Slobodan Trkulja za "Nezavisne": Srpska nematerijalna kulturna baština je svetska sila

Slobodan Trkulja, srpski muzičar svjetskog glasa i renomea, sa "Balkanopolisom" nastupio je u utorak veče, 13. januara, kod Hrama Hrista Spasitelja, gdje su okupljeni građani proslavili Novu godinu po julijanskom kalendaru.

Uz "Balkanopolis" nastupila je i etno-grupa "Dar" te mladi pjevač iz Banjaluke Danilo Milosavljević.

Neposredno pred sam koncert o svojoj karijeri i muzici Trkulja je govorio za "Nezavisne".

NN: Razgovor bih započeo 2019. godinom. Tada ste ispred hrama Hrista Spasitelja održali koncert sa Stefanom Milenkovićem. Zanimljivo je da ste danas porodični prijatelji, a da ste se baš prilikom tog koncerta upoznali. S tim u vezi šta je za Vas značio ovaj nastup u Banjaluci i kako ga pamtite?

TRKULJA: Stefana sam praktički upoznao dan pred koncert. Zajedno smo putovali. Mislim da je četvrtak bio. Sreli smo se na aerodromu. Došli smo istim avionom iz Beograda za Banjaluku. Dan nakon toga smo nastupali. On je čovek koji dolazi iz klasičnog sveta, ali i čovek rada, discipline, izuzetnog sviračkog umeća. Moj utisak kao muzičara je bio da sam prosto prisustvovao izvođenju jednog čoveka koji je genijalac. On čini da ono nemoguće i izuzetno teško izgleda toliko lagano i moguće. To mi je glavni utisak bio tokom cele te večeri. U pauzama njegovog sviranja sam ja nastupao i izuzetno mi je bilo lepo, zato što su Banjalučani dobra publika, umeju da slušaju. Posle toliko decenija iskustva na sceni ti možeš da prepoznaš kada ljudi čuju. To je neka posebna tišina koja se javi kad sviraš. Prepoznaje se po zvuku, vidi se i u nekim pogledima i generalno, oseti se srcem. To veče Banjalučani su od prvog do poslednjeg tona disali sa nama.

NN: Sada ste tu zbog nastupa za Novu godinu po julijanskom kalendaru…

TRKULJA: Ovo je drugi put da nastupam za Novu godinu i to je bio poziv koji prosto nisam mogao da odbijem. Inače, nemam praksu i želju da nastupam za praznike. Za velike praznike, pogotovo za Božić, želim da sam sa svojom porodicom. To mi je jedino prirodno i logično. Ljudi su prestali da zovu posle silnih negativnih odgovora koje su dobili za takve nastupe, ali ovaj poziv za Banjaluku je bio specifičan. Jedna draga prijateljica umešala se u čitavu organizaciju i praktično prvi poziv sam dobio od nje. To je naša draga Hilda Hrekes, koja nastupa sa grupom "Dar". Zvaničan poziv organizatora koji je stigao kasnije morao sam da prihvatim jer je Hilda tako rekla (smijeh). Ona je jedna opasna Sirijka s kojom se nije šaliti.

NN: Ovaj put u Banjaluci ste sa "Balkanopolisom", grupom koja sljedeće godine slavi tri decenije postojanja. Šta je, po Vašem mišljenju, najveći uspjeh "Balkanopolisa" za dosadašnjih 29 godina?

TRKULJA: Da smo živi posle 29 godina sviranja muzike.

NN: Da li ste na početku očekivali višedecenijsku karijeru?

TRKULJA: Ne znam ni šta sam očekivao. Ja sam krenuo s idejom stvaranja moderne tradicije na način na koji je sada stvaramo. Muzika koju stvaramo jednostavno ukorenjena je u tradiciji, a opet je vrlo moderna i aktuelna, kao što je, u suštini, i tradicija uvek aktuelna. Tradicija je nešto što postoji hiljadama godina i to nije nešto što je dve godine u modi pa dve godine nije.

NN: Dakle, tradicija ne postoji bez nadograđivanja?

