Saša Pavlović za "Nezavisne": Vlado Milošević ostavio nam je nacionalno muzičko blago

Dvadeset drugo izdanje "Dana Vlade S. Miloševića" počinje večeras, u 20 časova, u Kulturnom centru Banski dvor koncertom "Tragovi iz sazvežđa Regula", koji će izvesti Akademski hor "Kolegijum muzikum" iz Beograda.

Koncertom će dirigovati Dragana Jovanović, a program je posvećen Darinki Matić Marović.

"Dani Vlade S. Miloševića" trajaće sve do 27. aprila, a o bogatom umjetničkom i naučnom programu za "Nezavisne" je govorio Saša Pavlović, profesor na Akademiji umjetnosti u Banjaluci (AUBL) i jedan od organizatora manifestacije.

"Ove godine izvodimo i liturgiju Svetog Jovana Zlatoustog Vlade Miloševića, koja je poslednji put izvedena u Banjaluci, u Crkvi Svete Trojice 1940. godine. Vlado Milošević je jedini kompozitor sa ovih prostora, cele Bosne i Hercegovine, koji je napisao liturgiju. Niko ni pre njega ni posle njega, do dan-danas, nije napisao liturgiju. Taj koncert će izvesti združeni mešoviti hor profesora, asistenata i studenata Akademije umjetnosti. Dirigent je Dušan Urošević. Takođe je nezaobilazno zatvaranje 'Dana Vlade S. Miloševića' i koncert 'Hilandar kao nadahnuće'. Prvi put u istoriji doći će iguman manastira Hilandar na ovu teritoriju, što daje još jedan značaj manifestaciji", ističe Pavlović.

NN: Koja je novina 22. izdanja "Dana Vladem S. Miloševića" u odnosu na prethodna?

PAVLOVIĆ: S obzirom na kontinuitet od 22 godine, pre bih istakao tradiciju kao kvalitet, što znači da ne mora uvek da bude novina. U čemu je tradicija? Tradicija je u kvalitetu programa koji mi prezentujemo u okviru "Dana Vlade S. Miloševića", a on se od početka formirao u dva pravca. Jedan je umetnički, a drugi je naučni. Ove godine, ako pogledate program, on je izuzetno kvalitetan. Novine su u smislu da će biti jedan performans koji će izvesti kolegijum muzike kao omaž Darinki Matić Marović. Biće malo drugačija scena. Novina je takođe da imamo premijeru dela Vlade Miloševića.

NN: Ove godine je premijera svečane poeme "Hilendar". Recite nam nešto o ovoj kompoziciji?

PAVLOVIĆ: Od velikog je značaja koncert koji će se održati 25. aprila u Banskom dvoru, a 27. aprila na "Kolarcu". Eto još jedne novine. "Dani Valde S. Miloševića" će izaći iz Republike Srpske i kao manifestacija preći u drugu zemlju. Održaće se i u Srbiji. Što se tiče kompozicije "Hilendar", pre dve godine partituru smo pronašli u Muzeju Republike Srpske, koja je stajala u rukopisu. Zatim moj tim studenata na čelu sa mnom je pripremio kompoziciju koju je Vlado Milošević napisao 1972. godine. Ta svečana poema napisana je za najveći simfonijski orkestar i nastala je tako što je Vlado Milošević 1971. godine otišao sa akademikom Dimitrijem Stefanovićem iz Beograda u Hilandar, na Svetu goru. Kada se vratio, bio je pod jakim utiskom i svoje impresije je preneo u muziku i na partituru. Koliko ja znam, to je jedina kompozicija sa ovih prostora posvećena Hilandaru. Posle toga partitura je svojim neobičnim putem stigla do manastira Hilandar i do igumana Metodija, koji mi je, kada je pročitao predgovor koji sam napisao u toj partituri i kada je video posvećenost Vlade Miloševića tome, poslao poziv i rodila se ideja da se izvede ta kompozicija.

NN: Iako je prošlo više od tri decenije od njegove smrti, iz godine u godinu izvode se svjetske premijere kompozicija Vlade Miloševića. Šta to govori o njemu i njegovom nasljeđu?

