Izložba radova "Sanjaj sa mnom" akademske slikarke Teodore Jurić Miljuš biće otvorena sutra od 19 časova u Malom izložbenom salonu Banskog dvora.
Kako je doktor teorije umjetnosti Olivera Erić najavila, ovaj ciklus radova Teodore Jurić Miljuš nastaje u prostoru između sjećanja, podsvijesti i paralelnih realnosti donoseći fragmente iz intenzivnih snova autorke.
"Snovi su vekovima fascinirali umetnike i mislioce: od antičkih vizija proroka i mistika, preko renesansnih alegorija, do nadrealista 20. veka koji su u njima prepoznali neiscrpan izvor kreativnosti i nesputane imaginacije", dodala je Erićeva.
Teodora Jurić Miljuš je savremena srpska umjetnica čiji se rad razvija na presjeku slikarstva, asamblaža i umjetničkih instalacija, a često kombinuje akrilno slikarstvo sa prirodnim i industrijskim materijalima poput drveta, plastike i tkanine, stvarajući djela snažnog vizuelnog i taktilnog identiteta.
Pored likovne umjetnosti, aktivna je i u oblasti grafičkog dizajna i dizajna nakita, istražujući granice između umjetnosti, svakodnevice i funkcionalnosti.
Diplomirala je slikarstvo na Akademiji lijepih umjetnosti u Beogradu 2008. godine, a od 2010. je članica Udruženja likovnih umjetnika Srbije u statusu samostalnog umjetnika, a za "Nezavisne" je govorila o svom radu.
NN: Kakva će djela banjalučka publika imati priliku da pogleda na izložbi "Sanjaj sa mnom"?
JURIĆ MILJUŠ: Izložba "Sanjaj sa mnom" predstavlja nov pravac i stilski zaokret u mom stvaralaštvu, prelaz iz apstrakcije u minimalistički nadrealizam koji na najbolji način može da dočara atmosferu mojih snova. Publika će imati priliku da vidi ambijente, fragmente snova - monumentalnu arhitekturu, beskrajna stepeništa, simbole i prizore koji su na prvi pogled prepoznatljivi, a ipak pripadaju nekoj drugoj realnosti. Ovaj opus za mene predstavlja i lično putovanje, jer sam kroz njega prvi put oslobodila svoj unutrašnji svet snova i pretočila ga u vizuelni jezik. Želela sam da svako delo bude kao mali prozor u nesvesno, da posetioci ne gledaju samo slike, već da zakorače u atmosferu sna. Slike iz "opusa snova" su nastale ove godine i prvi put ih sada predstavljam, tako da je izložba u Banskom dvoru premijerna i željno iščekujem reakcije publike.
NN: Kroz ovu izložbu se bavite temom snova, a u podnaslovu stoji "minimalistička studija nesvesnog". Šta Vas je podstaklo da istražujete ovu temu i šta nam snovi sve govore?
JURIĆ MILJUŠ: Snovi nam otkrivaju potisnute slojeve naše psihe i često postaju vodič ka samospoznaji. Snovi su magija, jedan čarobni, šašavi svet koji na neki način obogaćuje našu stvarnost, bar za nas koji se toliko detaljno sećamo svojih snova. Oduvek me zanimalo zašto sam nešto sanjala, zašto su neki detalji odskakali i izazivali određena snažna osećanja koja ostaju i nakon buđenja, šta znače svi ti simboli i zašto se toliko detaljno sećam svih snova pa čak i nekih iz ranog detinjstva. Često se i radujem spavanju, kao da me čeka neki novi film iznenađenja u kome sam istovremeno i posmatrač i učesnik. Snovi su za mene prostor paralelnih života, ne iluzija, već druga stvarnost koja nosi emocije koje je teško iskazati rečima. Umetnost mi omogućava da te emocije prevedem u opipljivu formu i podelim ih sa drugima.
NN: Na koji način se snovi transponuju u umjetnost i ima li umjetnosti bez snova?
JURIĆ MILJUŠ: Izuzetno zanimljivo pitanje! U širem smislu, umetnost nije usko povezana sa snovima, ali ako snove posmatramo kao produžetak mašte, onda su oni uvek prisutni. Moj prethodni opus nije bio fokusiran na snove, već je bio reakcija na odnos čoveka prema prirodi i planeti. Ali u ovom trenutku, s obzirom na to kako sanjam i koliko detaljno pamtim snove, umetnost bez njih za mene ne postoji. Oni su moj nepresušan izvor inspiracije i želja mi je da se potpuno posvetim ovom opusu i proširim ga na različite medije. Mislim da umetnost i snovi imaju zajedničku osobinu: nastaju od emocija. Granica između snova i stvaralaštva za mene ne postoji.
