Raša je mladić koji živi u malom stanu s ocem alkoholičarem i poslom na lokalnoj radio-stanici. Društvo su mu maloljetna djevojka i komšija koji je mentalno bolestan.
Nezadovoljan cjelokupnom situacijom i samim sobom, njegov unutrašnji nemir će kulminirati žurkom koju pravi sa dvojicom prijatelja, od kojih je jedan upravo došao iz Hadersfilda.
To je radnja predstave "Hadersfild", koju je po tekstu Uglješe Šajtinca u Jugoslovenskom dramskom pozorištu režirao Aleks Čizholm, a po istom tekstu i gotovo identičnoj glumačkoj postavi snimljen je film u režiji Ivana Živkovića.
Ulogu Raše, mladića koji nema nikakvih interesovanja i čitav svijet sagledava kroz pesimizam i svoju duhovnu prazninu, u oba slučaja odigrao je glumac Goran Šušljik, koji se potpisao i kao producent filma. Šušljik će ove sedmice drugi put u mjesec dana posjetiti Banjaluku.
Prvi put je gostovao u maju na BLIFF-u, na kojem je predstavio film, a drugi put će gostovati s ansamblom JDP-a na Teatar festu. Šušljik se proslavio ulogom u "Žurki", imao je male uloge u "Balkanskim pravilima", "Krojačevoj tajni" i "Jagodi u supermarketu", ali je ipak najveći uspjeh doživio sa predstavom i filmom "Hadersfild" u kojima igra zajedno s kolegom Nebojšom Glogovcem.
NN: Film "Hadersfild" prošao je mnogo festivala i na gotovo svim je imao više pohvala od publike nego od žirija, iako je osvojio nekoliko nagrada. Kako to komentarišete?
ŠUŠLJIK: Mislim da je jedan od razloga što nismo imali nameru da napravimo moderan film, nego nešto tradicionalno, kao engleska verzija socijalnog filma. To nije nešto što je u ovom trenutku trend, ni nešto što je politički korektno. Napravili smo jednostavan film koji nije čak ni vizuelno raskošan. Mislim da iz toga proističe ta vrsta ocenjivanja žirija, ali mnogo je važnije ovo drugo - emocije, bol i smeh su ono zbog čega smo radili.
NN: Kolika je razlika između predstave i filma? Postoji li ona uopšte?
ŠUŠLJIK: Postoji mala izmena u scenariju. Kamera može da uđe tamo gde oko gledaoca u pozorištu ne može, ali negde suštinski to je ista stvar. Nama nije bila želja da napravimo nešto bolje od pozorišnog izvođenja, nego da taj film bude moguće gledati i za 20 do 30 godina i da ga je moguće poslati na sve krajeve sveta da ljudi vide ko smo i šta nas muči i boli.
NN: Kako je nastala ideja da se predstava pretvori u film?
ŠUŠLJIK: Nastala je u salonu Jugoslovenskog dramskog pozorišta posle jednog od izvođenja. Nebojša i ja smo u kratkom razgovoru zaključili da treba to da uradimo. Zvuči jednostavno, ali tako je bilo. Pitao sam ga da li želi, on je rekao "da", rukovali se, zagrlili i krenuli u tu avanturu.
NN: Film je dosta socijalno angažovan i prikazuje stanje u kojem se nalaze mladi u Srbiji. Tu osnovnu pozadinu je imao i film "Sutra ujutro" Olega Novkovića.
ŠUŠLJIK: Ne poredim ta dva filma, iako ima sličnosti. Osnovni razlog za ovu temu je Uglješa Šajtinac, koji je pisac i drame i scenarija i on je na neki način pogodio u sam centar onoga što je bolno mesto savremenog čoveka. Ta potraga za identitetom i konačno razlučivanje šta je to najvažnije u životu i šta je život, ne u metaforičnom smislu, nego šta je zaista. Da li može da se živi u nekom zapuštenom sobičku na periferiji, mislim da može i mislim da život ima smisla ako imaš s kim da ga deliš i da sve teške okolnosti koje te okružuju nisu razlog za odustajanje. To je jedan od najvećih razloga za rad, iako film ima i refleksiju na političku i socijalnu situaciju u našoj zemlji.
NN: Koliko se možete poistovijetiti sa ulogom kvaziintelektualca koji nezadovoljan svojim položajem "izduvni ventil" traži kroz odnos sa maloljetnom djevojkom?
ŠUŠLJIK: Najveća priprema je suočavanje sa mojim svakodnevnim životom, zapravo spoznaja da sam to zaista mogao biti ja, jer njegova biografija je mogla biti moja, ali sticajem srećnih okolnosti put je mene odveo na drugu stranu. Bilo je najteže kada sam shvatio da sam zaista to mogao biti ja, tada su mi se otvorili neki kanali za ulogu.
NN: Kako je bilo raditi s Ivanom Živkovićem kojem je ovo debitantski film?
ŠUŠLJIK: On jeste debitant, ali je naša generacija, završio je FDU i onda je otišao u Ameriku na postdiplomske. Pripada mojoj generaciji koja nije mlada, iako mu je ovo prvi dugometražni film. Iza sebe ima dosta iskustva, tako da u tom zanatskom smislu nije bilo problema. Mislim da nas je na pravi način vodio i usmeravao i ta energija koja je postojala u predstavi prenesena je na film.
NN: Vaš sljedeći projekat je nova serija. U tom projektu ste opet producent.
ŠUŠLJIK: Pripremamo televizijski serijal po romanu Jurija Poljakova "Nebo palih". U fazi smo pisanja scenarija, okupljanja ekipe, pravljenja budžeta, traženja lokacija. U nekim smo pripremama i nadamo se da će početi da se snima početkom jeseni. I to je opet nešto na tragu onog što smo radili u "Hadersfildu", ali ne u smislu sadržaja i forme, već da verujemo da je to prava stvar u ovom trenutku.
NN: Gdje je izlaz iz trenutne krize u srbijanskoj kinematografiji?
ŠUŠLJIK: Mi smo mala zemlja i pravo je čudo da taj posao uspeva. Ljudi jako vole da prave filmove. S druge strane, kriza autora će uskoro biti prevladana, prošli smo kroz prvobitnu krizu, stvari su mnogo jasnije. Biće teško praviti filmove, ali se pojavljuje par vrlo darovitih reditelja, mladih i onih koji su ranije snimali. Čini mi se da nema velike brige, a dolazi i neka treća generacija koja će doneti nešto novo i drugačije, čime ćemo biti iznenađeni.