Ena Pavlović, glumica koja je školovanje završila na Akademiji umjetnosti Univerziteta u Banjaluci, označiće svoj povratak na scenu monodramom "Da sam ja pozorište, zapalila bih se", i to igranjem pred bečkom publikom 3. aprila.
Višestruko nagrađivana predstava opisana je kao "tragikomedija jedne mladosti", a u razgovoru za "Nezavisne" Pavlovićeva je otkrila sve o monodrami koju izvodi još od studentskih dana, izazovima i povratku pred publiku nakon tri godine pauziranja u svijetu glume.
"Predstava je nastala kao odgovor na zadatak mog profesora glume Željka Mitrovića 'Ja u svetu glume'. To je bio jedan od naših ispita na četvrtoj godini glume, koji je podrazumevao potpuno samostalan rad, kao pripremu za rad na diplomskim predstavama. Mislim da moja klasa ima veliku zahvalnost za našeg mentora, jer nas je od početka učio da budemo sve u pozorištu. Sam svoj majstor. Naše je studiranje uvek bilo entuzijastičko, nikako elitističko", rekla je Pavlovićeva.
Kako kaže, predstava govori o procesu "nastanka i nestanka" glumice, tiče se svakog čovjeka, a sve je prikazano kroz prizmu pozorišne profesije.
"Predstava se igra zahvaljujući SPKD 'Prosvjeta', koje se bori za kulturnu scenu i kulturni život Srba u inostranstvu. Zahvalna sam bivšem predsedniku Srđanu Mijalkoviću, kao i sadašnjem predsedniku ovog društva Marku Šariću jer imaju sluha za mlade ljude i njihove ideje. Kao deo 'Prosvjete' rodio se 'Klub mladih umetnika' vođen Vesnom Špirić, i to je svojevrsni sijaset divnih ljudi iz raznih branši koji žive da svoje slobodno vreme posvete umetnosti", kazala je Pavlovićeva.
Kako kaže, veliko oduševljenje izaziva u njoj i činjenica koliko se ljudi trude i imaju volju da uče, da se nadograđuju u nečemu iako to nije njihova primarna profesija.
"Želim da osvestimo i približimo ljudima pozorišni život, volela bih da se promeni ona fraza 'ide malo da se igra'. Da, glumac mora da se igra da biste vi imali burna iskustva gledajući teatar, ali iza te igre se krije mnogo rada, truda, odricanja, mnogo ljubavi pre svega. Čini mi se da sve nekako možeš da se nateraš da radiš, ali ovo moraš zaista da voliš da bi dozvolio sebi svaki put iznova i iznova svojevrstan stres. To može ili lud čovek ili zaljubljen", pojasnila je Pavlovićeva.
Glumac je radnik, kao i svaki drugi, samo je njegov alat malo osjetljiviji, a ova glumica izvođenjem monodrame proslavlja povratak na pozorišne daske.
"Svoju monodramu sam poslednji put igrala pred trudnoću. Prošlo je dosta vremena od tada i vreme je za vraćanje prvoj ljubavi onoliko koliko to obaveze dozvoljavaju. Važno mi je da predstava drži pažnju, da ljude zanima šta ja to radim, a same reakcije zavise od profila publike, meni to nije tako važno. Nadam se turneji, a nadam se i nekom novom projektu", objasnila je Pavlovićeva.
Reakcije su do sada bile pozitivne, prema njenim riječima, ljudi uglavnom prepoznaju ideju monodrame, iako je ona sama po sebi pomalo haotična.
"Lično mi je trenutno ovo zahtevno tehnički u smislu manjka kondicije zbog velike pauze u bavljenju pozorištem. Ali generalno mislim da ako se dobro 'uđe', ako se napravi konekcija glumca, publike, priče, onda te igra sama nosi pa uradiš i ono što misliš da ne možeš. Zato i jeste pozorište čudo! Sve zavisi od tebe, i ništa ne zavisi od tebe", naglasila je Pavlovićeva.
Za kraj, Pavlovićeva je kazala da ima veliku želju da se ostvare neke ideje i projekti vezani za Teatar mladih, u okviru "Kluba mladih umetnika".
"Volela bih da sa tim uradimo neke turneje, dođemo i pred Banjalučane i ugostimo mlade ljude iz Republike Srpske. Imamo Vesnu koja je majstor organizacije, imamo 'Prosvjetu' da nam otvori put i imamo talentovane vredne ljude koji treba da pokažu koliko vole umetnost", zaključila je Pavlovićeva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.
