Film srpskog reditelja Srdana Golubovića "Klopka" osvojio je "Gran pri" na nedavno završenom 11. Međunarodnom filmskom festivalu u Sofiji. Poslije uspješne svjetske premijere u Berlinu prošlog mjeseca, kao i domaće premijere na FESTu, "Klopka" nastavlja učešće na međunarodnim festivalima i već u aprilu putuje ponovo u Njemačku, na festival "Go East" u Vizbadenu.
Ova savremena triler drama, po scenariju Meline i Srđana Koljevića, u kojoj glavne uloge igraju Nebojša Glogovac, Nataša Ninković, Anica Dobra i Miki Manojlović, na repertoar banjalučkog multipleksa `Kozara` stiže danas, dok će publika u FBiH film moći pogledati nešto kasnije. Mladi 35-godišnji režiser, koji je do sada snimio jednu priču u omnibusu `Paket aranžman` i postao prepoznatljiv po filmu `Apsolutnih sto`, nakon pet godina je snimio film o mladom bračnom paru kojeg bolest sina jedinca, kojem treba operacija od 30.000 evra, natjera na postupke koje nikada ne bi uradili. Film je rađen u koprodukciji Srbije, Njemačke i Mađarske, a Golubović je vlasnik i producentske kuće `Baš čelik`, koja je realizovala mnogobrojne muzičke spotove i dva njegova filma.
NN: Zbog čega ste napravili toliko dugu pauzu od `Apsolutnih sto` do novog filma?
GOLUBOVIĆ: Ima nekoliko razloga. Jedan je taj što sam dugo tražio priču i scenario koji ću da radim. Od 2004. godine trebao sam da snimam jedan drugi film, ali sam odustao jer sam tada naišao na roman `Klopka` Nenada Teofilovića. Naravno, ovde sve ide jako sporo i teško je snimiti film, tako da ima odgovornosti i na sredini i društvu, ali u principu ja sam glavni krivac, perfekcionista sam i zbog toga malo sporiji.
NN: Koliko je film dosljedan Teofilovićevoj knjizi?
GOLUBOVIĆ: Film je potpuno drugačiji, mi smo priču iz knjige potpuno promenili, uzeli smo samo osnovnu premisu, samo zaplet, dok smo sve ostalo promenili. Zamenili smo vremenski kontekst, knjiga se dešavala 1993. godine, promenili smo tokove, izbacivali smo likove, uvodili neke nove, npr. lik koji tumači Anica Dobra uopšte nije postojao. Mnogo toga smo promenili, a trudili smo se da zadržimo tu atmosferu i osećanje koje nosi knjiga.
NN: U filmu nije definisano vrijeme radnje, da li je period poslije Miloševića ili neki drugi?
GOLUBOVIĆ: Hteo sam da to bude sadašnje vreme, Srbija posle Miloševića i Srbija u večnoj tranziciji u kojoj se nalazimo. Tranzicija u Srbiji je kao Georginina trudnoća u `Radovanu III`, traje nenormalno dugo, tako da sam hteo da postoji neka specifičnost tog vremena i da postoje tranzicioni klišei. U vreme devedesetih mafijaši nisu izgledali ovako, bili su ćelavi sa kajlama, dok su današnji tajkuni lepo obučeni, obrazovani i imaju lepe žene.
NN: Kako je film primljen poslije svjetske premijere u Berlinu i regionalne na FEST-u?
GOLUBOVIĆ: U Berlinu je sve bilo sjajno, film je dobro prošao i u izboru `Holivud reportera` izabran je među deset najboljih filmova ovog festivala. Puno se pričalo o njemu. Ognjen Sviličić, režiser `Armina`, mi je rekao na FEST-u da su svi u Berlinu pričali o `Klopci`. `Klopka` je stvarno dobro prošla iako je imala jedan hendikep jer je ona slika o nama koju oni u stvari ne očekuju i zbog toga nije ušao u glavni program, jer nije imao tu političku aktuelnost, koju veliki festivali očekuju od nas. Ali, s druge strane, s filmom se desila jedna sjajna stvar, najveći kompliment je bio da to nije film koji dolazi s ovih prostora na neki festival, da se ne govori o aktuelnosti i političkom kontekstu, nego se priča isključivo o estetici, režiji, glumcima. To je bio najveći kompliment za film. I na FEST-u su bili pozitivni utisci. Čitao sam Šijanove i Karanovićeve komentare, a i Kusturici se jako dopao film. Meni je drago jer je važno kada kolege dođu, s jedne strane to je poštovanje prema tebi, a s druge podrška.
