HAG- Pretresno veće Haškog tribunala odlučilo je da početkom marta na šest nedelja prekine suđenje Radovanu Karadžiću, kako bi on mogao da prouči veliki broj dokumenata koje mu je sa zakašnjenjem obelodanilo tužilaštvo.
Karadžić je početkom februara zatražio tri mjeseca pauze u procesu, da bi pregledao "32.000 stranica dokumenata" i 142 video trake sa oko 200 sati snimaka, povezanih sa zbivanjima u opštinama širom BiH koji bi potencijalno mogli ići u korist odbrane. Taj materijal, haško tužilaštvo dostavilo je odbrani 31. januara.
Saopštavajući odluku vijeća, predsedavajući sudija O-Gon Kvon (O-gon Kwon) naglasio je da je tužilaštvo ponovo prekršilo svoju obavezu da potencijalno oslobađajuće dokumente dostavi odbrani što je pre moguće.
Sudija Kvon je naznačio da tužilaštvo nije pokazalo da razume uticaj zakasnelog obelodanjivanja dokumenata na dužinu procesa.
Stoga je u interesu pravde da suđenje bude obustavljeno, kako bi odbrana pregledala dokumente, rekao je sudija Kvon. Kada će tačno uslediti prekid, sudije će precizirati naknadno, pošto ih tužioci obavjeste o rasporedu svedoka.
Karadžić je tražio da suđenje bude prekinuto od 14. februara do 15. maja, ali je veće odlučilo da nastavi sa saslušavanjem svjedoka do 1. marta.
Sudije su više puta ukorile tužioce zbog zakašnjelog obelodanjivanja dokumenata.
Pravni savjetnik optuženog Piter Robinson (Peter) do sada je sudijama uputio 37 podnesaka protiv zastupnika optužbe zbog takve prakse, ocenjujući je da je to "tek vrh ledenog brega".
Veće sudije Kvona odredilo je 18. april kao krajnji rok tužilaštvu da Karadžiću dostavi sve materijale koje ima a koji bi mogli biti oslobađajući.
Od početka, u aprilu prošle godine, suđenje Karadžiću je iz sličnih razloga - između ostalog i obelodanjivanja ratnih dnevnika komandanta VRS Ratka Mladića - bilo prekinuto tri puta - u avgustu, septembru i novembru, najduže na mesec dana.
Bivšem predsjedniku Republike Srpske, Tribunal sudi po optužnici za genocid u Srebenici i još sedam bosanskih opština; progon nesrba širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje pripadnika misija UN za taoce.