SARAJEVO Smatram da teatar nije sakralan svet i nikad o njemu ne govorim u tom smislu, kaže Eugenije Barba, jedan od najcjenjenijih teatarskih reditelja.
`U rad na predstavi u potpunosti uključujem svakog glumca i vjerujem da je u tome posebnost teatra. Koristim poseban rad s glumcima u teatru jer sam i sam po profesiji glumac`, kaže Barba koji se sarajevskoj publici predstavio u srijedu naveče u okviru MESS-a svojom postavkom komada `Andersenov san`, u izvedbi ansambla danskog `Odin Teatreta`.
Barba objašnjava da je u predstavi `Andersenov san` iskoristio kreativnost svakog od glumaca.
`Jednostavno dao sam im zadatke. Rekao sam da me zanimaju tri teme. Prodaja, odnosno put kojim se trguje robljem, život starih osoba u domovima i Hans Kristijan Andersen. Oni su radili i rezultat njihovog rada je 22 sata snimljenog materijala. Taj materijal sam pregledao, kao pravi filmski režiser uzeo ono što mi treba, još doradio i od toga pravio predstavu`, objašnjava Barba.
Upitan da kaže otkud Andersen u njegovoj predstavi, Barba je istaknuo da je on bio njegova treća tema, za koju se odlučio naknadno.
`U vrijeme kada sam odlučio raditi novu predstavu bila je godišnjica Andersenovog rođenja. Čak je oformljena i Fondacija 'Hans Kristijan Andersen'. Shvatio sam da ako uradim predstavu na temu Andersena dobit ću novac, a s druge strane zanimao me i njegov život`, kaže Barba.
Objašnjava da je ovaj čuveni danski bajkopisac imao teško djetinjstvo i mladost, jer mu je otac bio postolar, a majka pralja i poluprostitutka.
`Bio je neškolovan, sa 14 godina je pobjegao u Kopenhagen i tamo izlaz pronašao u umjetnosti. Prvo se bavio baletom, a nakon toga je želio da bude glumac. Upoznao je neke ljude koji su ga školovali i tada je shvatio da ima dara za pisanje`, kaže Barba.
Osvrnuvši se na pojam antropološki teatar, koji se često pominje, poručuje kako bi volio da neko od kritičara konačno definira taj pojam.
`Mnogi kritičari često govore o antropološkom teatru i moj rad svrstavaju u tu kategoriju. Sve je to lijepo i ja nemam ništa protiv toga, ali bih volio da mi neko konačno objasni ovaj pojam u teatru i precizno ga definiše`, rekao je Barba.
On objašnjava da danas postoji više definicija teatra te da veliki broj pridjeva koji se koriste za teatar nemaju nikakvo značenje.
`Danas je teško definirati teatar bez pridjeva jer kad sretnem nekoga i pitam ga šta je teatar i kakav teatar postoji, on mi odmah kaže da postoji konvencionalni, tradicionalni, avangardni teatar, te performans teatar... Ljudi jednostavno traže objašnjenja za sve što se dešava u teatru`, kaže Barba.