SARAJEVO, BANJALUKA - Evropske diplomate sve češće i glasnije ističu da zemlje zapadnog Balkana trebaju stvarnu perspektivu članstva u Evropskoj uniji, posebno BiH, koju već nazivaju posebnim slučajem, međutim problem je što se BiH sve više udaljava od EU, a što je, prema ocjeni analitičara, greška prije svega EU, ali i domaćih političara.
Žan-Klod Junker, nakon sastanka sa Borutom Pahorom, slovenačkim predsjednikom, rekao je da bez stvarne perspektive članstva u EU postoji rizik za zemlje zapadnog Balkana da se vrate u devedesete godine prošlog vijeka.
"Ako te zemlje ne postanu članice EU, rizikujemo povratak u devedesete. Mislim da je to pitanje rata ili mira", rekao je Junker, dok je Pahor kazao da se posebno treba osvrnuti na BiH, koja je "sui generis" i prema kojoj treba biti suptilan.
Inače, u ovom trenutku BiH je dosta dalje od Evropske unije nego što je bila prije nekoliko godina, a problemi na tom putu samo podstiču građane da sve više okrenu leđa Evropskoj uniji. Na primjer, 2014. godine u istraživanju koje je objavila Direkcija za evropske integracije (DEI) BiH čak 90 odsto građana BiH bi na eventualnom referendumu glasalo za članstvo u Evropskoj uniji, dok bi prošle godine za to glasalo tek 56 odsto građana BiH. Od 2014. godine sve manje građana želi u Evropsku uniju, a ocjene analitičara su da je to krivica domaćih, ali i evropskih političara, koji se vrlo često bave stvarima koje nemaju veze sa svakodnevnim životom građana. Takođe, pojedina istraživanja koja su rađena na ovu temu, pokazuju da čak 39 odsto građana ne očekuje da će BiH ikada postati članica EU.
"Situacija građana u njihovom svakodnevnom životu se ne poboljšava. Ekonomija, kvalitet života, zdravstvena zaštita itd. se godinama ne mijenjaju, a sa druge strane domaći političari i Evropska unija dolaze s porukama da postoji određeni napredak i da se nešto dešava", rekao je za "Nezavisne" Adnan Ćerimagić, analitičar Evropske inicijative za stabilnost.
Jedan od razloga zbog kojeg sve manje građana želi u Evropsku uniju je i taj što se u vezi s EU integracijama u suštini govori o temama koje nemaju veze sa stvarnim životom.
"Ako pričamo o provođenju presude 'Sejdić i Finci', koordinacionom mehanizmu, odgovoru na upitnik, to građanima ne znači ništa za njihov život", rekao je Ćerimagić, dodajući da se moraju desiti promjene u sadržaju i cilju procesa evropskih integracija.
Problem zbog kojeg raste evroskepticizam u BiH je i taj što na određeni način Evropska unija ne zna, neće ili ne može da iskomunicira prednosti koje donosi članstvo u EU i za obične ljude cijeli taj proces je poprilično apstraktan.
"Proces evropskih integracija kod nas se sveo na strukturalni dijalog, reformsku agendu i na stvari koje su ljudima potpuna nepoznanica i koje ne razumiju. Takođe, i procesi unutar same Evropske unije, kao što je Brexit, pogoduju domaćim snagama i evroskepticima koji podižu antievropsko raspoloženje", rekla je Tanja Topić, politički analitičar.
Igor Crnadak, ministar spoljnih poslova BiH, rekao je da EU treba da bude više prisutna u BiH i regionu da bi se narod u BiH jasnije uvjerio u pogodnosti i interese koje će imati od članstva u Uniji. On je u Beču na sastanku ministara iz zemalja Balkana koji su zaduženi za evropske integracije i evropske poslove rekao da u BiH svi podržavaju evropski put, izrazivši nadu da će BiH i zvanično dobiti status kandidata za članstvo u EU ove godine.
Raspoloženje građana BiH za ulazak u EU
- 2009 - 73,2%
- 2010-2011 - 88,2%
- 2012 - 76,5%
- 2013 - 80%
- 2014 - 90%
- 2015 - 78%
- 2016 - 76%
- 2017 - 69,2 %
- 2018 - 56,5 %
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.