Fanovi jednog od najpopularnijih pank rok sastava sa Balkana "Six Pack" ovih dana su očekivali izlazak njihovog novog autorskog albuma, kako je ranije najavljivano, no do toga neće doće jer su momci ovog ljeta mnogo svirali, pa u studio neće ući prije zime.
"Six Pack" je melodični pank sastav iz Smederevske Palanke koji postoji od 1994. godine i koji iza sebe ima ogroman broj koncerata i pet albuma od kojih je posljednji "Discover" objavljen u martu ove godine. Album "Discover" na kome se nalaze obrade omiljenih pjesama članova benda, je prema njihovim riječima, sniman isključivo iz zabave i u cilju da se prekrati vrijeme do novog autorskog albuma.
"Six Pack" i čine Miloš Novaković Mix na bubnjevima, Đorđe Paligorić Đole na basu, Branko Mitrović na gitari, vokal Saša Bogdanović Bogda i vokal i gitarista Milan Radojević Mickey, koji je ujedno autor većine pjesama i muzike. Upravo smo s njim razgovarali o novom albumu "Six Packa", ljubavi prema muzici, navikama i problemima s kojima se susreću.
NN: Novi album bi po mojoj procjeni trebao biti pri kraju… septembar je stigao!? Kada ga planirate završiti?
MIKI: Da te ne lažem, svirali smo puno koncerata preko leta, pa nije bilo vremena za kreativni deo posla. Ne verujem da ćemo u studio pre zime. Tačno je da imamo dosta materijala, ali ne žurimo nigde i želimo da sve to sazri. Albumom "Musique" sebi smo postavili visok standard i ne smemo da dozvolimo pad u kvalitetu.
NN: Kakvi su tekstovi? Koje su vas teme najviše okupirale dok ste radili na njemu?
MIKI: Ljubavne dileme i nedoumice, hvala bogu za sada nemamo krahove, srpska svakodnevica, neprestano nadanje da će nam jednom svima valjda svanuti.
NN: Jeste li Vi i dalje zaduženi za sve tekstove ili je bilo nekih uleta sa strane?
MIKI: Za sada se ne pojavljuju kandidati, ali se nadam da ću uskoro uživati u saradnji s nekom mladom nadom rok poezije. Basista Đole ponekad stidljivo dođe s komadom hartije i idejom za novi tekst i mogu reći da tu ima sjajnih stvari i jako svežih ideja.
NN: Uživate li u stvaranju muzike isto kao i kad ste počinjali?
MIKI: Naravno. Istina, sada je teže jer ideje ne stoje spakovane u bunaru bez dna one se vremenom smanjuju, a kriterijum autora postaje oštriji. U ovim godinama, posebno posle toliko albuma i standarda koji smo sami sebi postavili, ne dozvoljavamo sebi da svašta puštamo u etar. U svakom slučaju, entuzijazam je ravan onom klinačkom od pre desetak godina, a kapacitet i apetit, pritom mislim na pivo koje pijemo dok vežbam, su se, bogami, udvostučili!
NN: Svirali ste u Banjaluci ranije, planirate li uskoro ponovni dolazak?
MIKI: Da, čim se neko bude prevario da nas pozove. Imamo sjajnu saradnju sa organizacijom "P.O.P.", ali ne mogu nas ni oni zvati baš svake godine na "Ex Yu Rocks". Što se ostalih menadžera i organizatora, te vlasnika banjalučkih klubova tiče, sve je nekako čudno i ne razumem mentalni sklop ljudi koji su navodno u rock and roll biznisu, a ostaju sablaznuti kada im bend kaže da želi da naplati svojih 14 godina postojanja, pošten nastup i truckanje kolima koje od Beograda do Banjaluke ume da potraje.
NN: Jeste li poslije toliko godina došli u situaciju da možete da živite od sviranja panka?
MIKI: Ne baš, ali tu smo negde. Ipak, niko u bendu se ne oslanja samo na taj izvor finansija, pa svi imamo svoje poslove koji obezbeđuju sigurnost i koji ne mogu poput koncerta biti otkazani, zbog na primer kiše.
NN: Koliko se vas petorica međusobno razlikujete? Zbog čega dolazi do nesuglasica, ako ih ima?
MIKI: Razlikujemo se poprilično, ali mi i nismo tu da bismo bili slični već smo svi zaljubljeni u istu lepoticu – muziku. Do nesuglasica gotovo da ne dolazi, mada ako nas čovek gleda sa strane mogao bi da pomisli da ćemo se svakog časa potući. Mi Šumadinci smo strahovite galamdžije i sve doživljavamo jako strasno i intenzivno, čak i kad pričamo najnoviji vic!
NN: Koliko često zajedno odlazite na pivo?
MIKI: Svi imaju svoje živote, poslove i porodice. Živimo pola-pola, u dva različita grada, pa u poslednje vreme i ne stignemo da se vidimo u smislu izlaska u grad. Ipak, tu su probe, rođendani i slavlja, a kako zaista često sviramo, zajedničko ispijanje piva je default opcija.
NN: Kako koristite svoje slobodno vrijeme? Imate li neke hobije?
MIKI: Branko je internet-kompjuteraš freak, čak je i akvarijum zapostavio, Mixa ni japanski tinejdžeri ne bi mogli da pobede u "Fifa Live" na "Sony Play Stationu", a Bogda je čuveni kolekcionar metalnih automobilčića (mislim da trenutno ima oko tri komada). Đole, zahvaljujući agenciji u kojoj radi, uživa u vožnji dobrog skutera po beogradskim ulicama. Lično meni su i poziv i hobi bendovi "Six Pack" i "Čovek bez sluha".
NN: Postoji li nešto čime se teško mirite, a dio je muzike ili muzičke scene na našim prostorima?
MIKI: Pusti "Pink" ako imaš taj kanal…
NN: Imajući u vidu da ste po mnogima jedan od najboljih pank rok bendova na Balkanu kompetentni ste da prokomentarišete regionalnu pank rok scenu...
MIKI: Ovo je pomalo nezahvalno pitanje ako se upućuje meni, jer lično ne slušam domaće bendove, pod domaćim podrazumevam celu ex-Yu scenu. Primećujem da puno bendova oponaša i liči na svoje uzore, a zašto bih ja slušao kopiju kad imam originale koji se zovu Bad Religion, NOFX, itd. Ili imamo taj slučaj da klinci prebukvalno shvataju punk, pa čak i posle 100 nastupa zvuče uporno neuvežbano i traljavo. Ljudi, to nikoga ne interesuje. Ovo je 21. vek i neophodna stvar za uspeh je kvalitet. Još jednom se ograđujem, ne pratim domaću scenu…iz navedenih razloga.
Postoji li nešto zbog čega bi "Six Pack" prestao da postoji?
MIKI: Da mene otmu vanzemaljci.