BANJALUKA - Izložba "U šta verujemo?" umjetnika Elizabete Baći, Miodraga Miška Petrovića i Igora Antića biće otvorena u Velikom izložbenom salonu Banskog dvora 5. juna u 19 časova.
Kustoskinja ove izložbe je iskoričarka umjetnosti Ivona Fregl.
"Koncept izložbe 'U šta verujemo?' osmišljen je da otvori vrata razumijevanju odnosa sebe i drugih, mikro i makro dimenzije. Poziva sve nas da od posmatrača postanemo akteri i osvjestimo problem današnjeg vjerovanja i vjere. Da li smo zaista sposobni i dostojni da budemo 'bogovi', ma koliko to silno željeli?" saopšteno je iz Banskog dvora.
Kustoskinja Ivona Fregl piše detaljnije o izložbi.
"U šta verujemo? Da li verujete u nešto? U šta? Boga, ljubav, slobodu, pravdu, istinu, porodicu, karmu, moć? Zbog čega verujete? Zbog porodične i kulturne tradicije, ličnih afiniteta, osećaja i iskustava ili očekivanja drugih? Da li i u šta verujemo danas? Od početaka istorije civilizacije, čovek je verovao u nešto natprirodno, nedokučivo, moćno, nešto mnogo veće od njega. Prvo su to bila božanstva, da bi se od ranog srednjeg veka većina verovanja preobrazila u monoteističke religije, odnosno veru u samo jednog Boga kao jedinog 'ispravnog' modusa pobožnosti", navodi Fregl.
I svako je (kao i danas), nastavlja ona, smatrao da je njegov pristup Bogu jedini istinit i ispravan.
"Ipak, još od srednjovekovnog perioda postojali su ljudi, većinom veoma obrazovani, načitani i prosvećeni, koje je društvo nazivalo 'misticima' - to su osobe koje su imale 'lični odnos' prema Bogu, ne povinujući se nikakvim religijskim dogmama i zakonima. Tokom humanizma i renesanse, umetnik od 'oruđa Božje promisli' postaje 'bog', autor i kreator. Od doba prosvetiteljstva, a naročito posle užasa Prvog i Drugog svetskog rata, vera u (pravednog) Boga je u opadanju, a pijedestal, umesto Boga, polako zauzima novac", ističe Ivona Fregl.
Danas, smatra Fregl, ljudi više ne vjeruju ni u novac, već u moć koja može biti i posljedica bogatstva, ali je prvenstveno odraz društvenog uticaja (položaja).
"Moć je ta koja nam daje 'pravo' da odlučujemo ne samo o sebi već i o drugima – o tome da li će neko dobiti posao ili neće, da li će imati dovoljno sredstava za život ili ne, da li će 'živeti' ili 'umreti', češće u prenesenom, a ponekad i u bukvalnom smislu. I tako, krug se zatvara - od početne pozicije istorije religija i verovanja u bogove, danas verujemo u mogućnost da i sami postanemo 'bogovi', nažalost ne u renesansnom smislu Boga-stvaraoca, već u smislu Pantokratora, vrhovnog vladara i sudije koji odlučuje o sudbini svega oko nas", piše Fregl. Ona dodaje da radovi tri odabrana umjetnika preispituju naš odnos prema traganju za istinom, vjeri i duhovnosti, da postavljaju pitanja da li nam je Bog potreban i da li, ipak, postoji nešto više i veće od nas, te na koji način nam se manifestuje?
"Tri predstavljena umetnika Elizabeta Baći, Miodrag Miško Petrović i Igor Antić na različite, a podjednako relevantne načine prilaze ovoj temi", zaključuje kustostkinja.