Havijer Solana, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost, ocijenio je da bh. lideri moraju što prije da formiraju vlast kako bi se koncentrisali na brojne obaveze koje će BiH dovesti do članstva u EU.
Formiranje vlasti i reforme, koje bi trebalo da uslijede, kazao je Solana, presudni su za jačanje i stvaranje funkcionalnije BiH. Na putu ka EU, smatra Solana, BiH mora da odgovori na postavljene zahtjeve i završi započete reforme, uključujući i implementaciju reforme policije. Ipak, naglasio je Solana, od suštinskog značaja je reforma Ustava BiH, koja treba da bude predmet razgovora odmah nakon formiranja vlasti.
NN: Predstojećem sastanku Savjeta za implementaciju mira prisustvovaće i predstavnici vodećih bh. partija - hoće li biti pritisaka da se ubrza formiranje vlasti u BiH?
SOLANA: Moja poruka bi bila da stvore koalicije i formiraju vlast što je prije moguće i da se onda koncentrišu na program reformi, koje će BiH, konačno, dovesti do članstva u EU. Predstavnici vodećih bh. partija moraju da pokažu da su sposobni da preuzmu odgovornost u svoje ruke kada je u pitanju budućnost BiH. To mogu pokazati ako riješe probleme kao što su restrukturiranje policije, ustavne reforme i ostala bitna pitanja.
NN: Očekujete li da odmah poslije formiranja vlasti u BiH uslijede pregovori o izmjeni Ustava BiH?
SOLANA: Postojeći Ustav BiH je sastavni dio Dejtonskog sporazuma. Tada se pregovaralo u teškim okolnostima i prije svega bilo je bitno da se okonča rat i stvori osnova za mir. Međutim, prošlo je više od 11 godina od okončanja rata i sada je bitno da BiH od Dejtona krene ka Briselu. Ono što BiH treba jeste daleko jača i funkcionalnija država sa sopstvenim deblokirajućim mehanizmima i jasno definisanim nadležnostima i strukturama koje će ispuniti potrebe evropske integracije. U tom smislu, reforma Ustava je od suštinskog značaja. Reforma Ustava mora da odražava sporazum svih bh. naroda. EU je tu da pomogne, ali to je nešto što treba da potekne od same BiH.
NN: BiH je započela pridruživanje NATO u punom statusu... Znači li to potvrdu pozitivnih kretanja i reformi u BiH?
SOLANA: Toplo pozdravljam odluku NATO-a na svom samitu u Rigi da Srbiji, Crnoj Gori i BiH ponudi članstvo u programu Partnerstva za mir. Ova odluka potvrđuje da je tokom proteklih godina postignut napredak i to posebno u bezbjednosnom sektoru. Biće to neophodan podstrek u konsolidaciji nastojanja da se produbi neophodna modernizacija i demokratizacija oružanih snaga. To će, takođe, otvoriti nove mogućnosti za ove države da učestvuju u međunarodnoj saradnji i da doprinesu međunarodnom miru i stabilnosti.
Štaviše, riječ je o nagradi BiH za njen napredak, koji je postigla u oblasti reforme odbrane proteklih godina. BiH danas ima odbrambeni sistem koji može da ispuni sve njene potrebe. To je još jedan veoma bitan korak BiH u njenim naporima da prevaziđe zaostavštinu iz prošlosti i krene naprijed ka pridruženju Evropskoj uniji.
NN: Koliko je BiH odmakla u nastojanjima da se približi EU?
SOLANA: BiH je započela pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom komisijom. Pregovarački tim BiH je odradio impresivan posao i moram priznati, odradio je to veoma profesionalno. Ono što je sada neophodno za bh. vlast jeste da sprovede neophodne reforme kako bi potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, uključujući i implementaciju reforme policije.
NN: Kako gledate na trenutno stanje i razilaženja u vezi sa reformom policije u BiH?
SOLANA: Ovo razilaženje je krajnje nesrećno i trebalo bi se riješiti što je prije moguće. Naš stav o restrukturiranju policije je i dalje nepromijenjen - politički sporazum o reformi policije iz oktobra 2005. godine je nešto čega svi treba u potpunosti da se drže, a plan implementacije reforme treba da bude usvojen u skladu sa tri principa EU. Predstavnici EU su bili prisutni kada je taj sporazum sklopljen. Dobro se sjećamo obećanja koje su tada dali lideri BiH. Njihov sporazum je kasnije potvrđen i od strane državnih i entitetskih parlamenata. Upravo na osnovu ovih preuzetih obaveza EU je odlučila da započne pregovore o Sporazumu o stabilnosti i pridruživanju sa BiH.
EU i dalje prati napredak u BiH i očekujemo da će nova vlada RS ispoštovati te obaveze. To ujedno podrazumijeva i omogućavanje Direkciji da radi svoj posao.
EU je i odlučila da nastavi pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju jer je bila uvjerena da su političke vlasti BiH prihvatile principe EU kada je u pitanju reforma policije i da su usaglasili proces rješavanja svih pitanja vezanih za ovu reformu. EU očekuje da se nove vlasti RS i BiH drže svog dijela sporazuma kako bi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bio zaključen i BiH nastavila svoj put ka Evropi.
NN: Jedno od najosjetljivijih pitanja u BiH jeste pitanje hapšenja optuženih za ratni zločin. Kako biste ocijenili aktivnosti organa BiH, ali i NATO-a i EUFOR-a da se riješi to pitanje?
SOLANA: Potpuna saradnja s Haškim tribunalom je međunarodna obaveza koja se mora ispuniti. Odgovornost za punu saradnju s Haškim tribunalom je na bh. vlastima, posebno vlastima RS. EUFOR i NATO zajednički rade i njihova uloga je u skladu sa njihovim mandatima. Ipak, to je posao za bh. vlasti koje treba da sarađuju sa svojim kolegama iz susjednih država.
NN: Koliko to pitanje koči ulazak BiH u EU i hoće li imati presudnu ulogu?
SOLANA: BiH ima još dosta toga da uradi prije nego uđe u EU, tako da je možda prerano govoriti o barijerama za ulazak i uopšte o uslovima ulaska. Ipak, tačno je da je potpuna saradnja s Hagom jedan od ključnih zahtjeva jer se radi o međunarodnoj obavezi. Ispunjenje ove preuzete obaveze svakako će pomoći BiH da krene naprijed ka EU, kao što je slučaj i sa zemljama u okruženju. Upravo zato bismo svi voljeli da se to i desi.
NN: Da li se uskoro može očekivati povlačenje vojnika EUFOR-a u BiH?
SOLANA: Čak i ako EU odluči da smanji broj svojih vojnika u BiH, EUFOR će i dalje biti prisutan i to u onom obimu koji će mu omogućiti da interveniše širom zemlje. EUFOR će ostati dokle god bude postojala potreba za takvim snagama.