NN: Vaš rad karakteriše ekspresivna paleta boja. Koju funkciju imaju boje kada je riječ o Vašim djelima? Na koji način ih selektujete?
JURIĆ MILJUŠ: Konkretno za ovaj opus boje selektujem na osnovu atmosfere koju nosi konkretan san i emocije koju sam doživela sanjajući ga. U nekom smislu moglo bi se reći i da su boje direktan produkt emocija i zato za ove slike nisam koristila nijednu fabrički gotovu boju, jer one kao takve nikada ne bi mogle verno da dočaraju moj doživljaj i ono što želim da prenesem na platno. Dok pravim boju, osećam se kao da ponovo prolazim kroz san, osećam mirise, čujem zvuke i ponovo proživljavam samu atmosferu konkretnog sna i sve to me vodi ka tonovima koji su zastupljeni u ovom opusu. Publika će primetiti i da se određeni tonovi često ponavljaju, što svedoči o ambijentalnom kontinuitetu mojih snova.
NN: Pored slikarstva, diplomirali ste i kostimografiju. Koliko se taj kostimografski pečat osjeti u Vašem stvaralaštvu budući da često vidimo trodimenzionalne kompozicije, asamblaž i prostorne instalacije?
JURIĆ MILJUŠ: S obzirom na to da sam odrasla u umetničkoj porodici, odmalena sam bila okružena delima velikih likovnih umetnika. Imala sam priliku da provodim detinjstvo na Fakultetu likovnih umetnosti i posmatram rad cenjenih profesora, kao i stasavanje novih umetnika, posećivala sam mnogobrojne muzeje i galerije, što me navelo na to da i sama krenem da crtam i slikam. Kad je došlo vreme da ja odaberem svoj put htela sam nešto novo, nešto drugačije i mislila sam da sam to pronašla u kostimografiji. Ona mi je otvorila jedan potpuno novi svet i upotpunila pogled na sve što sam do tada iskusila i naučila o likovnoj umetnosti. Studije kostimografije i slikarstva za mene su imale sinergijski efekat, ono što su mi jedne studije dale, druge su obogatile. Kostimografija me naučila da razmišljam i konstruišem u prostoru i uvek će na neki način biti sastavni deo mog stvaralaštva, a slikarstvo je deo mene.
NN: U ranije radove ste uključivali reciklirane predmete i otpad. Koliko u umjetnosti ima prostora za podsticanje ekološke osviješćenosti?
JURIĆ MILJUŠ: Iskreno se nadam da ima i smatram da ako pokušamo nešto da uradimo i budemo uporni u toj misiji, niko neće ostati ravnodušan prema situaciji u kojoj se nalazimo. Svesna sam da rešenje koje sam ja predstavila ne može da napravi epohalne promene jer je problem planetaran, ali može da podstakne razmišljanje, inspiriše i angažuje zajednicu. Verujem da umetnik ima odgovornost da reaguje na vreme u kojem živi. Za mene je korišćenje recikliranih materijala bilo način da pokažem da se lepota može stvoriti i iz onoga što smatramo otpadom i da umetnost može postati svojevrsna ekološka poruka. Uloga umetnika je i da edukuje mlade i otvori dijalog, jer samo kolektivnim delovanjem možemo uticati na promenu.
NN: Kakvi su Vam planovi za budućnost u profesionalnom segmentu?
JURIĆ MILJUŠ: Planiram da nastavim da razvijam opus snova i razrađujem temu kroz skulpture i prostorne instalacije, kako bi publika mogla da doslovno zakorači u nadrealne ambijente. Već sam počela da radim prve skulpture, a očekuju me i tri samostalne izložbe kada se vratim u Srbiju. Takođe, u planu mi je predstavljanje ovog opusa u inostranstvu jer smatram da je tema snova univerzalna i da prevazilazi granice jezika i kultura. Moja dugoročna vizija je da izgradim čitav univerzum snova i predstavim ga na međunarodnoj sceni jer svako u njima može da prepozna deo sebe.