PAVLOVIĆ: Govori da je njegov opus ogroman. To je oko 500 kompozicija. Mogu slobodno da kažem da smo mi tek na početku revitalizacije njegovih umetničkih dela. Ne kasnimo mnogo. Ako je za Johana Sebastijana Baha prošlo sto godina, kada je počela popularizacija njegovih dela, mislim da ovih tridesetak godina nije mnogo. Drago mi je što smo mi počeli taj posao i što je Akademija umjetnosti Univerziteta u Banjaluci preuzela taj posao zajedno sa Muzejom Republike Srpske. Mnogo je dela koja su još u rukopisu i koja mi polako prebacujemo u partiture koje su moguće za izvođenje. Zato je dobro što smo u okviru manifestacije uveli da svako ima obavezu da izvede delo Vlade Miloševića i uvrsti ga u svoj program. Imali smo nekoliko godina kada to nije bio slučaj, ali sada se to ponovo vratilo na scenu, tako da mi šaljemo partiture i u zavisnosti od toga ko je izvođač, to nas i podstiče na rad. Ako je, recimo, klarinetista, mi moramo srediti partituru za klarinet i poslati određenom umetniku koji će biti gost na našem koncertu da to izvede. Dakle, ogroman je posao pred nama. Slažem se da su se te svetske premijere mogle i ranije desiti, ali verujte mi da sređivanje jedne partiture za simfonijski orkestar zahteva vreme i napor.

NN: Kako je započela Vaša zainteresovanost za djelo Vlade Miloševića?

PAVLOVIĆ: Kada sam došao iz Srbije 2000. godine, tragao sam za jednom partiturom. Zove se "Triput Gospodi pomiluj". Na putu dolaska do nje, koji je bio veoma trnovit i težak, pronašao sam tada u veoma lošem stanju notnu zaostavštinu Vlade Miloševića. Ta zaostavština, zahvaljujući profesoru Miloradu Kenjaloviću, spasena je u jednoj burnoj noći. Jedan deo je bio sačuvan na Akademiji, a drugi deo u depou Muzeja Republike Srpske. Danas u ovom muzeju imamo odeljenje etnomuzikologije koje vodi Sanja Pupac, naša kolegica s Akademije, tako da se sada sređuju partiture, razvrstane su, nisu više u lošem stanju i to je veoma važno. Mi ćemo u ovogodišnjoj manifestaciji "Dani Vlade S. Miloševića" predstaviti jedan njen rad. Prethodnih godina radili smo na digitalizaciji notnih zapisa, a Sanja Pupac će predstaviti u okviru jednog programa snimke Vlade Miloševića sa terena, koji će biti objavljeni na CD-u, tako da mislim da će to biti veoma značajno.

NN: "Tradicija kao inspiracija" ovogodišnji je naziv naučnog skupa, mada su prethodnih godina održavani i koncerti pod ovim imenom. Koliko njegujemo tradiciju kao narod mimo naučnih i umjetničkih krugova, kada je u pitanju muzika?

PAVLOVIĆ: S obzirom na to da se ja bavim i poljem etnomuzikologije, iako nisam etnomuzikolog po vokaciji, mogu da kažem da postoji jedna renesansa prisutna u očuvanju tradicionalne muzike. Kada sam došao na ove prostore, to je bilo 2000. godine, nije bila dobra situacija. Međutim, sada su KUD-ovi ponovo oživeli. Možda bi trebalo više da se bave nasleđem vezanim konkretno za njihov teren, a da se ne ulazi mnogo, kako ja to kažem, u hitove tradicionlne muzike. Ono što radi Katedra za etnomuzikologiju na Akademiji umjetnosti je od velikog značaja za očuvanje tradicije, pogotovo je to slučaj sa zaostavštinom Vlade Miloševića. On je, pored svojih 500 kompozicija, ostavio preko 2.000 zapisa narodnih pesama sa prostora Bosanske Krajine najviše, ali i iz drugih delova. Nacionalno muzičko blago jeste to što je nama ostavio Vlado Milošević.

NN: Dvadeset pet godina je Akademije umjetnosti u Banjaluci, pa će i "Dani Vlade S. Miloševića" proteći u čast tog jubileja. Koliko je rad Akademije u prethodnih četvrt vijeka obogatio našu sredinu?

PAVLOVIĆ: To je od neprocenjive vrednosti. Refleksije govore o tome. Ograničiću se samo na muziku. Ono što možete danas da vidite na teritoriji samo Banjaluke jeste da ne postoji nijedan muzički ansambl, čak i u različitim muzičkim žanrovima, u kojem se ne nalazi bar jedan diplomirani student studijskog programa muzičke umetnosti. Da li je u pitanju Banjalučka filharmonija, koju je vodio naš profesor, ili sad novoformirani Simfonijski orkestar Narodnog pozorišta Republike Srpske, gdje su opet naši diplomirani studenti, pa tu su policijski orkestar, orkestar oružanih snaga BiH, Tambraški orkestar, Srpsko pjevačko društvo "Jedinstvo", hor "Kastratonika" itd. Ulaganje u kulturu i obrazovanje je uvek dobra stvar i uvek od neprocenjive vrednosti.