Jedan od velikana glumačke scene, Petar Božović, čija karijera traje već nekoliko decenija i koji se može pohvaliti nebrojenim ulogama i u filmu i na pozorišnim daskama, došao je u Banjaluku da priprema predstavu "Hamlet", u kojoj će igrati kralja Klaudija.
Poznat kao kralj Cigana, iako već službeno penzionisan, ne odustaje od igranja, jer mu gluma pričinjava veliko zadovoljstvo. Na ovogodišnjem Filmskom festivalu Srbije u Novom Sadu predstaviće se sa četiri filma, dok u pozorištu igra u nekoliko predstava, a posebno izdvajamo `Čudo u Šarganu`.
NN: Petar Božović ponovo u `Hamletu`! Poslije filmske `ciganske` verzije u ulozi kralja na početku godine, vraćate se toj ulozi, samo ovaj put u pozorištu! Šta vas toliko veže za Šekspira?
BOŽOVIĆ: Za Šekspira se uvek treba vezati. Nažalost, malo se igra Šekspir. To mi je bio jedan od izazova, a koncepcija kralja me je fascinirala, kao olako pravljena u mnogim predstavama koje sam gledao. Čak i u nekim eskperimentalnim u kojima sam igrao i Hamleta i kralja, `Hamlet u podrumu` ili `Hamlet`, koji smo pravili u Splitu Ljubiša Ristić, Rade Šerbedžija i ja. Ta materija je izuzetno zanimljiva i predstavlja glumački izazov za svaku sredinu. S druge strane, drago mi je da sam u Banjaluci!
NN: Kako je došlo do toga da dođete u Banjaluku i prihvatite ulogu kralja u BiH?
BOŽOVIĆ: Zato što nisam radio u ovoj sredini, a ova sredina me zanima, i pozorišna i životna. Ovde imam dosta prijatelja s kojima bih voleo da provedem vreme; ne samo da se družimo, nego i da radimo. Osim toga, ja sam u penziji već dve godine, ali ne mislim da prestanem da radim. Glumac se ne može penzionisati, može samo formalno, tako da ovaj projekat vredi kao jedan izazov. Uostalom, videćemo kako će sve da ispadne.
NN: Pošto se ovaj `Hamlet` igra u klasičnoj varijanti, kakvo je Vaše mišljenje o modernim i alternativnim verzijama `Hamleta` i Šekspira?
BOŽOVIĆ: Mislim da `Hamleta` treba igrati onako kako ga osećaju glumci. Važan je podtekst vremena jer možete stavljati razne oblande - kao kostimi i scenografija. Bez obzira na to gde stavite veliku ljudsku reč ona će uvek podjednako da zvuči; ako je stavite u vasionski brod pa odleti negde u sazvežđe isto će tako zvučati, ako uspeju da je dešifruju. Forma me toliko ni ne zanima, važnija je suština. Možete da obučete jedan oblutak, on će opet ostati kamen svoje lepote, tako da mislim da jednu čvrstu reč i misao možete kostimirati kako god hoćete, ali onaj osnovni smisao nikada neće izgubiti.
NN: Kako je završila afera s filmom `Hamlet`, pošto je na premijernom prikazivanju na FEST-u došlo do svađe između režisera i producenta?
BOŽOVIĆ: Završilo se povoljno i `Hamlet` se sada prikazuje na festivalu u Novom Sadu.
NN: Trenutno, gdje više igrate - u pozorištu ili na filmu?
BOŽOVIĆ: Na festivalu u Novom Sadu imam četiri filma u zvaničnoj konkurenciji i jedan u nezvaničnoj, te imam jedan nezavršen film koji zbog finansijskih problema još nije gotov. Ima jedan film koji je jako zanimljiv, a zove se `Belle epoque`, ili kako se ranije zvao `Posljednji valcer u Sarajevu`, koji ima jako zanimljivu biografiju. On je rađen pre 17 godina u Sarajevu, a okvirna tema mu je atentat na Ferdinanda. Producent je ostao u Sarajevu, materijal je otišao u `Jadran film` u Zagreb da se montira, a reditelj Nikola Stojanović, s kojim sam radio nekoliko filmova, otišao je u Beograd. Poslije 17 godina je taj film spojen. Imali smo jednu pretpremijeru na Zlatiboru i došao je Bakir Tanović iz Sarajeva. Dobio sam jednu manju ulogu u `Sveti Georgije ubiva aždahu`; takve uloge su mi sada najbolje - četiri do pet dana snimanja i gotovo.
NN: A pozorište?
BOŽOVIĆ: Radim `Čudo u Šarganu`. To je rimejk predstave koju sam pre dvadesetak godina igrao u onoj prvoj predstavi koju je režirala Mira Trailović. Ja sam jedini koji igra u ovoj drugoj, a u drugom pozorištu radim tekstove vladike Nikolaja - `Tako je govorio Nikolaj Velimirović`.
NN: Poslije toliko godina iskustva, gdje Vam je lakše i draže raditi - u pozorištu ili na filmu?
BOŽOVIĆ: Pozorište je ipak najveća ljubav, a film je zanimljiv zbog neke avanture. Film kao avantura se završi i nemaš više problema; što si uradio, uradio si i to je to. Pozorište je jedna vrsta liturgije i crkve.
Bogata filmografija
Kada bismo krenuli s nabrajanjem filmova u kojima je igrao Petar Božović trebalo bi nam mnogo više prostora. Osvrnućemo se samo na neke od njegovih najznačajnih uloga u karijeri. Od prve pojave u TV filmu `Gorski car` 1968. nije silazio sa filmske pozornice. Jedna od uloga koje su ga proslavile bila je ona u filmu Krste Papića `Tajna Nikole Tesle`, u kojem je igrao sa Orsonom Velsom. Uslijedile su uloge u filmovima `Čudo neviđeno`, `Lepota poroka`, `Večernja zvona`, `Već viđeno`, `Braća po materi`. Devedesetih godina njegova popularnost nije jenjavala. Naprotiv, dobijao je sve više uloga (`Čaruga`, `Crni bombarder`, `Lepa sela lepo gore`, `Nož`). Među zadnjim projektima kojima će se predstaviti na festivalu u Novom Sadu su `Konji vrani` i `Crni Gruja i kamen mudrosti`, a među zapaženijima su i `Šejtanov ratnik`, `Balkanska braća` i `Bumerang`.