Teodora Dragićević trenutno je jedna od najpopularnijih mladih srpskih glumica, a još kao studentkinja glume na Fakultetu dramskih umjetnosti u Beogradu dobila je brojne prilike da zablista u filmskom i pozorišnom svijetu.
Publika je imala priliku da je vidi u brojnim projektima poput popularne serije i filma "Nečista krv", serija "Tajne vinove loze", "Močvara", "Biser Bojane", a osim sjajnih televizijskih i filmskih projekata koji su iza nje, Dragićevićeva može da se pohvali i bogatom pozorišnom karijerom. Ovaj put sa Dragićevićevom smo razgovarali povodom premijere predstave "Mačka pečena", koja je izvedena u beogradskom "Teatru na Brdu" prethodne sedmice, a u kojoj ona tumači lik Nine, kćerke Jelene Đokić, u predstavi Sofije Rebić. Kako kaže, sve ovo je veliko iskustvo, publika je predstavu ispratila ovacijama, a u intervjuu za "Nezavisne" Dragićevićeva govori detaljnije o predstavi, samom procesu njenog stvaranja, prilikama i prethodnim projektima.
NN: Dobili ste priliku da igrate u novoj predstavi "Teatra na Brdu" pod nazivom "Mačka pečena". Možete li nešto više da nam kažete o svojoj ulozi koju igrate, kao i o predstavi? Da li je ovo nešto drugačije od prethodnih projekata?
DRAGIĆEVIĆ: Govoreći o predstavi "Mačka pečena" u režiji Đurđe Tešić, a po tekstu Milene Depolo, prvenstveno bih želela da stavim akcenat na celinu, a ne samo na moj lik. Evo zašto, ovo je predstava koja govori o ozbiljnoj i aktuelnoj temi nasilja u porodici, ovaj komad ća naterati svakoga da preispita svoje granice i odnose, ovo je predstava rađena sa jako dobrim glumcima, kvalitetnom ekipom u pozorištu sa divnom energijom… zato mislim da je ovo jedan mehanizam u kojem je nemoguće posmatrati likove odvojeno i analizirati ih. Svako treba da čuje i vidi ovu priču kao celinu zaboravljajući na to ko igra, režira, komponuje muziku, radi scenografiju itd.
NN: Kako je tekao sam proces stvaranja Vašeg lika i rada na predstavi? Koliko Vam znači to što imate priliku da pokažete svoj talenat na pozorišnim daskama pored ovako sjajne ekipe?
DRAGIĆEVIĆ: Proces je bio divan. Kao što sam rekla, ovo pozorište ima veoma lepu energiju, prema meni i prema svim ljudima iz ekipe svi su se ponašali sa mnogo poštovanja. Đurđa Tešić je jedna skromna i talentovana rediteljka, koja sa puno dara i posvećenosti stvara svoj dubok i lep svet na pozornici. Ta posvećenost i zaljubljenost u pozorište je vukla i celu ekipu, zato je ova predstava divna.
NN: S obzirom na to da ste jedna od najmlađih glumica u projektima u kojima ste do sada igrali, šta za Vas to predstavlja? Da li je to češće teret ili blagoslov? Kakvo iskustvo nosite iz rada sa starijim kolegama?
DRAGIĆEVIĆ: Sve može da bude i teret i blagoslov, zavisi od toga kako ga ti lično doživljavaš. Za mene je svako iskustvo značajno. Mogu samo da budem zahvalna zato što sam tako mlada dobila toliko prilika da radim sa različitim ljudima. To je veliko iskustvo, koje formira mene kao glumicu i to će mi uvek značiti u budućem radu.
NN: Da li ste zadovoljni premijernim izvođenjem i da li su očekivanja ispunjena?
DRAGIĆEVIĆ: Premijera je bila predivna, publika je vrlo lepo reagovala. Đurđa ima tu dubinu i dar (kao i glavna glumica Jelena Đokić, koja je maestralna u ovoj ulozi) da napravi predstavu koja počne kao komedija: publika se smeje, uživa… i što se više približava kraj, postaje sve ozbiljnije i mračnije, i mi iza zavese čujemo kako publika plače. Magija pozorišta.
NN: Vaše lice je prepoznato i na filmskom platnu. Iza sebe imate nekoliko ozbiljnih projekata, poput uloge Stojne u filmu "Nečista krv". Šta Vam je ta uloga donijela i koliko je bilo teško raditi lik u filmu s radnjom iz te epohe?
DRAGIĆEVIĆ: "Nečista krv" za mene veoma je važan projekat, prvenstveno zato što je to ekranizovano blago srpske literature, ali i zbog toga što su i film i serija zaista urađeni na veoma visokom nivou, ne govorim samo o glumi, već o apsolutno svakom aspektu. Epoha uvek zahteva dubinski rad, izučavanje vremena u kojem se dešava radnja, proučavanje običaja, načina vaspitanja ljudi tad i ulaženje u psihologiju tih ljudi. Beskrajno uzbudljivo i lepo.
NN: S obzirom na to da ste još kao studentkinja dobili priliku da igrate u ovako ozbiljnim projektima, šta to znači za Vas? Naravno, koliko je teško mladom glumcu da uzme "svoje parče sunca" u ovoj profesiji?
DRAGIĆEVIĆ: U svakoj profesiji teško je uzeti "svoje parče sunca". Meni se zasad posrećilo da me ljudi zovu za lepe i važne projekte, što znači za mene veliko i divno iskustvo. Naravno, u glumi je to uvek varljivo. Važno je samo sačuvati mir u sebi i ljubav prema profesiji, a uloge će dolaziti onoliko koliko treba.
NN: Da li Vam je teži rad i prilagođavanje liku na pozorišnim ili ipak filmskim, televizijskim projektima? Šta Vas više ispunjava, pozorište ili filmsko platno?
DRAGIĆEVIĆ: I pozorište i film me uzbuđuju podjednako. Sredstva se razlikuju, naravno, ali istina koja dolazi iznutra je uvek ista. Njoj valjda svi težimo.
NN: U kakvim ulogama želite da se nađete u budućnosti? Oprobali ste se u epohi, komediji, kakvim ulogama težite?
DRAGIĆEVIĆ: Ne znam da odgovorim na ovo pitanje. Mene uzbuđuje sve što je dobro. Puštam da se stvari same odvijaju i smatram da, ako nešto treba da dođe - doći će.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.
