Popularna srbijanska rok grupa "Van Gogh", osnovana prije 23 godine, svakim novim albumom iznova oduševljava brojnu publiku. I nedavno objavljeni album "Lavirint", koji je za samo 21 dan prodat u 100.000 primjeraka, ponovo ih je stavio u centar regionalne muzičke scene.
Zvonimir Đukić Đule, vokal grupe, potvrdio je da se ovih dana u prodaji pojavilo i drugo izdanje "Lavirinta", tako da bend ima mnogo razloga za zadovoljstvo.
Album "Lavirint" je veliki ponos za nas, potpuno stilski drugačiji. Mogli smo da se oslonimo na neke stare hitove grupe "Van Gogh" i da štancujemo novi album u novom omotu. Ali, ovo smo mi danas. Kome se dopada - dopada, kome ne - žao mi je, idemo dalje, kaže Đule.
NN: Da li ste nekada bili u lavirintu?
ĐULE: Konstantno, a i vi ste. Ko od nas nije osetio lavirint, ukus, radost i strah lavirinta, taj teško da je živeo život.
NN: Koliko je teško stvarati novi album?
ĐULE: To je jedna posebna zadovoljština, jer kada završite turneju nakon dvije i po ili tri godine i kada se ta zavesa spusti, ne bude vam svejedno. Znate, ljudi imaju posebne energije, gde god da su, na bilo kojoj geografskoj širini ili dužini. Godi nam da se ponovo vidimo s njima i onda brže-bolje idemo u studio da te ideje nekako objedinimo u album. Sve to dobija svoj pravi smisao kada bend krene na turneju, a evo, mi smo već u sedlu.
NN: Mnogi muzičari pričaju o krizi autorstva. Osjećate li i Vi tu krizu?
ĐULE: Ova kriza, koja nas je sve pogodila, ne na ovim našim regionalnim nivoima, već na svetskom nivou, nije mačji kašalj, ali nekako uvek se molim da ostane makar na tome. Ići će ka boljem, samo da ne doživimo krizu duha, morala i da se mi kao ljudi ne otuđimo jedni od drugih. Kriza autorstva svakako postoji. Kad vidiš da se veliki stari bendovi vraćaju na velika vrata i da se taj krug ponovo otvara, a neki stari zatvara, shvatiš da su se mnogi uželeli te neke stare muzike. "Van Gogh" radi albume kako oseća i kako je po instinktu negde vođen i potpuno nam je drago da do sada nismo radili kompilacije. Verovatno će u nekom periodu naše karijere doći taj trenutak kada ćemo poželeti da neke pesme koje nisu izašle kao prvi singlovi, a ljudi ih vole, napravimo u nekom novom izdanju.
NN: Kažete da je kriza, a za 21 dan prodato je 100.000 primjeraka novog albuma. Kako to komentarišete?
ĐULE: Znate kako, ljudi vole muziku. I mi smo zatečeni, zaista. Kada imate fantastičnu reklamu, a "Van Gogh" je sa "M:tsom" u Srbiji i "M:telom" u BiH imao zaista fantastičnu reklamu, i kada ste dostupni na svim prodajnim mestima i tim stavom želite da decentralizujete primat velikih gradova, ne da se samo tu nađe disk, nego i u najmanjem selu i zaseoku i gradiću. Dakle, dostupan je svima, pa uspeh ne može izostati.
NN: Šta je presudilo da prodaja bude tako velika?
ĐULE: Cena je bila bitna i presudna, zaista. Mogli smo da stavimo da košta 10 evra, ljudi bi poželeli, ali svesni činjenice da ne mogu sebi da ga priušte uzeli bi to sa Interneta. Morate voditi računa o ljudima. Mi vodimo računa o našim fanovima.
NN: Da li se neka pjesma s novog albuma već izdvojila kao hit?
ĐULE: Tražite od mene težak odgovor na, na prvi pogled, lako pitanje. S albuma "Lavirint" jako mi je draga pesma "Pipi". Ako uzmemo u obzir da je album otvorio singl i spot za pesmu "Nek' te telo nosi", a ovih dana je krenuo i spot za pesmu "Kidaš moj svet", raduje me što se na radio-stanicama zahuktavaju pesme kao što su "Pipi" i "Rođendan", "Lepa žena" i "Aerodrom". Posebno mi je draga i pesma "Meni nije ni do čega".
NN: U jednoj pjesmi pjevate sa muzičarem Ramirezom. O kome se radi i kakva je to pjesma?
ĐULE: Radi se o našem prijatelju. Album "Lavirint" je sazdan sa puno ljubavi, kao i svaki prethodni. Ovoga puta imamo više gostiju, pre svega prijatelja, a onda i ljudi čijem se muzičkom umeću divimo i čije muzičko umeće poštujemo. Ramirez je naš dugogodišnji prijatelj, koji je nekada bio u grupi "Sunshine". Jedan slučajni susret je učinio da taj susret ovekovečimo zajedno ispred mikrofona u pesmi "Meni nije ni do čega". Ubeđen sam da ova pesma nije mogla da izabere bolji trenutak.
