Godišnji koncert Univerziteta u Banjaluci (UNIBL) pod nazivom "Poklon Republici" biće održan 15. juna, sa početkom u 21 čas, na platou Filozofskog fakulteta u Univerzitetskom gradu, a ovim koncertom biće obilježen završetak nastave u akademskoj 2025/2026. godini, kao i Svjetski dan muzike.
Na koncertu će nastupiti Simfonijski orkestar Akademije umjetnosti Univerziteta u Banjaluci (AU UNIBL) i Simfonijski orkestar Narodnog pozorišta Republike Srpske (SO NP RS), pod dirigentskom palicom prof. mr Branke Radošević Mitrović i dr umj. Dušana V. Uroševića.
"Poklon Republici" predstavlja nastavak tradicije započete 2024. godine, kada je prvi put organizovan godišnji koncert pod otvorenim nebom, na istoj lokaciji, a prošlogodišnji koncert izazvao je veliko interesovanje publike i pozitivne reakcije, čime je uspješno postavljen temelj nove univerzitetske muzičke tradicije.
O tome šta publiku očekuje na trećem koncertu, u čemu se ogleda njegov značaj, pedagoškom radu na AU UNIBL i poziciji Banjaluke na mapi umjetničke muzike u intervjuu za "Nezavisne" govorio je Dušan V. Urošević.
NN: Godišnji koncert Univerziteta u Banjaluci (UNIBL) pod nazivom "Poklon Republici" održava se treći put. Šta publiku očekuje na ovogodišnjem koncertu, kojim ćete, zajedno da Brankom Radošević Mitorvić, dirigovati?
UROŠEVIĆ: Izuzetno mi je zadovoljstvo što se nakon godinu dana ponovo vraćam ovom koncertu, kojem ovaj put prilazim iz dve perspektive - kao neko ko kroz saradničko zvanje radi sa studentima svakodnevno, ali i kao umetnički direktor Simfonijskog orkestra Narodnog pozorišta Republike Srpske. Posebno me raduje što započinjemo saradnju između našeg akademskog i nacionalnog orkestra, što predstavlja vrhunski vid kulturne kooperacije u kojoj studenti i profesionalci zajedno stvaraju muziku. Program koji su pripremili muzički urednici David Mastikosa i Mladen Matović biće izuzetno zanimljiv i šarolik: od klasične muzike i domaćih autora, pa sve do filmskih tema koje publika uvek željno iščekuje na velikim koncertima. Uz nas će nastupiti i eminentna imena poput Lene Kovačević, Igora Paspalja, Dunje Simić, Dušice Blaženović i Jasne Grahovac.
NN: Riječ je o kulturnoj manifestaciji koja postaje tradicionalan događaj u kalendaru Univerziteta, ali i Republike Srpske, a Vi ste njen dio od samih početaka. Kao neko ko "raste" zajedno sa manifestacijom, u čemu se, po Vašem mišljenju, najviše ogleda njen značaj?
UROŠEVIĆ: Kroz ovakve događaje, Univerzitet pokazuje da nije samo obrazovna institucija, već prostor otvoren za sve građane, nudeći spektakl na otvorenom kakvim se mogu podičiti veliki svetski gradovi. U ovom turbulentnom vremenu, mi nudimo sat i po čistog uživanja u različitim žanrovima, pružajući ljudima priliku da ponesu najlepše emocije u porodičnom okruženju. Značaj ovakvog dešavanja je i u širenju vidika Univerziteta i snažnoj sinergiji sa institucijama Republike Srpske, uključujući Narodno pozorište i podršku predsednika Republike.
NN: Ovim koncertom biće obilježen i Svjetski dan muzike. Koliko je za samu Akademiju umjetnosti UNIBL važno što je Banjaluka, ali i Republika Srpska, te Bosna i Hercegovina na spisku gradova i država koji proslavljaju ovaj praznik?
UROŠEVIĆ: To je od presudnog značaja. Zahvaljujući viziji profesora Saše Pavlovića i Branke Radošević Mitrović, Akademija umetnosti i Banjaluka su upisane na svetsku listu gradova koji proslavljaju ovaj praznik, potekao iz Francuske. To je dokaz da možemo stajati rame uz rame sa velikim evropskim zajednicama u isticanju važnosti muzike. Muzika nas prati od momenta pre rođenja pa sve do odlaska na neka "lepša mesta". Ona je neodvojivi deo našeg životnog ciklusa i ambijenta u kojem živimo.
NN: Pored toga što ste dirigent, radite i kao pedagog na Akademiji. Koliko Vam predavačko iskustvo znači za poziciju dirigenta, da li Vam je možda na neki način lakše da detektujete probleme koje izvođači imaju?
UROŠEVIĆ: Neraskidivo je važno spojiti primarnu profesiju dirigenta sa pedagogijom. To mi omogućava da lakše detektujem interpretativne probleme kod izvođača i da im priđem pre svega ljudski, a zatim profesionalno. Pomažem im da sami izgrade svoju interpretaciju oslanjajući se na jasne muzičke parametre upisane u notama. Moje iskustvo na Akademiji, gde sam se razvijao od asistenta do uskoro i docenta, krunisano je radom u Simfonijskom orkestru Narodnog pozorišta Republike Srpske, a pedagoški rad mi neizmerno pomaže u komunikaciji sa ljudima, bilo da je reč o pozorištu, radu sa stranim ambasadama ili nevladinom sektoru.
