Švajcarski ministar odbrane Uli Mauerer ima ozbiljnih problema zbog svojih ambicija da nabavi novu vojnu opremu za oružane snage. Mnogi opozicioni političari se pitaju treba li švajcarskoj vojsci 2.800 novih - bicikala?
Ministar planira da obnovi čitav vozni park bicikala švajcarskih oružanih snaga. Osim 2.800 komada ove godine, sljedeće godine je planirana kupovina još 1.300 bicikala. Ukupno bi ta nova vojna oprema švajcarske poreske obveznike koštala 10,2 miliona franaka - oko 8,5 miliona evra.
Međutim, ono što je najintrigantnije pitanje svakako je šta će Švajcarcima bicikli u vojsci uopšte? Naime, biciklističke jedinice ove alpske države zaista imaju dugu tradiciju. Vojska je dobila prvi bicikl još 1904. godine i bio je to tip Ordonanzrad 05 - koji je danas u muzejima dizajna dragocjeni eksponat. To je je bio bicikl kakav se proizvodio dok su u tvornicama carevali inženjeri, a ne direktori marketinga, i koji je zaista napravljen da izdrži ne samo dva, nego još nekoliko svjetskih ratova.
Taj je model trebalo da prenosi stasitog vojnika, njegovu pušku (tandžaru) i potpunu vojnu opremu. Isprva je imao "obične" kočnice, ručnu i na pedali, a već 1944. dobio je doboš-kočnicu, kakve su tek nedavno počeli ugrađivati na najskupljim biciklima. On se proizvodio gotovo cijeli jedan vijek, sve do 1988. Nešto kasnije, tačnije 1993. za švajcarsku vojsku proizveden je novi bicikl, prava tehnička poslastica - Fahrrad 93, koji je imao sedam brzina, te hidraulične kočnice. Švajcarska je još 2003. ukinula i posljednje tri jedinice (Radfahrerregiment), tako da im bicikli danas služe samo za kretanje kroz krug kasarne, ali ostala je jedna jedinica čiji je komandant zapravo švajcarski ministar. On je na kraju i sam priznao da su glavni nedostatak postojećih bicikala sjedala. Kada pada kiša, sjedala kao spužva upijaju kišnicu, a mokri vojnici se ne mogu koncentrisati na odbranu domovine.