"Posljednja noć - Šeherzada" treća je baletna premijera Narodnog pozorišta Sarajevo u ovoj sezoni, a ovaj baletni diptih koji govori o ljubavi planiran je za četvrtak, 26. maja, u 19.30. Koreografiju i režiju za ovaj komad potpisuje Vesna Orlić, prvi balet majstor i koreografkinja u Bečkoj državnoj operi, koja je ovoga puta koristila muziku dvojice znamenitih ruskih kompozitora 19. vijeka.
Adagio "Posljednja noć", rađen na muziku Arama Hačaturjana, prvi je dio ove baletne predstave, dok će u drugom dijelu publika moći gledati i slušati čuveni balet "Šeherzada" koji je komponovao Nikolaj Rimski Korsakov.
U svojoj zavidnoj karijeri Orlićeva je najveći uspjeh kao balerina ostvarila u ulozi Swanilde u komadu "Coppélia", u glavnim ulogama u "Tausendundeine Nacht", kao i u "Katharini Schratt", sve u koreografiji Susanne Kirnbauer, te u "Boleru" Ivana Markósa. Sarađivala je sa koreografima kao što su Kim Duddy, Liz King i Giorgio Madia. Godine 2006 - pod vođstvom direktora baleta Gyule Harangozóa - imenovana je za asistentkinju na probi, a 2008. za asistentkinju na probi i nastavnika Ballett der Wiener Staatsoper und der Volksoper. Radila je i kao zamjenica direktora baleta Manuela Legrisa u Volksoperi za umjetnička pitanja, a od 2020. godine je u ulozi prve baletne majstorice u Volksoperu. Dobitnik je mnogih priznanja, a posebno se ističe nagrada "VIP poziva" za uspješne srpske umjetnike u inostranstvu. Orlićeva je u intervjuu za "Nezavisne" govorila o novoj baletnoj predstavi "Posljednja noć - Šeherzada", svom angažmanu u sarajevskom pozorištu nakon toliko godina i životnim ulogama.
NN: Šta publika može da očekuje u baletu "Posljednja noć – Šeherzada"? Da li će to biti baletna adaptaciju senzualnih pokreta uz dobro poznatu priču koja prikazuje Šahrijarov gubitak razuma nakon suočavanja s nevjerom njegove žene Zobeide?
ORLIĆ: Ja sam Šeherezadu uzela kao temu i to neće biti potpuno klasična priča, tema ovog baleta je svevremena priča o ljubavi, prevari, izdaji, mržnji, nasilju, osveti i smrti, a ona će biti simbol prave ljubavi. U toj mojoj Šeherzadi će sultan biti mlad uspešan čovek koji je u stvari jako nesrećan zbog lošeg ljubavnog iskustva, okoline, zavisti, svega što ga okružuje... svega negativnog. Dok je njegov brat simbol negativnog okruženja, Šeherzada je simbol prave ljubavi. S obzirom na to da je sultan upao u zamku loših stvari te je na neki način obolio od njih, Šeherzada pokušava da ga izvuče iz te situacije svojim strpljenjem, ljubavlju, mudrošću i pričom. Uspeva da mu ulije poverenje, ljubav... da ga izleči.
S obzirom na to da balet "Šeherzada" traje nekih sat vremena, trebalo je još nešto da bi se veče produžilo tako sam se odlučila za još jedan komad koji će da bude kao svojevrstan uvod. To je adagio kojem sam dala naziv "Posljednja noć", a isto se radi o velikoj ljubavi koju rat razdvaja, tako da je sve povezano. Muzika koju sam izabrala za adagio je iz baleta "Spartak", te se nadam da će publika uživati u tome. Muzika je jako lepa, igrači su dobri, a ja se nadam da ću ja to koreografski uspeti da dočaram te da će gledaoci razumeti šta sam htela da pokažem i da će se sve poklopiti.
NN: To je, znači, klasična priča, na drugačiji način?
ORLIĆ: Da, to je moje viđenje te teme Šeherzade.
NN: Koreografi često teže ka tome da nešto bude drugačije, inovativno, kakav je Vaš pristup, da li uvijek u nekoj klasičnoj priči tražite nešto drugačije?
ORLIĆ: Što se tiče stila u baletskoj tehnici, ovo će biti jedna neoklasika, pošto su za mene muzika i pokreti jako bitni i tu ne pokušavam mnogo da iskoračim, da bi to bilo nešto novo. Taj stil je već poznat. Ali novo u svemu tome je što će između tih svih slika biti i tekst, koji će biti pušten preko trake, a glas je Emine Muftić, bosanskohercegovačke glumice.
NN: Da li će na taj način balet biti razumljiviji publici?
ORLIĆ: Verovatno će biti još jasnije to što želim da kažem, pošto će to biti nešto između baleta i drame. Mislim da je dobra kombinacija i da će se publici svideti, a i svakako će im biti pristupačnije. Pogotovo za nekog ko dolazi prvi put da gleda balet.
NN: Da li ste do sada radili nešto slično?
ORLIĆ: Radila sam, ali ne u ovoj kombinaciji. Ubacivala sam glumca u predstavu ili pevača. Volim u baletskim predstavama i druge vrste umetnosti. Kao što u operi može da se koristi balet, zašto ne bi moglo i u baletu da se koristi neki glumac, eto, to je neka moja filozofija.
NN: Godine 1985. Vi ste bili balerina u Narodnom pozorištu Sarajevo i sada se vraćate kao koreograf, kakav je to osjećaj?
