansirati između učenja novih generacija muzičara i stvaranja muzike za već postojeće velike zvijezde?
KOVAČIĆ: Moj desetogodišnji pedagoški rad se zasniva na bazičnim principima učenja gitare koji se malo menjaju i koji su standard klasične škole gitare. Deci jeste problem objasniti zašto neka bazična škola mora da se savlada kako bi sutra mogli da uče i upoznaju druge žanrove. Moj posao i jeste da decu osposobim da postanu samostalni u otkrivanju novih veština na polju muzike.
NN: Šta mislite da će biti prekretnica za domaću muzičku industriju nakon pandemije virusa korona?
KOVAČIĆ: Teško da će biti nekih prekretnica jer naša muzička industrija zapravo ne postoji u onoj formi kako to izgleda u naprednijim zemljama! Mi imamo razne eksperimente u muzici koji su, nažalost, bazirani na lošem plagijatorstvu nečega što je kao trend u svetu. Ja se iskreno nadam da će nakon pandemije publika biti željna starijih pravih vrednosti i muzike koja je lek, a ne otrov.
NN: Možete li nam reći na čemu trenutno radite i da li kod Vas dolaze neki muzičari iz Banjaluke kojima možete pomoći na ostvarenju snova?
KOVAČIĆ: Trenutno radim na realizaciji novog programa sa sjajnim Ivanom Bosiljčićem. To me jako raduje jer je koncept malo drugačiji i baziran je na umetnosti koja nam dolazi od ruskih Cigana i ruskih pisaca. Biće tu sjajne muzike i poezije i pravi melem za dušu u ova teška vremena za sve nas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.