Internet je ljudima donio iskustvo novih emocija koje teško da bismo pronašli bilo gdje drugdje. Nalet sreće kada neko ko vam je važan dospije na listu prijatelja ili zadovoljstvo pošto napokon pronađete idealnog Avatara. Ipak, previše vremena na mreži i obuzeće vas ni malo prijatna osjećanja.
Proveli ste 45 minuta tražeći idealni link koji ćete podijeliti sa svojim prijateljima na Fejsbuku. Napokon pronađete jako smiješan video mačke. Napišete duhovit opis i postujete video. Onda odete u krevet. Zadovoljno tonete u snove misleći kako će vaši „prijatelji“ biti srećni i zadovoljni što ste to učinili za njih. Sljedećeg jutra se ulogujete na svoj profil, spremni da se našalite s odgovorima. Na monitoru vidite ovo:
Entuzijazam opada, otvarate inboks, niko nije ostavio nikakav komentar, nema čak ni spama. Samljeveni odlazite na profile svojih Fejsbuk drugara i čekirate njihove srećne statuse i nove fotografije pune komentara. Život se nastavlja iako niko nije suviše zainteresovan za vas. Sa sve manje pravih prijatelja na mreži, a sve više onih koje ne poznajete sve je veća šansa da ćete postati opsjednuti svojom usamljenošću i da ćete pokušati da racionalizujete. Možda su svi spavali u to vrijeme? Ili su zaboravili da kliknu „lajk“, možda su postovali nešto, ali je došlo do tehničkog kvara... I tako sve do sljedećeg videa mačke.
Zamislite da se upoznate sa atraktivnom devojkom ili muškarcem, da na brzinu proćaskate i dogovorite se da se uskoro vidite na kafi. Čim dođete kući, nađete njegov/njen profil na Fejsu i bacite se na gledanje slika. Tu izgleda još bolje. A onda vidite ovo:
Ok, možete da izađete na kraj sa time što je fan poza ludog klovna, ali nikako ne možete sa tim što poredi gasove sa vezama. To ste mogli da saznate i tek pošto ste imali seks. Ili još bolje nikad. Kada jednom saznate neke stvari o nekome, ne možete da se pretvarate da ih ne znate. Bilo je bolje dok su naše mračne osobine ili loš ukus ostajali iza zatvorenih vrata ili se o njima nikada nije pričalo. Tako bismo umrli ne znajući da omiljeni profesor iz srednje škole vikendom voli da se preoblači u Pikačua.
Kada pročitate neki status koji vas užasno razbjesni zbog gluposti ili drskosti koju je vaš „prijatelj“ ispoljio, šta ćete uraditi? Uživo, vi biste se glasno svađali, branili svoj stav, a neki bi čak i tresnuli sagovrnika po nosu. Na društvenim mrežama možete da uzvratite komentarom, onaj drugi će opet reći nešto glupo i tako sve dok se neko od vas ne umori i ne izloguje s uvredljivim zaključkom. I šta onda? Svoj bijes možete da ispoljite samo na kompjuteru. I šta god radili, koliko god postova postavljali, neće vam biti lakše. Olakšanje ne dolazi. Čak i ako se taj neko opameti i kaže vam da je pogrešio, uvjek će biti drugih koji vas virtuelno izazivaju i nerviraju. A bes se ne ispoljava „kljuckanjem“ po tastaturi.