BANJALUKA, SARAJEVO - Uprava za indirektno oporezivanje BiH planira u narednom periodu u značajnoj mjeri da završi proces digitalizacije, a jedan od najvažnijih partnera u opremanju i osavremenjavanju rada UIO, uključujući i granične carinske terminale, jeste EU i njena kancelarija u BiH.
Prema podacima UIO, samo za opremu i modernizaciju graničnih prelaza EU je uložila više od 35 miliona evra, a kada je u pitanju digitalizacija, posebnu pomoć je pružila za softver i servere potrebne za digitalnu sigurnost podataka.
"Uz značajnu pomoć Delegacije EU, UIO je izgradio infrastrukturu za javne kriptografske ključeve i kvalificirane elektronske potvrde, a od 21. maja 2021. postao je ovjerilac koji pruža usluge izdavanja kvalifikovanih elektronskih potvrda. Donirana oprema će omogućiti modernizaciju infrastrukture za javne kriptografske ključeve, kao i za izgradnju rezervne lokacije", kažu u UIO BiH.
Oni pojašnjavaju da je UIO, zahvaljujući EU, dobio u ovom segmentu jednu platformu, jedan sistem masovnog skladištenja, četiri samostojeća servera, jedan server za generisanje vremenskog žiga, server za mrežne protokole s ciljem sinhronizacije tačnog vremena, kao i dva moderna modula za sigurnost hardvera.
Miro Džakula, direktor UIO BiH, kaže da Evropska komisija pomaže UIO od samog nastanka 2004. godine.
"Već tada su nam kupovinom opreme i računara pomogli da se postavimo na noge. Tad smo počeli suradnju i ona traje do dana današnjega i trajaće još dugi niz godina sve dok BiH ne postane dio evropske obitelji", kaže Džakula.
On je nedavno s Johanom Zatlerom, šefom Kancelarije EU u BiH, obišao ispostavu UIO u Ramićima, kod Banjaluke, u kojoj se nalazi najsavremenija laboratorija, kojoj je, kako je rekao, EU donirala milion evra vrijednu opremu.
"U okviru IPA ćemo, u dijelu tvining projekta, raditi na proširenju analize rizika, poboljšanju poreskog i carinskog softvra. Mi želimo da budemo dio EU, a da UIO bude dio savremenih carinskih i poreskih administracija u Europi", rekao je on.
Što se tiče carinskog softvera, za koji je kazao da je jedan od najvažnijih preduslova za modernu carinsku administraciju, rekao je da je UIO dobio carinski softver LIMS, koji nema nijedna zemlja u okruženju.
"Postajemo referenta laboratorija, a pripremamo dokumentaciju da možemo raditi sertifikaciju po ISO standardima", rekao je on.
Prilikom nedavnog obilaska laboratorije UIO, Zatler je rekao da je to samo jedan od primjera kako EU pomaže BiH, jer je smatra svojom budućom članicom.
"Oprema koju smo donirali pomaže da se postigne kontrola kvaliteta, to je najmodernija oprema koja omogućava da građani znaju da roba koju kupuju u prodavnicama ima odgovarajući kvalitet. Za ovu ispostavu UIO obezbijedili smo opremu u vrijednosti od deset miliona evra, to je stvarni novac i stvarna podrška. Ali mi podržavamo carinsku administraciju svuda. Većina graničnih prelaza koji su renovirani i osavremenjeni potpomognuta je sredstvima evropskih poreskih obveznika", rekao je tom prilikom Zatler.
Prije nekoliko dana, uz pomoć EU, otvoren je još jedan rekonstruisani granični prelaz između BiH i Srbije - Kotroman, koji se nalazi između Višegrada u BiH i Užica u Srbiji. Prema podacima EU, Delegacije u Srbiji, od 2014. godine EU je uložila više od 40 miliona evra i najveći je donator, a nedavno je odobren i novi paket pomoći za upravljanje granicama i migracijama u iznosu od 57 miliona evra.
Pored Emanuela Žiofrea, šefa EU u Srbiji, ceremoniji otvaranja prisustvovali su i ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin i državni sekretar u Ministarstvu finansija Gojko Stanivuković.
Inače, jedan od graničnih prelaza koje je pomogla EU jeste novi carinski terminal u Gradišci, koji će biti u potpunosti funkcionalan nakon završetka mosta na Savi kod Gradiške, čiju izgradnju takođe pomaže EU, a već sada se koristi kako bi se rasteretio postojeći neadekvatni, ali veoma frekventni prelaz u centru Gradiške prema Hrvatskoj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.