Očekuje se da nuklearni arsenal širom svijeta raste narednih godina, prvi put nakon Hladnog rata, a rizik od korišćenja takvog oružja najveći je u prethodnih nekoliko decenija, saopštio je danas stokholmski Međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI).
"Ruska invazija na Ukrajinu i zapadna podrška Kijevu povećala je tenzije između devet nuklearnih sila", naveo je SIPRI, prenosi Rojters.
Iako je broj nuklearnog oružja blago opao između januara 2021. i januara 2022. godine, SIPRI navodi da, ukoliko ne dođe do momentalne akcije kod nuklearnih sila, uskoro bi moglo da dođe do unapređivanja bojevih glava.
"Sve nukelarne sile pojačavaju, unapređuju njihov arsenal i većina zaoštrava nuklearnu retoriku i ulogu koju nuklearna oružja imaju u njihovim vojnim strategijama. Ovo je veoma zabrinjavajući trend", kazao je direktor SIPRI Vilfred Van.
Iz švedskog instituta navode da je broj nuklearnih bojevih glava pao na 12.705 u januaru 2022. godine, u odnosu na 13.080 u januaru 2021. godine.
Oko 3.732 nuklearnih bojevih glava spremno je za upotrebu na projektilima i avionima, a oko 2.000, od čega gotovo sve pripadaju Rusiji ili SAD, u stanju su visoke pripravnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.