Etničko porijeklo ili religija ne bi trebalo da budu primarni kriterijum na osnovu kojeg se donose odluke, smatra Nils Muižnieks, komesar Savjeta Evrope za ljudska prava.
"Ljudi su mnogo više od pukog etničkog identiteta. Meni su šokantne dvije škole pod jednim krovom. Šokantno je da se djecu odvaja, da ne budu zajedno", kaže on.
NN: Prema stavovima Savjeta Evrope, da li treba ili ne biti klauzula o genocidu u Krivičnom zakonu BiH?
MUIŽNIEKS: Po ovom konkretnom zakonu SE nema poseban stav, ali zalažemo se za kažnjavanje govora mržnje i negiranje genocida. Odnosno, smatramo da takav govor ne bi smio potpadati pod pravo na slobodno izražavanje. Razumijemo da u BiH postoji mnogo kontroverzi o tome šta se tačno podrazumijeva pod govorom mržnje. Međutim, mi smatramo da bi negiranje zločina prema presudama Haškog tribunala ili Evropskog suda za ljudska prava bilo izrazito problematično.
NN: Pitam zato što se u BiH pitanja vezana za ljudska prava koriste kao političko oružje poput, recimo, odluke "Sejdić i Finci". Kako to vidite?
MUIŽNIEKS: Prvo mislim da je neprihvatljivo da BiH ne ispunjava svoje međunarodne obaveze. Na BiH se gleda u veoma lošem svjetlu kada ste u opasnosti da se dovede u pitanje legitimnost izbora koji se provode. Zato treba prestati sa igrarijama i naći političko rješenje.
NN: To što govorite je kako bi trebalo, ali u BiH zadnja stvar na koju se misli ispunjavanjem odluke "Sejdić i Finci" je zaštita ljudskih prava...
MUIŽNIEKS: Slažem se. Mnogo ministara mi je reklo da su pripremili zakone, strategije da se to ispuni, ali da nema političke volje. To jednostavno znači da političari ne preuzimaju na sebe obaveze koje imaju prema građanima, tako što igraju međusobne igre i ne rade ono što im je posao.
NN: Šta je onda lijek koji preporučuje SE?
MUIŽNIEKS: Proces integracija EU je često doveo do lakših postizanja dogovora u drugim zemljama. Zato se nadam da će do toga doći i ovdje. U cijeloj Evropi vidimo da su građani polako siti političkih igara i instrumentalizacije raznih pitanja. Građani sve češće odbijaju tradicionalne stranke. To je evropski trend, i ako se vaši političari ne probude, platiće političku cijenu, a na njihovo mjesto će doći mladi ljudi željni promjene.
NN: U BiH, možda za nekih sto godina...
MUIŽNIEKS: To je mislila i francuska politička elita prije ovih izbora!
NN: Šta će se desiti ako BiH ne implementira odluku "Sejdić i Finci" do 2018?
MUIŽNIEKS: Komitet ministara SE nadgleda provođenje odluka Evropskog suda za ljudska prava, a oni predstavljaju vlade zemalja članica. Ne mislim da je sada BiH pod velikim političkim ili ekonomskim pritiskom, a evropske integracije su još dosta daleko. Tako da ne vidim atmosferu hitnosti od strane političara s kojima sam ovdje razgovarao da se to riješi.
NN: Zanima me kako SE gleda na zemlju poput BiH, koja nema jedan, nego tri ustavna naroda. Da li je to "evropski", kako Vi na to gledate?
MUIŽNIEKS: U redu je kada postoje grupe koje su ustavno prepoznate, ali postoji mnogo ljudi koji ne pripadaju nijednoj od te tri grupe, ili ne žele da se tako identifikuju. Etničko porijeklo ili religija ne bi trebalo da budu primarni kriterijum na osnovu kojeg se donose odluke. To je nazadan pogled na društveni život. Ljudi su mnogo više od pukog etničkog identiteta. Meni su šokantne dvije škole pod jednim krovom. Šokantno je da djecu odvajaju da ne budu zajedno, a razlike među njima ne bi smjele da se koriste kao političko sredstvo.
NN: Doskora smo se mogli ugledati u Evropu, ali rastom populizma i desnice, na koga se Balkan sada može ugledati?
MUIŽNIEKS: Da, opasnost postoji, i mislim da je došla kao rezultat zastoja u proširenju EU, a želja za reformama je znatno oslabila. I sama EU je postala pomalo haotična, a bez proširenja nema tog realnog očekivanja da su zemlje spremne provesti teške reforme. Istovremeno, čak i ako ne dostignete punopravno članstvo sljedeće godine, same reforme su dobre jer morate promijeniti vaše zakone, i razviti strategije koje će biti korisne za cijelu zemlju, a ne samo za neki kanton ili entitet. Ne možete ostati zaglavljeni u prošlosti.
NN: Kakvo je stanje u pogledu slobode medija u BiH?
MUIŽNIEKS: Čuo sam dosta kritika na račun entitetskih javnih emitera, da nisu nezavisni od političkih elita i da služe kao platforme za vladajuće klase. Stanje u državnom javnom emiteru je dramatično i ovako dalje ne može. Za gomilanje dugova mora se naći rješenje. BiH je potreban javni servis. Ovako dramatično stanje u javnim emiterima nisam vidio nigdje drugdje. Takođe, u BiH i regionu zloupotrebljava se institut klevete radi ućutkivanja kritički nastrojenih novinara. Tu nije toliko problem samih zakona koliko njihove primjene. U Banjaluci čujem da vlasti ne dozvoljavaju pojedinim novinarima pristup u javne institucije i da protiv njih provode kampanje. Stvorena je atmosfera da skoro četvrtina stanovništva smatra prihvatljivim napade na novinare u odnosu na šest ili sedam odsto u FBiH.