TRKULJA: Logično, tradicija se vekovima i milenijumima menja. Tradiciju izvode ljudi. To nije smesa neke materije koju svako pomalo izoblikuje pa ostavi. To je nešto što je nematerijalno i što se prenosi kroz ljude. Kada pomisliš koliko je sve duša pevalo te pesme i kroz koliko ljudi je sva ta muzika prošla da bi došla do, evo, 2026. godine u ovom obliku koji poznajemo, da bismo se mi sad igrali sa njom, to je fascinantno. I zašto da se ne igramo? Zar to nije način da se tradicija očuva? Zar se ljudi pre nas nisu igrali da bi stvorili nešto? Ako konzervativno i hermetički gledamo na tradiciju, onda to treba upakovati, staviti na policu i ne dirati - konzervirati. Ljudi pre mene su se igrali melodijama, igrali su se ritmovima, stvarali nove pesme, a to radimo i mi. Bukvalno, radimo to isto. Po prirodi, ja sam znatiželjan čovek. Ceo svoj život sam želeo da naučim neke nove instrumente, neke nove pesme. Iz te znatiželje u principu izađe i neki novi zvuk, neke nove kompozicije. Kompozicija "Nebo" recimo. Ona se meni samo javila. Ne znam kako drugačije da objasnim.

NN: Čitajući i slušajući Vaše intervjue novinari iz godine u godinu u tekstovima i emisijama navode da svirate sve veći broj instrumenata. Koji je stvaran broj instrumenata koje svirate danas?

TRKULJA: Iskreno, ne vodim evidenciju. U jednom momentu je to postala neka senzacija. Meni je to bilo normalno, da sviram mnogo instrumenata, jer sam znatiželjan. Svaki instrument koji bi došao do moje ruke gledao sam da kupim, da ga nabavim. Međutim, ja nisam kolekcionar, nego muzičar. Volim da imam različite instrumente kod kuće. U jednom momentu svirao sam 12 instrumenata, pa sam uzeo neke nove i to je otišlo na 15. Prešao sam 20 odavno, ali zvanična cifra kada me pitaju neka je, recimo, 20 instrumenata. Novinari vole brojke. Čovek sa dve ruke i 10 prstiju svira 20 instrumenata. To je sad kao neki cirkus, ali ne radi se o broju instrumenata. Radi se o tome da su meni, kada stvaram, potrebne nove ideje i nove inspiracije, a svaki novi instrument ima svoju priču. Svaki instrument tebe vodi negde i onda kad te instrument negde povede i ti kreneš tim putem, stvaraš drugačije. Instrumenti me inspirišu. Tradicije dugih naroda me inspirišu. Apsolutno sam fasciniran našom tradicijom i dalje - i duhovnom i svetovnom. Naša nematerijalna kulturna baština je bukvalno svetska sila.

NN: Predstavljali ste Srbiju prije nekoliko mjeseci na "Interviziji" u Moskvi. Kakvi su utisci iz Rusije i koliko je ta manifestacija pandan ili kontra kod nas, nažalost, popularnijoj "Evroviziji", a kažem "nažalost" jer "Evrovizija" sve manje veze ima sa muzikom, a sve više sa ideologijom?

