Jova Radovanović, član nekad čuvene grupe "Sedmorica mladih", ansambla koji je bio popularan u cijeloj Evropi, danas veliki dio vremena provodi u krugu porodice.
Sa suprugom Koviljkom ima troje djece, sina i dvije kćerke bliznakinje, kao i unuku Anju, koja je jedan od razloga zašto ovog vrsnog komičara ima sve manje u medijima.
Svirajući klarinet, flautu i saksofon, sa orkestrom "Sedmorica mladih" otišao je u Njemačku i na prostorima Evrope ostao punih 15 godina. U intervjuu za "Nezavisne" govori o tome kako se priprema za svoje nastupe, šta sve treba da ima dobar komičar, ali i o vremenu koje je provodio sa Josipom Brozom Titom.
NN: Publika na tvrđavi Kastel je uživala tokom cijelog Vašeg nastupa. Kako se Vi osjećate u gradu na Vrbasu?
RADOVANOVIĆ: U Banjaluci sam kao kod kuće, supruga mi je iz ovih krajeva i poznajem mnogo ljudi i družim se sa njima. Poslednje četiri godine sam često dolazio, uvek se lepo osećam, s tim što se u poslednje vreme ne odlučujem često na gostovanja. Dobio sam unuku, tako da sada imam pravu zabavu. Ali i dosta sam radio, sada treba mlađi da rade. Svaki povratak u Banjaluku me osveži, jer je ovo jedan lep i divan grad, sa mnogo zelenila i šteta što je tako daleko od Beograda, inače bih češće bio ovde.
NN: Kako se pripremate za nastupe, da li je to neka ustaljena šema ili ipak za svako novo gostovanje pripremite nešto novo?
RADOVANOVIĆ: Ne, uglavnom uzimam sve ono najbolje što sam tokom 40 i više godina radio i to nastojim da sažmem u sat vremena, koliko nastup traje. Publika ume lepo da se zabavi, razonodi i smeje, a tih stvari je, moramo priznati, u poslednje vreme sve manje. Nadam se da će sada televizije da naprave neki iskorak, da povuku mlade ljude sa ulice i naprave nešto od njih. Prvenstveno tu osuđujem medijske kuće koje na neki način imaju i to zaduženje da stvore više humora, ne samo za Novu godinu, već i tokom cele godine.
NN: Publika veoma dobro reaguje na cijeli Vaš nastup, ali čini se da su smijeh i aplauz najgromoglasniji kada koristite neke škakljive teme, ali i psovke.
RADOVANOVIĆ: To su neke svakodnevene stvari koje bismo možda i preskočili da smo u društvu, a kada se kažu javno, onda ljudi lakše podnose to. Trudim se da ne budu vulgarne i da imaju neki određen cilj, pa može čak i da se opsuje ako postoji opravdanje za to. Posebno mi je drago što je publika na mojim nastupima dobi od sedam do 77.
NN: Nekoliko puta su Vas zvali da učestvujete u rialiti programima. Međutim, odbijali ste. Zašto?
RADOVANOVIĆ: Već nekoliko puta su me zvali da uđem u neke rialitije. Odbijem, pa me za nedelju dana zovu ponovo sa duplom cifrom para. Tokom celog svog rada sam želio da napravim nešto što je dobro i kvalitetno, a svoj privatni život sam držao samo za sebe i to nikad ne bih prodao, ni za kakave pare.
NN: Ansambl "Sedmorica mladih" je bio popularan u cijeloj Evropi, a ono što je zanimljivo je da ste često svirali za tadašnjeg predsjednika Jugoslavije Tita. Opišite malo te susrete.
RADOVANOVIĆ: Tito nas je obožavao kao ansambl i uvek smo imali posebno mesto kod njega. I samim tim kad se on odlučio na operaciju i da ode u Ljubljanu zapanjio sam se koliko nas je cenio. Tada je pozvao samo svoju najužu porodicu, generale i nas sedmoricu i sve vreme je proveo sa nama, a posle toga se zna šta je sve bilo.
On je voleo da ugađa svojim gostima, a malo ljudi zna da je bio veoma duhovit i muzikalan. Želeo je svoje goste uvek nečim da iznenadi, a iznenađenja je priređivao i svojoj supruzi Jovanki.
NN: S obzirom na posao kojim se bavite, od Vas se očekuje da ste uvijek nasmijani i dobro raspoloženi, ali da li je Vas teško nasmijati?
RADOVANOVIĆ: Nije me teško nasmejati jer volim humor i volim ga u svim oblicima, gotovo tragam za njim i ima toliko tih neistraženih terena, međutim nisam siguran da li bi se to svima svidelo. Ja volim sve vrste humora, ali biram ono što ću prikazati publici, jer znam kakva je ona i kakvoj publici se obraćam.
NN: Šta je potrebno da bi neko bio dobar komičar?
RADOVANOVIĆ: Komičar teško da može da se školuje, prvo mora da ga pogleda Bog i da ima taj talenat, jer komičar ne može da ode na akademiju i tamo da nauči kako da zabavlja ljude. Ali, pored talenta mora da bude vredan, uporan, istrajan, dosledan, izdržljiv i strpljiv, kako bi mogao ući u uži izbor.
NN: Pored nastupa i zabavljanja sa unukom, planirate li uskoro neke nove projekte?
RADOVANOVIĆ: Odbio sam neke serije, jer mi se ne sviđa način na koji se radi, mnogo toga sam radio i ne moram sada po svaku cenu da radim nešto, pa da me sutra bude sram zbog toga. Ipak, imam jednu obavezu i kada se pripremam za neki program, dobro uvežbam to jer nije lako opravdati poverenje publike koja dođe da vas gleda. Naravno, moglo bi to sve i na drugi način, mogao bih samo da izađem na scenu i improvizujem, ali to nikad nisam uradio jer previše poštujem svoju publiku.
Nastup
Veče druženja sa komičarom Jovom Radovanovićem održano je u srijedu naveče na Ljetnjoj pozornici tvrđave Kastel u Banjaluci.
Radovanović je pjevao, plesao, prepričavao dogodovštine sa svojih putovanja, ali i pokazao da mu ni pantomima nije strana. Publika, koja je bila raznovrsna, uživala je nešto više od jednog časa u nastupu ovog komičara.
Svoj talenat Radovanović je dokazao nebrojeno puta, a ni Banjalučani nisu ostali imuni, pa su zajedno sa njim pjevali, mališani su plesali, a smijeh nije prestajao tokom cijelog nastupa.