Ne volim mnogo da režiram fotografije, volim da lovim spontane i prirodne trenutke i prizore. Za to je potrebno oštro oko, i moje tako gleda da u bilo kojoj situaciji pronađe neki neobičan ugao, koji bi objektiv fotoaparata zabeležio. Tako dobijam željeni rezultat, kaže u intervjuu za "Nezavisne" fotograf Tijana Lubura.
Njene radove Beograđani mogu pogledati na izložbi "Čuvari trenutaka", grupnoj postavci neformalne ekipe fotografa "Grupa 32", čiji je Lubura osnivač.
Ova mlada djevojka, inače rodom iz Sarajeva, trenutno živi i stvara na Novom Beogradu, a navodi da je njeno interesovanje za fotografiju počelo prije desetak godina.
"Prve fotografije su mi objavljene u časopisu za kulturu fotografije 'Re Foto', gde sam dobila kritiku od profesora Gorana Malića i prva uputstva i smernice šta da čitam i u kom pravcu da idem", prisjeća se ona.
NN: Da li ste tada počeli aktivno da se bavite fotografijom?
LUBURA: Za aktivnije bavljenje fotografijom bila je presudna 2009. godina, kada sam prvi put učestvovala na izložbi. Tačnije, to je bila izložba za vreme "Noći muzeja" u Novom Sadu. Od tada kreće i moja izlagačka delatnost, kao i napredovanje u umetničkoj fotografiji. Do danas sam realizovala jednu samostalnu i učestvovala na 26 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Tu su i neke nagrade, različite publikacije - knjige, časopisi i slično.
NN: Jedno vrijeme ste proveli i u Subotici. Koji je razlog Vašeg boravka tamo?
LUBURA: Za Vojvodinu, tačnije Suboticu, vezuje me isključivo Građevinski fakultet, koji sam upisala nakon završenih osnovnih studija arhitekture u Beogradu. I boravak u Subotici je vezan samo za studije, ništa drugo. I još imam tri ispita na tom fakultetu, pa se nadam da ću ih se rešiti uskoro.
NN: Utiče li onda arhitektura na ono što posmatrate kroz objektiv?
LUBURA: Utiče, to je pomalo profesionalna deformacija, gledajući sa polja inženjera, ali i s ove druge strane, kao fotografa. Recimo da sam se kroz sve ove godine bavljenja fotografijom u stvari tražila i pokušavala pronaći tematiku koja bi me najviše ispunjavala.
NN: Jesi li uspjeli naći motiv koji sada dominira Vašim radovima?
LUBURA: Konačno, pre nekih godinu-dve shvatila sam da je to refleksija. Refleksija u bilo kom obliku, nevažno da li je u pitanju odraz u vodi, tj. jezeru, moru, bari na ulici, i staklu, ogledalu ili bilo kojoj drugoj reflektujućoj površini. Bila mi je želja da moja prva samostalna izložba bude prikazana upravo kroz refleksiju i taj san mi se ostvario. Baš u toj seriji mojih fotografija ima dosta arhitekture, života ulice.
NN: I fotografija je neka vrsta refleksije. Znači li to da tražite nešto skriveno od "standardne" fotografije?
LUBURA: Volim taj pogled kroz slojeve, nekako mi fotografije postaju kao umetničke slike na platnu. Bez preterane upotrebe fotošopa dobiju se fantastični efekti. Najdraže mi je fotografisati grad posle kiše. I još ako bude sunčan taj sledeći dan, kada ja želim da fotografišem, onda je to pun pogodak. "Ko šta radi - Tijana se raduje kiši i traži bare po ulicama", kako kažu moji prijatelji. Što se svetla tiče, oslanjam se na sunce, i to ono najlepše, poslepodnevno. Senke su dugačke i zraci daju toplinu svakoj fotografiji. Blic koristim samo kada moram, ali to "moranje" je kada radim nešto komercijalno i ne mogu uticati na vreme i mesto snimanja, pa se prilagođavam situaciji, da bih imala krajnji rezultat dobar. Ali, za ovu kreativnu i umetničku fotografiju, prirodna svetlost je nezamenljiva.