TRKULJA: "Intervizija" je na svetskom nivou popularnija od "Evrovizije". Mi ovde smo opterećeni evrocentričnim sagledavanjem stvari. Nisu Evropska unija i Evropa epicentri svega. Naravno da u Evropi ima predivnih stvari. Ja sam studirao u Holandiji i tamo sam živeo osam godina. Naučio sam jezik i stekao prijatelje za čitav život. Nastupao sa fantastičnim orkestrima. Tu, dakle, ima izuzetno kvalitetnih stvari, ali svi narodi imaju nešto svoje divno i kvalitetno. Mi, recimo, ne znamo za tradiciju Uzbekistana, Tadžikistana, ne znamo za tradiciju Kirgistana.  Te zemlje imaju sjajnu muziku. Imaju poeziju od koje se čovek naježi. Mi smo stalno okrenuti na stranu Evrope, a nikako da sagledamo čitav svet. "Intervizija" u tom smislu je jedan prozor upravo u taj svet i te kulture sa idejom da se promoviše njihova tradicija, da se promoviše njihova kultura, gde je zabranjena bilo koja priča ideoloških nametanja nekih drugih vrednosti, što ultralevičarskih, što LGBT, baš iz razloga da se promovišu stvari koje su prirodno narodne. U tom smislu meni je nastup, a i sam poziv koji sam dobio od njih pošto sam tamo bio po specijalnoj pozivnici organizatora, predstavljao veliku čast. Neke od pesama koje sam čuo na "Interviziji" su me rasplakale. Ne znam o čemu čovek peva, ne znam nijednu reč njegovog jezika, izgovara zvukove koje ja ne mogu da prepoznam, ali srce je tu i sve mi je jasno. I onda, recimo, kada sam od čoveka iz Uzbekistana dobio prevod teksta pesme koju peva, a to je drevna ljubavna pesma koja se tamo stotinama godina peva, bio sam posebno oduševljen. Naravno, kada sam išao na "Interviziju" bilo je raznih komentara, čak i mojih prijatelja: ideš u Rusiju, Rusija je u ratu, zatvoriće ti se sva vrata, nećeš moći da nastupaš ovde ili tamo, ljudi će da reaguju ovako ili onako, a ja im kažem: "Ljudi, nisam uzeo pušku da pucam, napisao sam pesmu i otišao sam sa pesmom". Zar nije ideja da bude više pesme, a da bude manje ratova?

NN: Kako su Kinezi 16 milijardi i 200 miliona puta poslušali pjesmu "Tamo daleko" u Vašoj izvedbi?

TRKULJA: Nisu slušali samo Kinezi. To je jako dobro pitanje. Dosta ljudi je shvatilo da je tu pesmu poslušalo 16 milijardi ljudi, iako nas na planeti ima oko osam milijardi. Pesma zaista ima 16 milijardi i 216 miliona pregleda. Integralno, sve televizije koje su prenosile, njihova gledanost, klikovi na internetu, sve zajedno obuhvaćeno Kinezi su sa svojom tehnologijom izračunali vrlo precizno - 16 milijardi i 216 miliona puta je pregledana novogodišnja emisija u kojoj sam nastupio sa pesmom "Tamo daleko" u pratnji "Lang langa". Cifra je sumanuta i neverovatna. Četiri puta sam je proveravao, išao na razne njihove sajtove i, zaista, to je zvanična informacija.  Odlično, nisam se tome nadao.

NN: Nije bez razloga Nikola Tesla sahranjen baš uz tu pjesmu.

TRKULJA: Eto vidiš, ima i ta paralela.

NN: U ovom razgovoru pomenuli ste i studiranje u Holandiji. Koliko često danas svirate džez koji vam je tada bio primaran?

TRKULJA: Ne toliko često. Džez jeste deo mog vokabulara, jeste deo mog sviračkog umeća, najpre na saksofonu koji sam studirao. Džez mi dosta pomaže prilikom pravljenja aranžmana muzike koju stvaram i pri igranju kada sam na samom koncertu. Danas volim da se igram glasom i da improvizujem i onda sve te stvari koje si učio, a koje su vezane za džez, za slobodu izražavanja i stvaranja na licu mesta, se u mom slučaju, najviše čuju kroz glas. Dakle, džez je ostao deo mog vokabulara, ali ne toliko vokabulara "Balkanopolisa". "Balkanopolis" je zasnovan na modernoj tradiciji, na tradicionalnim melodijama, ritmovima, na napevima i pesmama sa ovoga podneblja, zvukom koji je inspirisan grlenim pevanjem i crkvenim pojanjem.

NN: Uskoro nas očekuje i drugo izdanje festivala "Put svile"?

TRKULJA: Da, 28. februara održaćemo festival "Put svile", drugu godinu zaredom. Tu tražimo paralele u muzici različitih naroda i sam festival je takav da zajednički stvaramo i učestvujemo u muzici koju donosimo. Gosti koji dolaze na ovaj festival učestvuju u muzici "Balkanopolisa". "Balkanopolis" učestvuje u muzici tih gostiju i to je, recimo, jedan projekat koji mi je izuzetno inspirativan i zanimljiv.