NN: Kazali ste da se "Van Gogh" ne priklanja trendovima, ali nastoji da ne ostane konzervativan. Kako pronalazite tu granicu i uspijevate da sačuvate publiku?
ĐULE: Instinkt, prvenstveno instinkt. Nikada se nismo trudili da se dopadnemo svima, a tokom godina smo se dopali mnogima. Ima li šta lepše od toga?!
NN: U Banjaluci ste često i uvijek su vam koncerti posjećeni. Kako uspijevate da uvijek okupite publiku?
ĐULE: Znate kako, mi ljude poštujemo i nekako vozimo se muzikom godinama. Da ljudima ne pružite svaki put nešto novo oni vam ne bi uzvratili, ali to uzajamno poštovanje i vaspitanje i posvećenost je ono pravo, ključ tajne. Zato se radujem koncertu i u Banjaluci i širom Republike Srpske i Federacije BiH. Album "Lavirint" je veliki ponos za nas, potpuno stilski drugačiji. Mogli smo da se oslonimo na neke stare hitove grupe "Van Gogh" i da štancujemo novi album u novom omotu. Ali, ovo smo mi danas, kome se dopada - dopada, kome ne - žao mi je, idemo dalje.
NN: Nedavno ste izjavili da ne pronalazite inspiraciju i svoje pjesme nego one pronalaze vas. Gdje vas najčešće pronalaze, odnosno kad najbolje stvarate?
ĐULE: Najviše me inspiriše život u svom izvornom obliku, onakav kakav jeste. Naše pesme su nastale na nemogućim mestima. Možda ako nekada budemo napravili muzej, naći će se u njemu jastučnice na kojima pišu stihovi "Opasnog plesa", hemijskom olovkom ispisani čaršavi iz hotela, restorana, salvete, novine, pantalone, majice, gde smo stigli da zapišemo, a onda kad su došli mobilni telefoni, neke melodije smo pevali u telefon u toku turneje, pa to posle prebacivali na gitaru. Jednostavno, suština je da to bude izvorno i iz prve ruke, "na jedan" direktno ka publici.
NN: Kazali ste da je uspjeh rezultat, pored rada i talenta, velike sreće. U kojim trenucima ste osjetili da je sreća pomogla "Van Goghu"?
ĐULE: Za uspeh je najvažniji rad jer ako okrenete reč rad u ogledalu, to je dar. Samo rad, rad i rad, pomalo talenta, malo sreće, beskrajna posvećenost. Ne postoji recept, ali ja sam osetio da je mene dotakao takav model. Naša misija je muzika. Mogli smo da odaberemo bilo koji drugi put, koji je možda lakši, ali svakako ne sa toliko sreće, inspiracije i izazova. Ovaj put je vrlo neizvestan. Bilo koji kreator na planeti ima neizvestan put; danas jeste sutra nije, ali ako imate dobru nameru i zaista beskrajno volite to, a mi volimo, vozićete se notama makar dok smo živi.
NN: Kada vas možemo vidjeti u Banjaluci?
ĐULE: Voleo bih da to bude tokom septembra. Pozdravite mi Banjalučane i radujemo se dolasku. Na svaki vaš huk mi pravimo zvuk.
Živinarsko-kravljostokasti grip
NN: Plašite li se novog gripa?
ĐULE: Imam osećaj da se to neko vrlo, vrlo poigrava sa nama. Pazi, imali smo lude krave, imali smo ptičji grip, danas svinjski, sutra skakavičji, a onda, verovatno, ako ne budu sve količine lekova izneli iz magacina, jer su se već odavno ubuđali, a moraju da smisle neku aferu, onda će smisliti verovatno neki živinarsko-kravljostokasti grip. Znaš šta, ima sigurno tu imaginacije. Ko zna šta se dešava oko nas dok mi gubimo vreme na to da li je ptičji, svinjski ili papagajski grip. Neko nešto tamo radi iza debelih vrata, a nama je pogled skrenut na "pazite, perite ruke". Perite ruke, čuvajte higijenu duha, ljudi.
Džekson će ostvariti san na onom svijetu
NN: Kako komentarišete smrt legendarnog Majkla Džeksona?
ĐULE: Posle svega nije važno da li vam se muzika Majkla Džeksona dopada ili ne. Tužan sam što se to dogodilo, ne daj bože nikome, ali takvom jednom čoveku... On je zaista kralj onoga što je radio, osporavan, očigledno, a sudeći po njegovom pogledu - jako usamljen i tužan. Ubeđen sam negde da će se tamo u nekoj drugoj bašti probuditi i uspeti da ostvari ono što nije uspeo da ostvari u ovozemaljskom životu.