Bend Vladimira Kostadinovića koji nosi naziv "Remembering Roy Hagrove" nastupiće 26. novembra u 20 časova u sklopu druge večeri sedmog "Intime Jazz Festa" u Banskom dvoru u Banjaluci.
Pored Kostadinovića za bubnjevima, ovaj sastav čine renomirani muzičari Strahinja Banović - truba, Branko Marković - kontrabas, Jaka Kopač - saksofon i Bojan Cvetković - klavir.
Kostadinović je višestruko nagrađivan bubnjar, kompozitor i aranžer, koji je u posljednje vrijeme jedan od najtraženijih bubnjara na svjetskoj muzičkoj sceni, a status je izgradio svojim dinamičnim stilom i izuzetnom muzikalnošću.
Osnovno i srednje muzičko obrazovanje stekao je u Beogradu, diplomu sa master studija ponio je sa Univerziteta u Gracu, a svirao je na mnogim istaknutim festivalima u Sjedinjenim Američkim Državama, Kini, Kubi, Njemačkoj, Engleskoj, Nizozemskoj, Švajcarskoj, Francuskoj, Španiji, Austriji, Italiji i brojnim drugim zemljama.
Više o predstojećem koncertu u Banjaluci, saradnji sa kolegama i džezu u različitim podnebljima Kostadinović je govorio u intervjuu za "Nezavisne".
NN: Kakav repertoar pripremate za "Intime Jazz Fest", kakav koncert očekuje Banjalučane?
KOSTADINOVIĆ: Naš cilj je da stvorimo atmosferu u kojoj će svaki ljubitelj dobre muzike pronaći nešto što ga pokreće i inspiriše. Banjalučane očekuje veče ispunjeno kvalitetnom muzikom i sjajnom energijom. Pripremili smo raznovrstan repertoar koji spaja klasične džez standarde sa modernim interpretacijama i aranžmanima legendarnog trubača Roja Hargrouva. Uz to, možda ćemo izvesti i nekoliko originalnih kompozicija, tako da će publika imati priliku da uživa u bogatom spoju improvizacije i emotivnog izraza koji su karakteristični za džez muziku.
NN: Kako teče saradnja sa kolegama iz benda, na koji način u jednu koherentnu cjelinu uklapate različite muzičke senzibilitete? Ima li prostora za improvizaciju?
KOSTADINOVIĆ: To su moji dugogodišnji prijatelji i kolege s kojima sviram već dugi niz godina, kad god se nađem u Srbiji. Svaki član donosi svoj jedinstveni muzički senzibilitet i iskustvo, što doprinosi raznovrsnosti našeg izraza. Proces uklapanja tih različitih stilova u jednu koherentnu celinu zasniva se prvenstveno na međusobnom slušanju, otvorenoj komunikaciji i zajedničkoj strasti prema muzici. Džez kao žanr sam po sebi pruža mnogo prostora za improvizaciju, pa je ona neizostavan deo našeg rada. Upravo kroz improvizaciju dolazimo do novih ideja i stvaramo posebne trenutke na sceni, kako za nas, tako i za publiku.
NN: I ranije smo imali priliku da Vas čujemo na "Intime Jazz Festu". U kakvom Vam je sjećanju ostala ova manifestacija i kakvu budućnost joj predviđate?
KOSTADINOVIĆ: "Intime Jazz Fest" je festival koji okuplja sjajne umetnike iz cele Evrope i pruža publici priliku da uživa u džez muzici na najvišem nivou. Organizacija je na izuzetno visokom standardu, a posebna energija festivala ostavlja upečatljiv trag, kako na izvođače, tako i na slušaoce. Verujem da ovaj festival ima sjajnu budućnost i da će nastaviti da raste, inspirišući nove generacije muzičara i donoseći vrhunsku muziku publici još dugi niz godina.
NN: Koliko je značajno i za manje sredine poput Banjaluke da imaju jedan ovakav festival, u čemu se ogleda njegov značaj?
KOSTADINOVIĆ: Mislim da je itekako značajno. Ovakvi događaji ne samo da donose vrhunsku muziku i umetnike iz celog sveta, već i obogaćuju kulturnu scenu grada, inspirišući lokalne umetnike i publiku. Festival pruža priliku da se džez muzika približi širem auditorijumu, negujući ljubav prema umetnosti i stvarajući prostor za razmenu ideja i emocija. Njegov značaj se ogleda u povezivanju zajednice, podizanju kulturnih standarda i stvaranju prepoznatljive platforme koja Banjaluku postavlja na mapu značajnih džez destinacija.
NN: Naziv benda je svojevrsna posveta Roju Hargrouvu. Koliki uticaj njegovo stvaralaštvo ima na Vas lično, a i na rad Vašeg benda?