NN: S Akademije svake godine izlazi novi kadar. Kako pristupate radu sa studentima? Imaju li po dolasku na školovanje potrebno predznanje, postoji li neki trend među sadašnjim generacijama?
UROŠEVIĆ: Moj odnos sa studentima je otvoren i specifičan, jer na Akademiji oni nisu samo brojevi u indeksu - mi ih poznajemo po imenu i prezimenu, znamo kroz šta prolaze i tu smo da ih izvedemo na profesionalni put. Naši studenti dolaze sa dobrim predznanjem i postižu impozantne uspehe uprkos prostornim uslovima u kojima rade. Što se tiče trendova, primećujem kod mladih generacija određeno odsustvo navike slušanja umetničke muzike, verovatno i zbog njene prevelike dostupnosti. To je polje na kojem moramo ozbiljno raditi još od osnovne i srednje škole, razvijajući kod njih kulturu odlaska na koncerte, predstave i izložbe.
NN: Koliko su studenti zainteresovani i ažurni kada je riječ o učestvovanju na manifestacijama u organizaciji UNIBL, ali i nacionalnog teatra Srpske?
UROŠEVIĆ: Čvrsto verujem da studenti treba da budu deo svih univerzitetskih manifestacija, bilo volonterski ili profesionalno. U Simfonijskom orkestru Narodnog pozorišta Republike Srpske studenti će uvek imati svoje mesto i rado ih pozivamo da sviraju sa nama. Na taj način oni stiču dragoceno radno iskustvo, upoznaju se sa brzinom i efikasnošću profesionalnog procesa rada. Trudimo se da uvek pružimo priliku najboljima, jer tome služe i Univerzitet i nacionalni teatar.
NN: Kakva je pozicija Banjaluke na mapi umjetničke muzike? Akademija umjetnosti UNIBL ima Simfonijski orkestar, Narodno pozorište Republike Srpske takođe. Dakle, na polju umjetničke muzike se nešto dešava. Ali, šta je još potrebno uraditi za bolju poziciju umjetniče muzike? Šta je izvođačima potrebno?
UROŠEVIĆ: Pozicija Banjaluke u regionu je veoma povoljna i vidljiva zahvaljujući radu Narodnog pozorišta, Akademije, Banskog dvora, Dečijeg pozorišta, Muzeja savremene umjetnosti, Audio-vizuelnog centra, te drugih institucija kulture. Kada naši umetnici odu negde ili kada kolege dođu kod nas, dobijamo isključivo pohvale. Naravno, delimo sudbinu velikih institucija poput Metropoliten opere u smislu finansijskih izazova i odaziva publike. Za bolju poziciju nam je potrebno mudrije osnovno obrazovanje koje će stvarati buduću publiku. Kultura nije odvojena od društva. Ona je spojiva i neraskidiva sa svim drugim aspektima društva poput ekonomije, turizma ili politike. Konkretno, Akademiji su potrebni bolji prostorni uslovi, a Simfonijskom orkestru je neophodan kadar - trenutno imamo samo 15 zaposlenih, a cilj nam je minimum 40 ljudi kako bismo lakše realizovali sve velike planove koje imamo.
NN: Kako se u vremenu sve agresivnije nadirućeg šunda, umjetnička, klasična muzika, koja odolijeva vijekovima, "bori" za širi krug eventualnih ljubitelja ili ona ipak ostaje da "egzistira" u krugu odabranih?
UROŠEVIĆ: Moj pristup koji zagovaram je demistifikacija umetničke muzike. Ona nije elitistička, već pripada svim ljudima. Protiv šunda smo se borili i 1750. i 1990-ih, i borićemo se uvek. Ta borba nije invazivna, već se vodi kroz obrazovanje i svest da je kultura neraskidivi deo društva. Pozivam sve da dožive koncert uživo. To iskustvo oplemenjuje porodične i komšijske odnose, donoseći harmoničniji životni tok kroz emocije koje muzika prenosi.
NN: Između ostalog ste, kako smo već naveli, pedagog na Akademiji, te ste na poziciji umjetničkog direktora i dirigenta Simfonijskog orkestra Narodnog pozorišta Republike Srpske. Šta Vaši pozivi predstavlju za Vas, koliko daju, a koliko oduzimaju?
UROŠEVIĆ: Spadam u one ljude koji žive svoj posao, što je stepenik više od same ljubavi prema profesiji. Pedagoški rad smatram najlepšim na svetu, jer ostavlja trajni trag i dug društvu. Sa druge strane, uloga umetničkog direktora je zahtevna - od osmišljavanja sezone i dovođenja solista do borbe za svako radno mesto i muzički projekat. To su iscrpljujući procesi, ali ih ne vidim kao nešto što "oduzima". Mi radimo za zajednicu i svaki trenutni stres je samo kapljica u moru lepote i benefita koje naš rad donosi društvu.
NN: Za kraj razgovora, jedno uopšteno pitanje: planovi za buduće dane?
UROŠEVIĆ: Završavamo sezonu krajem juna. Pored koncerta 15. juna, Narodno pozorište Republike Srpske će obeležiti Svetski dan muzike 23. juna performansima po gradu. Nakon kratke letnje pauze, posvetiću se osmišljavanju nove sezone i gostovanja, ali planiram da se malo više fokusiram i na sopstvenu karijeru. Želim da radim na projektima koji su za mene lični izazov, jer nas stalno postavljanje novih ciljeva čini mudrijim i snalažljivijim ljudima, koji iz dana u dan profesionalno i ljudski napreduju.