Mina Lazarević, popularna srpska glumica i prvakinja drame Pozorišta na Terazijama, jubilarni 150. put izvešće predstavu "Sve za tebe, ljubavi" u Gradskom pozorištu "Jazavac" u subotu, s početkom u 20 časova.
Predstava će biti izvedena u organizaciji Agencije "Venturo" iz Banjaluke, a u njoj pored Lazarevićeve igraju Srđan Ivanović i Pavle Pekić. Komad je rađen u produkciji agencija "Colonna" i "Impressario", a tekst i režiju potpisuju Aldo Nikolaj i Ivana Bogićević-Leko.
"Predstava govori o slučajnom ljubavnom trouglu sa potpuno neočekivanim raspletom, a žanrovski je urnebesna komedija sa elementima napetog trilera", saopšteno je iz "Ventura" uoči gostovanja ovog komada u Banjaluci, povodom kojeg je Mina Lazarević kako o samoj predstavi, tako i o njenoj karijeri i uopšteno o profesiji govorila za "Nezavisne". Glumica se u razgovoru dotakla i nove serije Siniše Pavića "Junaci našeg doba", čije je premijerno emitovanje najavljeno na Radio-televiziji Srbije (RTS) 17. decembra i u kojoj igra naslovnu žensku ulogu.
NN: U komediji "Sve za tebe, ljubavi" igrate Evu. Koliko publika voli Vašu ulogu govori i činjenica da se bliži 150. izvođenje ove predstave.
LAZAREVIĆ: Eva je fenomenalan poligon za igru. Jako je slojevita i kompleksna uloga i po meni prilika da glumica pokaže svoje umeće i talenat u punom sjaju. Predstavu sa velikim žarom igramo već 150. puta i svaki put je sveža, nova i u saradnji s publikom i reakcijama dešavaju se posebni trenuci kako improvizacije, tako i smeha.
NN: Prvakinja ste drame Pozorišta na Terazijama. Poređenja radi, Narodno pozorište RS za devet decenija postojanja dobilo je svega tri prvaka drame...
LAZAREVIĆ: Ja i jesam stanovišta da ne može biti puno prvaka. Ima puno sjajnih glumaca, koji nisu predodređeni za glavne uloge i njihov habitus nije za predvođenje ansambla. To ne znači da su manje vredni i potrebni kolektivu, već da sve glumce treba podelom dobro rasporediti, da predstava ne bi imala slabih tačaka... Kao i u kolektivnim sportovima. Svako sebi stvara u životu situaciju i položaj iz koga u određenoj meri bira šta će raditi.
NN: Zanimljivo je da ste u ansambl Pozorišta na Terazijama ušli iz orkestra ovog pozorišta i da ste još kao brucoškinja Akademije umjetnosti na smjeru gluma bili zaposleni. Kako se iz današnje perspektive sjećate ovog, sportskim rječnikom rečeno transfera iz orkestra u ansambl?
LAZAREVIĆ: Zanimljivo, jedno vreme sam kao član orkestra i svirala i glumila. To ovi u administraciji obično ne vrednuju, za njih je radno vreme svaki dan osam sati. Tako mi je u datom vremenu objašnjeno da moram da zaradim platu i da nema prostora za povišicu bez obzira što obavljam dva posla. Međutim, vremenom je to sve došlo na svoje i ubrzo sam postala član dramskog ansambla.
NN: Pozorište na Terazijama krajem tekućeg mjeseca slavi 70 godina postojanja. Koliko je Vama značajan ovaj jubilej?
LAZAREVIĆ: Ja sam rođena i odrasla u Pozorištu na Terazijama i svakako jubilej doživljavam na poseban način. Veliki je to broj za jedno muzičko pozorište u Srbiji, a ja jako dobro znam kako je bilo na početku i koliko se moj otac, dirigent Ljubiša Lazarević, trudio i žrtvovao da bi postavio temelje muzičkog repertoara. Evropske praizvedbe mjuzikla krčkale su se u našoj kući i ja sam rasla na toj muzici. Zaborav je jedino što me užasava. Čim odeš, kao da te nikad nije ni bilo.
NN: Kako inače ocjenjujete pozorišnu scenu u Srbiji?
LAZAREVIĆ: Pozorište i mi koji smo u njemu borimo se da opstanemo i da zadržimo nivo. Međutim, ljudima je, bez obzira na standard, poremećen sistem vrednosti i prioriteta. Na primer, platiće deset puta skuplju ulaznicu za koncert folk pevača ili učesnika "Zadruge", nego kartu za predstavu. Takođe, budžet nam je sramotno mali, a i to puno govori. Nastavićemo mi borbu, ali šta biva sa sledećim generacijama.
NN: U više navrata ste isticali da Vam je omiljena uloga u mjuziklu "Viktor Viktorija". Kakva je danas sudbina ovog mjuzikla koji je premijeru doživio prije pet godina?
LAZAREVIĆ: Sudbina "Viktora", kao i ostalih mjuzikla, u mnogome zavisi od svesti Uprave da se svi segmenti predstave moraju održavati: scenografija, kostimi, igrački deo, pevački... Moramo biti u stalnom treningu, ali, nažalost, to je još na nama kao pojedincima kako da se pripremimo kondiciono, tako i da trajemo. Svako i dalje mora da radi na sebi.
NN: Ogromnu popularnost stekli ste ulogom Čupke u seriji "Porodično blago". U čemu mislite da je tajna uspjeha i velikog broja repriza "Porodičnog blaga" i drugih serija koje je pisao Siniša Pavić?
LAZAREVIĆ: Većina ljudi kada sedne uveče pored TV-a želi da gleda nešto pitko, smešno, da se identifikuje sa glavnim junacima i njihovim problemima. U tome je Siniša Pavić majstor i do sada neprikosnoven. On piše za sve generacije i svima je blizak.
NN: To važi i za seriju "Junaci našeg doba" u kojoj ćemo Vas gledati u ulozi Maje Čičanović?
LAZAREVIĆ: Mislim da će se ljudi prepoznati u svim likovima nove serije. Siniša je zapravo majstor da pogodi sve ciljne grupe, baveći se problemima i svakodnevicom običnog čoveka. Sigurna sam da će i ovoga puta uspeti u tome i da će gledaoci sa nestrpljenjem iščekivati svaku epizodu.
NN: Godinama unazad radite i sinhronizacije. Koliko ovu vrstu posla poistovjećujete sa zadovoljstvom?
LAZAREVIĆ: Uvek sam obožavala crtaće i danas objedinjujem tu ljubav s potrebom da se igra i kreiram razne karaktere.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.