ORLIĆ: To je zaista lep osećaj. Ja sam posle završene Baletske škole "Lujo Davičo" u Beogradu došla u Sarajevo na audiciju i bila sam primljena. Odmah sam poželela da tu ostanem i igram, svidelo mi se pozorište. I provela sam dvije sezone tu, iz Sarajeva sam otišla za Beč na audiciju, a potom sam tamo dobila angažman. To je u stvari kod nas igrača sasvim normalna stvar, da imamo potrebu i želju da se isprobamo u drugim teatrima. I onda posle, eto, kako se sve odvijalo i taj rat, dosta kolega je otišlo na razne strane i balet se jedva održao. Kolege koje su ostale i koje su pokušale da spasu balet u Sarajevu i da ga održe su još tu. Meni je drago da su me se setili i da prate šta ja radim. Došla sam na njihov poziv, tačnije, direktno je bio jedan kolega koji me pozvao i to mi je bila velika čast i zadovoljstvo. Ja sam emotivno vezana za Sarajevo, i zbog prijatelja i života koji sam tu provela. To je bio jedan predivan period u mom životu, bila sam jako mlada i neka prva iskustva u karijeri sam stekla u Sarajevu. Stoga mi je drago da sam opet ovde, da sam deo ansambla i da doprinesem svojim radom tom baletu i njegovom napretku.
NN: Kažu da, ko jednom zavoli Sarajevo, prije ili poslije će mu se opet vratiti.
ORLIĆ: Pa jeste. Još mene vežu i neke druge stvari. Poreklo moje majke je iz Bosne, tačnije iz okoline Banjaluke, tako da ja to imam i u krvi. Iako sam rođena u Beogradu, verovatno imam tu neku emotivnu vezu sa tim prostorima.
NN: Imate izuzetnu karijeru, a između ostalog zbog svog izuzetnog doprinosa umjetnosti dobitnica ste i nagrade "VIP poziva", šta za Vas znači ova nagrada?
ORLIĆ: Kada sam je dobila, bila sam iznenađena i jako ponosna. To je bilo prvo priznanje iz mog rodnog Beograda. Ja sam otišla posle škole, i sve do sada nisam sarađivala ni sa Beogradom, ni Sarajevom... Stoga mi je ovo bilo prvo priznanje za moj rad sa tih prostora pa sam na njega jako ponosna.
NN: S obzirom na to da dolazite iz jednog od najvećih bečkih teatara, možete li napraviti paralelu između baletne scene u Evropi i kod nas?
ORLIĆ: Kada sam došla u Sarajevo i kada smo počeli da pričamo o predstavi i scenografiji, i šta sve može da se učini, onda sam shvatila da nemam sve te mogućnosti koje imam u Beču, na primjer. I zbog finansija i mogućnosti samog teatra. Jednostavno, ograničeni ste, ali sa druge strane je to i izazov, da od toga napravim nešto, da stvorim nešto. Sve je to intimnije i jako sam zadovoljna motivacijom igrača, orkestrom i dirigentom. Svi su jako motivisani i mislim da nije potrebno uvek imati sve najbolje. Najbolji ansambl, najbolji teatar. Ovde je sve tako intimno i pozorište je jako lepo. Imala sam priliku da pogledam neke predstave dok sam ovde i čini mi se da je i publika toplija, bliža sceni.
NN: Možda baš zbog toga i Vi probijete svoje granice te pravite nešto što niste ni zamišljali da možete?
ORLIĆ: Pa jeste. Meni je to isto izazov da izvučem iz nečega neki maksimum i da motivišem ljude. Volim rad sa ljudima, a ovde su svi željni nekih novih stvari tako da mi je to veliko zadovoljstvo.
NN: Vjerujem da je i njima velika čast raditi s Vama.
ORLIĆ: Jeste, jeste, to se oseti u sali. Dok sam tamo, osetim da ostaju duže, da imaju pitanja, da razmišljaju o ulozi. Cela je atmosfera za mene jako pozitivna.
NN: Molim Vas, otkrijte nam, da li je balet zaista mukotrpan posao?
ORLIĆ: Jeste. Zaista jeste. Taj posao je težak. U stvari tim poslom mora da se bavi neko ko to voli. Jer je to odricanje i rad u koji morate više da uložite nego što možda dobijete. U stvari ovo možete da radite samo ako to zaista volite i ako ne gledate na vreme te svaki dan iz sebe izvlačite maksimum. Naravno, nisu svi igrači isti, ne vidi svako tako balet, ali oni pravi baletski umetnici koji za sebe prave bolju karijeru, oni tako vide taj poziv.
NN: Bili ste balerina, zamenica direktora Baleta Bečke državne opere, danas radite kao koreografkinja i pedagog, no koja uloga je Vama najdraža i u kojoj ste se najviše pronašli?
ORLIĆ: Sve su mi te etape bitne u životu i u svim sam jako uživala. Dok sam igrala, nisam razmišljala da ću biti jednog dana koreografkinja, i dala sam sve od sebe da budem najbolja kao balerina i umjetnica. A posle se to razvilo u to da sam došla do uloge pedagoga i koreografa. To je došlo s vremenom, ukazala mi se prilika u pravom trenutku i ja sam to iskoristila te se ispostavilo da za to imam talenat. Ne mora da znači, ako ste dobar igrač, da ste i dobar pedagog ili koreograf. Svaki period u životu je po sebi lep, uživala sam dok sam bila balerina, sada uživam u radu s igračima i taj pedagoški deo mi je jako bitan. A tu je i uloga koreografa, dobar koreograf mora da bude i dobar pedagog, jer mora da izvuče iz igrača maksimum.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.