KOSTADINOVIĆ: Naziv benda, kao što ste i sami rekli, predstavlja svojevrsnu posvetu Roju Hargrouvu, koji je ostavio neizbrisiv trag u svetu džeza. Njegovo stvaralaštvo ima ogroman uticaj na mene lično, ali i na rad našeg benda. Imao sam tu čast i sreću da sviram jednom prilikom sešn sa Rojem Hargrouvom u jednom od najpoznatijih džez klubova u Njujorku, "Smallsu". To je bilo predivno i nezaboravno iskustvo koje me je inspirisalo i obogatilo, kako muzički, tako i lično. Svirati uz umetnika njegovog kalibra bila je privilegija koja mi je pokazala koliko strast i posvećenost muzici mogu biti snažni. Hargrouv je bio poznat po spajanju tradicionalnog i modernog džeza, kao i po svojoj emotivnosti i virtuoznosti. Njegova sposobnost da spoji različite muzičke stilove, od hard bopa do R'n'B-a, daje nam smernice kako da i mi sami istražujemo i pomeramo granice u svom radu.
NN: Za Vašu karijeru je specifičan rad na relaciji Amerika-Austrija-Srbija. Koliko se život umjetnika u inostranstvu razlikuje od života umjetnika Srbije i BiH? Da li je moguće porediti jedne sa drugima?
KOSTADINOVIĆ: Život umetnika u inostranstvu često podrazumeva veće mogućnosti za nastupe, veću konkurenciju i pristup globalnoj muzičkoj industriji, ali i izazove u smislu integracije i stalnog prilagođavanja novim kulturama. S druge strane, umetnici u Srbiji i BiH često imaju snažniji osećaj zajedništva, jer su scena i zajednice manji, a često i više povezani. Teško je direktno uporediti te razlike, jer svaka sredina nosi svoje prednosti i izazove. Ipak, ono što je zajedničko svim umetnicima, bez obzira na geografske razlike, jeste strast prema muzici i želja za kreativnim izražavanjem.
NN: Svako podneblje ima svoju specifičnost kada je riječ o džez muzici. Koje bi, po Vašem mišljenju, bile specifičnosti džeza na Balkanu i da li se i u kojoj mjeri razlikuje od "svjetskog" džeza?
KOSTADINOVIĆ: Džez na Balkanu nosi jedinstvene uticaje tradicije, narodne muzike i ritmova koji su duboko ukorenjeni u kulturi ovog regiona. U ritmici i harmoniji često se mogu prepoznati elementi narodne muzike, poput složenih metara i karakterističnih melodičnih linija (trilera) koje definišu balkanske melodije. Takođe, improvizacija je vrlo naglašena, jer je to tradicija koja se prenosi kroz generacije, kako u narodnoj muzici, tako i u džezu. U poređenju sa "svetskim" džezom, koji se možda više oslanja na druge različite stilove i uticaje klasične muzike, rekao bih da su oba pravca veoma emocionalno intenzivna. Iako se globalni džez na zapadu razvijao pod uticajem mnogih evropskih i američkih tradicija, balkanski džez zadržava specifičan emotivni naboj koji je duboko povezan s folklornim korenima ovog regiona.
NN: Sarađivali ste sa brojnim džez muzičarima svjetskog renomea. Koja saradnja je na Vas ostavila najveći utisak i za koju biste rekli da je imala najveći značaj za Vaše stvaralaštvo?
KOSTADINOVIĆ: Teško je izdvojiti samo jednog umetnika koji je najviše uticao na moj umetnički razvoj, jer je svaki od njih podjednako doprineo tom procesu. Svaka saradnja mi je donela nova iskustva i perspektive, a kroz rad sa različitim muzičarima, učio sam i razvijao se na mnogo nivoa. Svaka od tih saradnji imala je poseban značaj i doprinela formiranju mog ličnog muzičkog izraza. Možda bih izdvojio nekoliko imena: Duško Gojković, Antonio Farao, Beni Golson, Toni Monako, Džo Lok i Kris Poter. Svaki od njih je izuzetan umetnik i velika inspiracija, kako kroz njihov rad, tako i kroz zajedničke nastupe koje smo imali u poslednjih 12 godina. U septembru ove godine, u Njujorku, imao sam čast da sa Krisom Poterom snimim svoj novi album "Iris", koji će biti objavljen pod etiketom izdavačke kuće "Criss Cross". Album se očekuje na proleće 2025. godine. Pored Krisa Potera, na albumu su učestvovali: Džefri Kizer, Ben Vendel, Aleks Sipjagin, Džo Lok i Mat Bruer. Ovaj projekat mi mnogo znači i jedva čekam da ga podelim sa publikom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.