NN: Mnogi se danas predstavljaju kao fotografi. Šta, po Vašem mišljenju, razlikuje fotografa od nekoga ko samo ima fotoaparat u rukama?
LUBURA: Krajnji rezultat. Odlična fotografija se može napraviti i mobilnim telefonom. Meni se upravo to desilo. Fotografija koju sam napravila mobilnim telefonom proglašena je za najbolju fotografiju na sajtu Pixoto, osvojivši prvo mesto u kategoriji "City, Street & Park". A, to je sajt gde svakodnevno fotografi iz celog sveta postavljaju na stotine fotografija i konkurencija je jako velika, tako da smatram da je fotograf svako ko ume da, kao krajnji rezultat, prikaže kvalitet. Kada govorimo o kvalitetu, nije samo najnovija vrhunska profesionalna foto-oprema merilo kvaliteta. S nekim prosečnim fotoaparatom se, takođe, može postići zadovoljavajući kvalitet. Ali, sve zavisi šta je namena fotografije koju pravite. I zbog koga i čega je pravite.
NN: U toku je treća izložba "Grupe 32". Kako ste zadovoljni cijelim projektom? Da li je bilo teško upravljati tolikim brojem ljudi, s obzirom na to da vas već ima više od 30?
LUBURA: Lepo sve protiče. Tokom cele godine polako spremam organizaciju svake naredne izložbe, jer ne volim da mi se dogode neki krupni propusti. Volim da sve bude onako kako sam zamislila. Uvek ima nepredviđenih situacija, ali mislim i na to. Ne dozovoljavam da mi bilo ko i bilo šta poremeti dobru organizaciju. Hvala bogu, "Grupa 32" se okuplja već treću godinu i kroz naše dosadašnje aktivnosti, pored izložbe i knjige "Čuvari trenutaka", prošlo je 60 fantastičnih autora. Zaista je teško upravljati tolikim brojem ljudi, ali nekako uspevam u tome. Svi smo mi različiti, generacijski, po karakteru, po stilu rada i tako dalje, ali jedno nam je zajedničko - ljubav prema fotografiji. To je ono što nas spaja i što nam pomaže da budemo još bolji fotografi i ljudi, bolji jedni prema drugima. Naš cilje je zajednički - drugarstvo i odlične fotografije.
NN: Da li ste sami birali fotografije ili ste imali nečiju pomoć?
LUBURA: Tomislav Peternek, naš eminentni fotograf, pružio nam je podršku, pa tako i obavio selekciju radova koji su se našli na drugoj i trećoj izložbi "Čuvari trenutaka". Odabrao je po dve fotografije svakog autora i od njih izdvojio onu koja se našla na naslovnoj strani kataloga, a to je fotografija "Pogled" Zorana Vasića. Dodala bih još i to da sve sami finansiramo i da u tom smislu nemamo ničiju pomoć, a javlja se potreba za tim. Voleli bismo kada bismo uspeli doći do nekih sponzora i da, recimo, sledeća izložba ima takmičarski deo, u kojem bi Peternek odabrao tri najbolje fotografije i dodelio prva tri mesta nauspešnijm autorima.
Tehnika nije ključna za dobre fotografije
Tijana Lubura smatra da tehnika nije ključna za nastanak dobre fotografije.
"Iskrena da budem, ne volim obilaziti butike i uzdisati za nedodirljivim haljinama. Tako je i s opremom. Ne razmišljam o tim skupim dodacima, kada su mi trenutno nedostupni", kaže Lubura.
Trenutno koristi fotoaparat Canon 60D uz dva objektiva i trudi se iskoristiti njegov maksimum za zadovoljavanje potreba.
"Sa druge strane, nemam više iskustva od štampe fotografija na foto-papiru, niti sam uopšte istraživala nešto više na tom polju. Nedavno je jedna moja fotografija bila odštampana na limenom panelu u Knez Mihajilovoj ulici, dimenzija 180x120 centimetara. Ali, ja lično nisam učestvovala u toj tehničkoj realizaciji", iskrena je Lubura.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.
