Došao sam iz rokenrola, džeza i bluza. Nikada pre "Legendi" nisam svirao narodnjake niti sam ih slušao. Možda se originalnost naših pesama krije upravo u tome. Da sam svirao narodnjake, verovatno bih upao u neki kliše i šablon pa bih bio kopija kopije. Krenuo sam iz svog ugla, kako ja mislim da bi to trebalo da zvuči, kaže Zoran Dašić Daša, autor muzike i tekstova poznate grupe "Legende", u intervjuu za "Nezavisne".
Osnivač ove grupe, koja je proteklog vikenda održala koncert u vodenom parku "Aquana" u Banjaluci, kaže da svi imamo u podsvjesti zabilježene genetske zvuke naše stare narodne muzike.
"Hteo ne hteo narodnjake čuješ u prolazu, u autobusu, na ulici, a ono što ti se sviđa ostane nataloženo i sačuvano, kao u nekoj banci, a ono što ti ne prija odbaciš", objašnjava Dašić.
NN: Kako se jedan roker odlučio da svira narodnu muziku?
DAŠIĆ: Bora Čorba je tu odigrao veliku ulogu, jer sam ja svoju rokenrol karijeru okončao kratkim boravkom u "Ribljoj čorbi" kada sam, na svu sreću, odlučio da odustanem od te priče. Bora je jako bio vezan za nas, a i mi smo kumovi privatno. On je u to vreme bio u fazi pića i kafana i to poprilično. Bio je oduševljen idejom da se napravi nešto kao "Legende", jer je u tome video neki svoj alter ego. Planirao je da, paralelno sa "Ribljom čorbom", peva i u "Legendama", da mu to bude neki ventil i deo ličnosti koja peva neku kafansku muziku. Sećam se da mi je te 1988. godine rekao: "Napravićemo najbolji kafanski bend u Jugoslaviji!" Tako je sve i počelo, na prvoj ploči nam je napisao čak sedam tekstova. Na drugom albumu je već imao previše obaveza sa "Ribljom čorbom" pa je to zapravo bio moj kompletan autorski prvenac, veoma uspešan, što mi je dalo podstrek da dalje radim sve sam i to se pokazalo kao dobro.
NN: Pored originalne muzike, "Legende" su poznate po veoma dobrim tekstovima. Koliko pažnje pridajte pisanju stihova?
DAŠIĆ: Tekstovi su ranije bili jako bitni, to je bila poezija koja se peva. To se isto izgubilo. Po mojim iskustvima u rokenrolu, jer sam se time ranije bavio, imena koja su ostala su ljudi koji su imali odlične tekstove. Pogledajte, recimo, Boru Čorbu, Bregovića, Juru Stublića, Džonija Štulića, Balaševića. Najveći autori na ex-YU prostorima su, u stvari, bili najveći tekstopisci. Ja sam pristalica toga, ako je muzika odlična onda je radije treba ostaviti kao instrumental, nego kvariti nekim praznim tekstom, ako nemaš šta da kažeš.
NN: U kolikoj mjeri muzika koju slušate utiče na Vaš autorski rad?
DAŠIĆ: Strašno volim moderni hevi metal i to onaj severnjački, gotiku i taj neki fazon. Recimo, obožavam "Nightwish" i "Rhapsody". Hevi metal je ozloglašen strašno. Tu ima jako mnogo klasične muzike, fantastičnih harmonija i aranžmana. Taj spoj operskih pevačica i metala je možda neobičan, ali jako lepo zvuči. Volim i bluz. A dao bih sve u životu kada bih svirao muziku kao Brajan Adams, onaj zdravi rokenrol, naravno, nevezano za "Legende". A, opet, čvrsto stojim iza "Legendi", jer sam pobornik toga da svako treba da neguje svoje tradicionalne vrednosti, tako da bluz radije ostavljam Amerikancima. Mi sebe smatramo čuvarima tradicije, to neka naša dužnost, da negujemo svoje i da ne zaboravimo to, zbog nekih budućih generacija koje dolaze. Ne smemo izgubiti identitet, jer danas su globalni vetrovi veoma jaki. Ako nemaš korene, oduva te začas. Najtužnije je da neko sa 30 godina ne zna kome pripada, kojem narodu i naciji.
NN: Čini se da se danas narodna muzika polako vraća u modu i postaje sastavni dio nekih drugih žanrova, kao što je, recimo, džez?
DAŠIĆ: Donedavno je to bila sramota. Kao, "narodnjak je bljak" kod mlađih generacija. Mi prihvatamo sve što dolazi sa Zapada pa sviramo ono što nam se nameće. Ali, kada se scena zasitila toga, onda se neko probudio i osvestio i shvatio da i mi imamo nešto svoje. A do toga je došlo i zbog toga što više nema ideja, to je praktični razlog. Sve je već odsvirano, sad se ideje crpe iz narodne muzike. A to je najveći bunar blaga i vrednosti, koji je olako bio zaboravljen.
NN: Kada pogledate unazad, koliko se Vaša publika promijenila za 25 godina, koliko "Legende" postoje?
DAŠIĆ: Nama se publika strašno podmladila zadnjih godina. Dok je ranije bila iznad 35 godina, sada je prosek ispod 30, što je neverovatno. To nam, naravno, prija. Prihvatila nas je nova generacija publike i to na neki način, ne garantuje, ali obećava da će ova priča trajati. Ja ne krijem da smo se trudili da napravimo nešto što će biti evergrin.