Iza Mikija Jevremovića, jednog od najpopularnijih pjevača zabavne muzike na prostorima bivše Jugoslavije, nalazi se 45 godina umjetničkog djelovanja. Za njegovu bogatu karijeru, milionske tiraže, brojna priznanja i nagrade zaslužni su hitovi: "Pijem", "Grkinja", "Adio", "Meseče, ti stari druže ", "Neka toče staro vino", "Ako jednom vidiš Mariju", "Jedina moja",
`Narcisi plaču, ljubavi`...
Miki Jevremović danas iza sebe ima više desetina obavljenih albuma, a ljubitelje svojih pjesama obradovao je novim projektom, na kojem se nalazi 35 najvećih hitova. Legendarni srpski pjevač posjetio je Banjaluku, u koju, tvrdi, uvijek rado dolazi.
NN: Da li je Vaše gostovanje u restoranu `Studenac` neka vrsta promocije Vašeg novog albuma `Za sva vremena`?
JEVREMOVIĆ: Pa, moglo bi se reći da sam u Banjaluci zbog toga. Međutim, iz ovog grada nosim mnogo lepih uspomena još iz vremena putujućeg festivala `Pesma leta`. Pre nešto manje od godinu dana snimio sam novi album sa starim pesmama, ali u nešto modernijem ruhu. Ipak, sačuvao sam onu aromu iz sedamdesetih godina. Album u stvari predstavlja megamiks, sastavljen od četiri bloka koja sadrže 35 najvećih hitova poznatih kompozitora - Nikice Kalođere, Stjepana Mihaljinca, Kornelija Kovača, Borisa Bizetića, Milutina Popovića Zahara... Moram priznati da je od mase pesama koje sam snimio, bila `slatka muka` izabrati samo 35 numera. Zbog toga sam odlučio da u narednom periodu snimim i drugi megamiks.
NN: Iza Vas se nalaze četiri i po decenije uspješnog rada na estradi. Kako su počeli Vaši pjevački dani?
JEVREMOVIĆ: Kada većinu mojih kolega pitate kako su se počeli baviti ovim poslom, oni kažu slučajno. Međutim, ja moram priznati da sam se pevanjem počeo baviti namerno. Iako sam se kao srednjoškolac bavio i sportom - igrao sam šah, bilo je tu i malo glume, a i nauka mi je išla jako dobro, ljubav prema pevanju je prevagnula. Mislim da sam eksplodirao u najboljem mogućem pravcu, u pravcu muzike. Ispočetka su to bila amaterska takmičenja, na kojima sam vrlo lako pobeđivao. Ipak, prešao sam dug put do profesionalizma. Pevao sam po igrankama u Beogradu, ispekao taj zanat sa sjajnim orkestrima, a tek nakon tri godine su mi se odškrinila vrata Radio Beograda. Tako sam 1961. pobedio sa pesmom `Crazy Love` i postao najbolji amater u Jugoslaviji.
NN: Interesantan je podatak da ste pjevali i za Tita.
JEVREMOVIĆ: Bilo je to u vojsci, kada su mi jedne večeri samo navukli odelo i poslali da dve večeri pevam Josipu Brozu, diplomatskom koru i generalima tadašnje SFRJ. Sećam se da je Tito prokomentarisao: `Majku mu božju, ova se vojska čudno oblači`, i tražio pesmu `Hajle Selasije`. Postoji iz tog vremena i jedna anegdota po kojoj sam ja jedini čovjek koji je Titu rekao ne. Naime, nakon mog izlazka iz vojske trebao sam i treći put pevati u kasarni koju je posetio Tito. Međutim, morao sam odbiti poziv, jer sam imao najavljena dva koncerta u okolini Beograda.
NN: Poznato je da ste miljenik ženskog dijela publike. Da li je to zbog toga što su Vaše pjesme pune emocija?
JEVREMOVIĆ: Mislim da devojke i žene imaju mnogo više emocija nego muškarci. Ja sam, pre svega, počevši da se bavim ovim poslom rekao sebi da ne smem nijednog trenutka zaboraviti da je profesionalizam u pitanju. Još u mladosti sam uz gitaru pevao emotivne pesme i takav sam ostao i dan danas. Sve moje pesme su emotivne i nerviraju me mnoge današnji tekstovi koji u sebi nemaju ni trunke emocije i koji su ukomponovani na kompjuteru bez ključnog faktora - bez srca, bez duše, bez nekih reči koje zaškripe u grlu, bez suze koja se nije još otkotrljala niz dlan.
NN: Kako gledate na turbo folk koji je danas prevladao našom muzičkom scenom?
JEVREMOVIĆ: Nažalost, taj izraz turbo se uselio u sve vrste umjetnosti, ne samo u muzičku umetnost. To je naša izmišljotina, ali se treba kvalitetno boriti protiv nje.
NN: Kćerka Jelena je krenula Vašim putem. Jedna je od talentovanijih mladih pjevačica u Srbiji. Koliko je podržavate u ovom poslu?
JEVREMOVIĆ: Moja supruga Sonja i ja nikada nismo navodili Jelenu da se bavi ovim poslom. Ona je odrasla na mojim turnejama, videla i svetle i mračne strane ovog posla. Jelena je odmalena pevala i pobeđivala na raznim dečijim festivalima diljem bivše Jugoslavije, a dugo godina je svirala klavir. Jedno vreme se bavila manekenstvom, bila je i fotomodel, ali ipak, na moju sreću i na sreću mnogih, vratila se pevanju. Mnogo sam sa njom putovao, čak smo zajedno snimili i dva dueta. Međutim, Jelena se sada zaljubila; već par meseci je u Parizu, pa je pevanje stavila u drugi plan. Jedva čekam da se malo odljubi, pa da se ponovo vrati muzici.
NN: Kada Vas ponovo možemo očekivati u Banjaluci?
JEVREMOVIĆ: Početkom novembra planiram održati koncert u Beogradu. Odmah nakon toga mislim ponovo doći u radnu posetu Banjaluci. To će zapravo biti istinska promocija zadnjeg albuma `Za sva vremena`, a tom prilikom izaći će i zbirka mojih pesama. Nakon toga planiram održati i koncert u Zagrebu.
Borba za status umjetnika
NN: Jedan period Vas nije bilo na sceni. Zašto?
JEVREMOVIĆ: Bio sam okrenut porodici. Bio sam i društveni radnik, predsednik našeg udruženja i saveza svih udruženja u bivšoj Jugoslaviji. Dugo godina sam bio i predsednik Udruženja džez i zabavne muzike Srbije. Borio se za naše statuse, statuse umetnika i dosta sam sebe davao u tome. Moram reći da su se poslednjih godina i mediji mnogo više bavili ovim turbofolklorskim stvarima, a istaknute umetnike stavljali u drugi plan.