NN: Koji je dalji put filma što se tiče distribucije i festivala?
GOLUBOVIĆ: Ima dosta festivala, bili smo u Sofiji, slede Visbaden, Kluž, čitav niz festivala koje nailaze. Ono što je važno - distribucija u Srbiji je krenula odmah, kreće i u Republici Srpskoj, a u Federaciji malo kasnije. Na leto kreće u Nemačkoj, a u Mađarskoj u septembru.
NN: Osnovna nit `Klopke` je krimi-priča kao i u `Apsolutnih sto`, samo se stiče utisak da za razliku od prethodnog filma ovaj je više rađen za zapadno tržište, puno više podsjeća na američke filmove.
GOLUBOVIĆ: Moguće je, nisam kalkulisao i razmišljao o tome da li je za zapadno tržište ili nije. Mislim da je `Klopka` dosta različit film i da je na energetskom nivou drugačiji. `Apsolutnih sto` je bio film bliskiji tim godinama, dok je `Klopka` zrelija. Ima potpuno drugu vrstu emocija i stava prema društvu i vremenu. Ako je `Apsolutnih sto` bio film o besu, ovaj film govori o razočaranju. Mi ni šest godina posle 5. oktobra ne živimo u nekom boljem društvu. Sistem vrednosti nije drugačiji i mi nismo bolji.
NN: Da li se porodice kao što su Pavlovići mogu danas naći u Srbiji?
GOLUBOVIĆ: Takvih porodica ima, ideja je bila da taj čovek može da bude bilo ko od nas. To su visoko obrazovani ljudi koji žive skromno, nisu sirotinja, ali žive skromno. Onog trenutka kada se pojavi neka cifra od 30.000 evra za nekog zapadnog gledaoca je mala, nije nemoguća, ali za čoveka kod nas je to suma koju je nemoguće naći. Od tog trenutka se celi život ruši. Namerno sam to tako pravio jer sam hteo da to bude film o svakom od nas. Kroz određivanje likova hteo sam da napravim film o mojoj generaciji i o svima koji se u životu nisu snašli jer su uvek verovali da je znanje dovoljno i da je biti dobar čovek sasvim dovoljno da se uspe u životu.
NN: Kakvo je Vaše mišljenje o pobjedi kvantiteta nad kvalitetom u filmskoj industriji u Srbiji?
GOLUBOVIĆ: Srbijanski film se uništavao godinama i tokom devedesetih ljudi koji su se bavili filmom zaslužuju priznanje što je film opstao. Ali, s druge strane, promenilo se ono što je bilo specifično. Pomislilo se da film može da bude producentska kinematografija što se ispostavilo kao laž i počeli su da se snimaju filmovi koji se dodvoravaju publici, od nekih limunada do etno soap opera. Potpuno je uništen autorski film, uništeno je poštovanje i institucija autora. Ljudi su zaboravili da svi filmovi koje volimo iz sedamdesetih i osamdesetih, iza njih stoje veliki autori i da je sve bilo vezano za ozbiljne filmske stvaraoce. Izgubio se autorski film i to je dovelo do ovog stanja. Ovaj kvantitet je jedno lutanje i traganje za nekim modelom, što mislim da je loše.
Holivudski producenti traže prava za rimejk `Klopke`
Na adresu filmske kuće `Baš čelik`, producenta Golubovićevog filma `Klopka`, stigle su zvanične ponude dvije američke producentske kompanije za otkup prava za snimanje američke verzije ovog filma. Procjenjuje se da bi budžet američke verzije filma mogao biti između 15 i 20 miliona dolara, što bi podrazumijevalo učešće poznatih glumačkih imena. Producentska kuća `Baš čelik` ustupiće prava na period od 18 mjeseci za početak realizacije američke verzije filma.
Od početka distribucije, film `Klopka` u Srbiji je vidjelo 34.000 gledalaca.