Predstava "Jefimija" je priča o ženi, o usponu i padu jednog života, kao i o usponu i padu jednog naroda, rekla je Tijana Jovanović za "Nezavisne", glumica koja je svojom monodramom, sa 27 transformacija u samo 55 minuta, oživjela čuvenu vladarku Jelenu Mrnjavčević, kasnije monahinju Jefimiju i prvu srpsku pjesnikinju.
"Jefimija" je nastala prema tekstu Zvonimira Kostića, tekst je za scenu adaptirao dramaturg Aleksandar Vasiljević, a režiju potpisuje Željko Milošević. Ipak, krajnji pečat ovoj predstavi dala je beogradska glumica Tijana Jovanović, koja je svoje školovanje završila na Akademiji umjetnosti Univerziteta u Banjaluci, a monodrama je urađena u produkciji trebinjskog Gradskog pozorišta, pod pokroviteljstvom grada Trebinja, gdje je i održana premijera, a uz podršku Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske.
"Kroz monodramu smo želeli da prikažemo Jelenu Mrnjavčević kroz sve njene životne 'uloge' koje nisu strane ni današnjoj ženi. Jelena je bila kćerka, devojka, supruga i majka, vladarka, zatim udovica, monahinja, a kroz sve te segmente uvek je bila borac. Mislim da je Jefimija podsetnik za sve nas da sve što imamo u svakom trenutku može da nestane. Želeli smo da povučemo paralelu sa savremenim životom i da pokažemo kako, iako pre nekoliko vekova, Jefimija živi i danas. Za mene je Jefimija svaka žena i sve žene u jednoj", rekla je Jovanovićeva za "Nezavisne".
Kako kaže, najteže joj je bilo da se suoči sa nekim emocijama - Jefimija je u sebi nosila neprolaznu bol zbog gubitka djeteta, a kao da to nije bilo dovoljno, ona je suočena sa gubitkom supruga, zatim imanja, prihoda, a na kraju i gubitkom svoje države i naroda.
"U procesu je bilo jako teških proba jer treba sve te bolne emocije propustiti kroz svoje telo i biće i uz to ostati na nogama kako je to Jefimija činila do samog kraja života. Reditelj i ja imamo odličnu komunikaciju, o predstavi se mnogo razgovaralo - na njoj se radilo 24 sata dnevno. Željko ima mnogo razumevanja i iskustva i mnogo mi je pomogao u samom procesu", kazala je Jovanovićeva.
Jovanovićeva je za naš medij naglasila da, iako su sa čitaćim probama počeli u decembru, zbog njenih obaveza i nemogućnosti da bude konstantno u Trebinju, imali su ipak malo vremena za realizaciju jednog ovakvog komada.
"Željko i ja se odlično razumemo, imali smo jasnu sliku šta želimo i kako da to postignemo. Već u decembru smo odgovorili na mnoga pitanja i na taj način olakšali kasniji rad. Inspiracija je pronašla mene! Naš kolega Aleksandar Vasiljević uradio je fenomenalan posao što se tiče adaptacije originalnog Kostićevog teksta. Onog trenutka kada sam pročitala tekst, bila sam uvučena u taj neki naizgled daleki i davni svet. Kako je vreme odmicalo, tako sam se prisećala, nažalost oskudnih, časova istorije i tema mi je postajala sve bliža. Istorija se u svakom slučaju ponavlja", izjavila je Jovanovićeva.
Inače, monodrama se smatra jednim od najvećih izazova u glumačkoj profesiji, ali za Jovanovićevu, pored izazova, monodrama predstavlja i pojam inspiracije.
"Inspirativno je naročito kada uspete u tome da publika netremice prati samo jednog glumca na sceni skoro čitav sat, a ima utisak da je gledala neku veliku ansambl predstavu. Rad na ovoj predstavi je bio turbulentan, sa mnogo nekih perifernih prepreka, kao što su zdravstveni problemi, ali baš zbog toga sam još više ponosna na sve nas iz tima. Imala sam veliku podršku na svakom koraku", pojasnila je Jovanovićeva.
"Ne znam šta će ova predstava značiti za moju karijeru, ali znam da bih volela da je dugo godina igram", nastavila je ona, te objasnila da je važno prikazivati ovakve teme, približiti ljudima istorijske ličnosti koje su značajne za svakoga od nas.
"Važno je prikazivati ličnosti koje su ostavile veliki trag za sobom, kao što Jefimija kaže. 'kao opomenu i kao pomoć drugima'. Da bismo igde mogli da idemo, moramo da znamo odakle smo krenuli, da učimo na iskustvima naših prethodnika i da ih pamtimo", rekla je Jovanovićeva.
Posebne utiske ova glumica je ponijela sa premijere koja je održana u Trebinju, a kako kaže, publika je u tom trenutku disala zajedno sa njom.
"Na premijeri je publika disala sa mnom! U sali je bio muk. Pratila je svaki moj pokret i uzdah, a kada sam čula aplauz na kraju, srce mi je bilo puno. Sudeći po reakcijama i komentarima posle premijere i reprize u Nevesinju veoma sam optimistična kada je u pitanju budućnost ove predstave. Mada uvek ima prostora za poboljšanje, mislim da smo postigli šta smo želeli. Nastojaću da ova predstava obiđe čitav region i da dugo živi", zaključila je Jovanovićeva.
